Sova (buljina), mojim očima

Kraj marta 2007. Sajam ribolova u Nišu. U goste mi je došao Vlada (vd sa Varalicar.com foruma) iz Beograda. Procunjasmo malo po sajmu, osvežismo komplete varalica za pastrmku i ranom zorom pohitasmo put Crnog Timoka. U prvih sat vremena nismo imali ni udarac, pa pozvah druga Darija, dobrog poznavaoca crnotimočkih pastrmki, i upitah ga za savet oko izbora dela reke, kao i eventulanih caka koje ovde pale. Dario kao iz topa ispali: “Bacajte uzvodno, vucite niz vodu”. Hm, zanimljivo. Znamo i mi za tu foru, ali je ne primenjujemo početkom sezone, dok su vode još ledene. No, proba se ne plaća. Otvaram kutijicu i tražim plivajući dubokoroneći voblerčić dorastao izazovu povlačenja niz pastrmski potok. Opažam juče kupljenog Antaxa Sovu od 4 cm boje potočare. Stavljam ga na Neša kopču, bacam petnaestak metara uzvodno i brzo motam. Dva-tri zabačaja ništa, a onda – bupete! Predivna potočarica se uskoro našla na obali, a sekund kasnije i nazad u Timoku. Bio je to moj prvi ulov na Antaxa…

Danas, tačno 3 godine kasnije, Antax voblere poznajem poput Ružnih Pačića i starih modela Rapala, sa kojima pecam već 18 godina! Na skoro sve modele Antaxa sam upecao poneku ribu, a u ovom prilogu ću predstaviti Sovu. To je klasičan plivajući dubokoronac jake vibracije, odličan za lov na stajaćoj vodi, ali ujedno i veoma stabilan u najjačim brzacima. Vobler nije ni izdužen, ni buckast, već je negde između. Po tehničkim karakteristikama se može uporediti sa legendarnom Rapalom Shad Rap Deep Runner, pri čemu je i oblik tela i vibacija različita (zato ja uvek imam oba ova voblera i često bar jedan upali). Zbog masivnog tela (deblji je od Shad Rap-a) vobler se upotrebom odgovarajuće (ne predebele) strune veoma daleko i precizno zabacuje. U odnosu na “Finca”, nešto jače vibrira i za nijansu pliće zaranja. Proizvodi se u dužinama od 4, 6, 7 i 9 cm.

Četvorka je vobler namenjen lovu sitnijih grabljivica poput klena, pastrmke, grgeča i jaza, a povlačen pri dnu odličan je i za mrenu. Može se uporediti sa plivajućim i tonućim Ružnim Pačetom broj 4, ali je nešto drugačije vibracije. Idealno “leži” uz štap t.b. do 20 g i monofil debljine 0.16-0.20 mm, odnosno upredenu strunu nosivosti oko 3-5 kg (5-10 LB). Optimalno brzo povlačen, na stajaćoj vodi zaranja 1-1.5 m, dok u jačoj struji može da ode i pola metra dublje.

Za klena ga treba zabacivati poprečno ili blago nizvodno i ravnomerno voditi uz manje trzaje. Vibrira i pri veoma sporom povlačenju, pa je pogodan i za lov klena tokom kasne jeseni i zime, kada ovi svaštojedi nisu baš raspoloženi da jure za plenom. Za pastrmku je, s druge strane, što se načina povlačenja tiče, sve dozvoljeno i treba maksimalno eksperimentisati. Uzvodni zabačaji u vir i nizvodna povlačenja sa vrhom štapa spuštenim nisko (kako bi vobler dublje zaronio) često izmame i najnepoverljivije pastrmke. Ovako prezentovan, vobler se u vidnom polju pastrmke nalazi samo sekund i ona nema vremena za okolišanje jer zna da će plen već sledeće sekunde biti daleko, pa instiktivno napada, ne želeći da propusti takav zalogaj. Potočara voli cimkavo povlačenje, ali ne uvek istog intenziteta, pa i sa ovim treba često eksperimentisati. Nekad je dovoljno blago zatezati i opuštati vrh štapa, tek da vobler za trenutak brže ide i jače vibrira, dok nekad to treba da budu jaki trzaji, bezmalo slični laganom kontriranju. Grgeč takođe voli cimkