Varalicar.com

Džig i njegove prednosti

Definisati džigovanje samo periodom koji silikonac provede u zoni dna i govoriti o tehnici povlačenja koja počinje od “kuckanja” džiga o dno je u polazu pogrešno. Time smo ograničili izuzetnu tehniku i nepresušan izbor prezentacija sveli samo na zonu dna, a džigu u odnosu na ostale varalice dodelili jedino prednost u ceni. Ona je nepobitna, ali su tek funkcionalne mogućnosti džiga te koje ga izdvajaju kao izbor za većinu situacija na vodi. Lovnost nekih varalica je nesporna, ali je često ograničena na uski krug situacija na vodi i uslovljena faktorima okruženja. Džig izdvaja skoro  neiscrpna mogućnost eksperimentisanja sa dubinom, brzinom, putanjom i uglom povlačenja korišćenjem različitih  tehnika. Kombinovanjem težina i oblika džig glava moguće je prilagoditi se svakoj situaciji na vodi, a izborom adekvatnog silikonca uskladiti optimalnu vibraciju sa brzinom povlačenja.

VARALIČARSKA MUNICIJA

Korišćenje voblera je opravdano u situacijama kada je smuđ aktivan i kada bar približno znamo zonu njegove  aktivnosti. Kada smuđ ne lovi aktivno, u period van cugova, kao i pri ispitivanju novih lokacija, veoma je teško locirati smuđa i isprovocirati njegov napad. Potrebna je varalica aktivna u svim slojevima vode, koju možete bez straha spustiti na dno, provlačiti kroz panjeve, kotrljati kamenjarom, voditi kosinom odseka, a sve vreme imati optimalnu vibraciju, koju sami kreirate brzinom povlačenja i tehnikom džigovanja. Kada ovakve karakteristike i upotrebnu vrednost dobijete po veoma povoljnoj ceni, jasno je da džig zaslužuje da se njegove mogućnosti u potpunosti sagledaju. On je jeftina, a efikasna varaličarska municija. Obećavajuće rešenje za početnike i dobitna kombinacija za iskusne. Efikasna kod aktivnog, a jedino moguća opcija kod neaktivnog smuđa, varalica koja radi i pri minimalnoj pobudi ili slabom strujanju vode. Savršen u svojoj jednostavnosti džig je ipak za mnoge ostao nepoznanica, pošto su koristili samo deo njegovih mogućnosti.

Ulovi u neobjašnjivim uslovima, iako ostvareni zaslugom džiga, pripisivani su sreći i znanju varaličara, koji često nije ni bio svestan da ima ribu na štapu. Ovakvih primera je dosta, ali su najupečatljiviji ulovi pri propadanju džiga neposredno posle zabacivanja, kao i siloviti udarci smuđa na tek otkačen džig, koji nekontrolisano poleti sa dna. Pripisati ovakve ulove samo sreći ili ih vezivati za svoju umešnost, je neprimereno, iz prostog razloga što su ovo situacije koje većina varaličara ne isprati sa potrebnom pažnjom, posebno period od zabacivanja do prvog “kuckanja” u dno.

KONTROLISANO PROPADANJE

Za mnoge prezentacija počinje od kontakta džiga sa dnom. Potonuće džiga ne kontrolišu, čak ni blago zategnutom strunom, tako da često nisu ni svesni trenutka kada smuđ u propadanju pokupi džig, a ne retko ima i dovoljno vremena da ga izbaci iz usta. Zato su realizacije ovakvih udaraca izuzetno retke i isključivo su rezultat slučajnosti i sreće. Međutim, domenu sreće ne pripada činjenica da je džig napadnut u trenutku kada ga nismo kontrolisali. Zasluga pripada isključivo izazovnoj vibraciji silikonca na džig glavi koji radi i kada mi ne radimo. Ovo je dovoljan razlog da periodu propadanja džiga posvetimo dužnu pažnju, pošto je on sastavni deo uspešne prezentacije.

U trenutku kada dodirne površinu vode možete ostvariti stalan ili povremen kontakt sa džigom tokom njegovog propadanja. Stalan kontakt ćete ostvariti tako što ćete vratiti preklopnik mašinice i zaustaviti oticanje stune sa špulne, a zatim blago podići štap do trenutka kada osetite sitno treperenje džiga u propadanju. Brzinu propadanja džiga možete kontrolisati uzvodnim bočnim obaranjem štapa, gde će džig brže propadati smanjenjem ugla koji zaklapaju štap i uzvodna ivica obale. Sve vreme morate imati kontakt sa džigom, vodeći računa da ga previše ne privlačite pri propadanju, pošto ćete tako promašiti lokaciju na koju želete da ga spustite. Manji višak strune, koji će se javiti pri propadanju, po pravilu samo na spotovima slabijeg strujanja, korigujte laganim namotavanjem mašinicom, stavljajući štap u položaju koji će vam u svakom trenutku omogućiti efikasnu kontru. Vodite računa da ovako kontrolisan džig tokom putanje propadanja skraćuje rastojanje od obale u zavisnosti od dubine, tako da tačka na površini koju ste pogodili neće biti reper gde je džig pao na dno. Ovo je posledica toga što džig na zategnutoj struni ne propada pravolinijski, već prateći zamišljenu parabolu, skraćujući rastojanje od obale sa porastom dubine. Zato uvek lokaciju na koju želite da spustite džig kod bacanja blago prebacite, čime ćete korigovati prilazak džiga obali.

NIŠTA BEZ PRSTA

Povremeni kontakt sa džigom tokom potonuća ka dnu primenjuje se na vodi sa izraženijim strujanjem, pošto u mnogome skraćuje vreme propadanja, a ipak ostavlja dovoljno vremena da blagovremeno odreagujete. Posle uzvodnog zabacivanja ostavite preklopnik mašinice otvoren, ali oticanje strune sa špulne sprečite kažiprstom. Kada ste dobili kontakt sa džigom oslobodite par namotaja strune, pa opet sačekajte da se struna zategne i osetite džig u propadanju. Ponovo oslobodite par namotaja… Brzinu propadanja kao i u prethodnom slučaju možete kontrolisati uzvodnim bočnim obaranjem štapa, vodeći računa da što manje gubite kontakt sa džigom. Delimično izmenjenu tehniku povremeno kontrolisanog propadanja džiga praktikuje nekolicina iskusnih varaličara sa beogradskih terena. Naime džig se sve vreme kontroliše kombinovano – štapom i mašinicom, sa tom izmenom što se preklopnik mašinice vraća posle zabačaja, a struna se džigu u propadanju dozirano dodaje okretanjem ručice unazad. Ovakva tehnika kontrole propadanja džiga zahteva izuzetnu koordinaciju pokreta štapom i odmotavanja strune sa špulne, a svako kontriranje zahteva da kažiprstom sprečite nekontrolisan hod mašinice unazad, pošto je super-stoper isključen. Ukoliko to ne učinite, pogonski sklop mašine trpeće veliko opterećenje, što vremenom može dovesti do oštećenja. Sa druge strane, nekontrolisanim odmotavanjem strune možete je lako zamrsiti.

PROPADANJE KROZ PERIODE

Udarci na džiga u propadanju česti su u prolećnom i jesenjem periodu kada se smuđ aktivno hrani. Po pravilu su u terminima cugova ishrane, kada se smuđ diže i lovi na različitim dubinama, često i na površini, što zavisi od položaja bele ribe. U tim terminima obavezno praktikujte stalan kontakt sa džigom u propadanju, a ukoliko ne ometaju mrak, vetar i talasi, korisno je stalno imati na oku mesto ulaska strune u vodu. Ovo je korisno pošto aktivan smuđ često usisan plen ponese uzvodno, što je najlakše detektovati vizuelno, dok će se na štapu očitavati naglim gubitkom kontakta sa džigom. I u ovom slučaju obavezna je oštra ponovljena kontra.

PRODUŽENO PROPADANJE

Obećavajući periodi za napad smuđa na džig u propadanju mogu se iskoristiti i za prezentaciju sa produženim propadanjem. Korišćenjem specifičnih wobblejig glava sa većom napadnom površinom koja povećava otpor vode, džig će tonuti usporeno, često lelujavom putanjom, što je dobitna kombinacija za aktivnog smuđa. Ukoliko nemate wobble-jig glave (a teško ih je naći, pogotovo na kvalitetnim udicama) možete pokušati i okruglim, ali sa nešto izmenjenom tehnikom vođenja. Koristeći veće gume (zbog otpora vode – čime usporavate propadanje) i za nijansu lakše okrugle džig-glave od optimalnih, vodite džig stalno zategnutom strunom sa reskim trzajima nakon svaka dva – tri namotaja mašinice. Štap ne obarajte puno bočno pošto time ubrzavate propadanje džiga, što kod ove prezentacije nije cilj. U oba slučaja morate ispitati sve slojeve vode, a za to se dobro pokazala kauntdaun metoda, po poznatom Rapala modelu voblera. Pustite da džig tone, uz stalni kontakt zategnutom strunom tokom propadanja, dok ujednačeno odbrojavate (u sebi – naravno) celu putanju do dna.

Prvo pretražite zonu dna, a zatim prezentaciju počnite kada izbrojite broj manje nego prvi put. Time zonu pretraživanja blago dižete od dna. Posle dva-tri bacanja prezentaciju počnite kada izbrojite dva broja manje nego prvi put itd. Posebno poglavlje produženog propadanja džiga vezujem za jezera, kanale I vode usporenog strujanja, gde je ova metoda, ukoliko izuzmemo zimu, aktuelna tokom cele godine, naravno u terminima cugova ishrane smuđa. Uz adekvatno odabrane silikonce, prateći kretanje kedera kao reper položaja smuđa, produženim propadanjem često ćete imati više uspeha nego klasičnim tehnikama džigovanja. Tajna verovatno leži u specifičnoj vibraciji silikonca koja se u propadanju drastično razlikuje od one koju dobijamo klasičnim vođenjem džiga. Ukoliko još dodate sporo-tonuće ili lelujajuće džig-glave, koje će dodatno usporiti propadanje i unesete nešto lične kreativnosti pri prezentaciji, eto potpuno nove konture vibracije. To je često dovoljan razlog da smuđ poludi.

O MEŠALICAMA I MEŠAČICAMA

Izbor džiga prilagodite opštim uslovima na vodi i prema njima birajte formu i boju silikonca, težinu i oblik džig glave i veličinu udice. Na otvorenim vodotokovima izraženog strujanja propadanje džiga je tek deo prezentacije i treba mu posvetiti istu pažnju kao i vođenju po dnu ili penjanju uz kosinu odseka. Vodite računa da tokom propadanja silikonci najčešće imaju različitu “kontru vibracije” nego pri standardnom vođenju. Često veoma sličnu dezorijentisanoj ili ranjenoj ribici koja je, priznaćete, idealan plen za smuđa. U ovom slučaju lak plen će se pokazati kao ubitačan lovac. Ne postoje striktna pravila pri izboru silikonca koji su dobar izbor za periode kada je mogućnost udarca u propadanju veća. To često zavisi i od brzine propadanja – uslovljeno težinom džig-glave, elastičnosti silikonca ili smera i jačine strujanja vode itd. Međutim, za jezera, kanale i sporo-tonuće vode Mr. Twisterov šajner (Sasy Shiner) se vremenom pokazao (i dokazao) kao dobar izbor za tehniku produženog propadanja, a nije praštao ni kod klasičnog (čak i veoma sporog) vođenja. Što je veoma važno, nije zakazao ni u zimskom periodu, kada je sporo vođenje i prezentacija pri dnu imperativ. Zato je na glasu kao “zimska” guma, što je samo delimično tačno, pošto je šajner veoma vredan i pri propadanju.

Ukoliko zategnutom strunom pratite putanju propadanja šajnera, učiniće vam se da na kraju strune imate mikser, što ga veoma kvalifikuje za ovakve prezentacije. Ništa lošija, a cenom konkurentnija, “Sirena” – Joce Orke se letos dokazala na “mrtvom” Bosutu, kada su zakazali svi voblerski aduti za sporo-tekuće vode u noćnoj varijanti. Udarci su isključivo bili u propadanju ili neposredno po kretanju sa dna, na veliku “Sirenu” montiranu na tri-gramsku džig-glavu. Ukoliko planirate da probate ovako nešto, problem može predstavljati činjenica da je tri gramsku džig-glavu teško naći na udici 3/0 i 4/0 koje odgovaraju većoj “Sireni”. Udarac smuđa na džig u propadanju nije slučajnost već  činjenica, kao što je neosporna činjenica da se tom segment prezentacije ne poklanja dužna pažnja. To je spasilo glavu mnogim smuđevima, kojima ste ostavili dovoljno vremena da spoznaju prevaru i ispljunu silikonac, od kojih većine niste ni bili svesni da ih imate na štapu. Probajte da u jednom periodu ispoštujete propadanje džiga sa dužnom pažnjom i (kao i ja) bićete iznenađeni rezultatima. Vremenom ćete prepoznati koje su to situacije kada je mogućnost udarca u propadanju izgledna. Takvo iskustvo steći ćete ulovima, koji su jedino merilo vaše nadgradnje kao varaličara. Razmislite i o vašoj nadgradnji kao čoveka. Za početak ispoštujte lovostaj i minimalne mere. Često je dovoljno samo da “razmislite pre nego što zabacite”.

Vaš Laki.

Piše: Lazar Zarić – Laki

Preuzeto iz Ribolovačkog magazina, br. 63, oktobar, 2006.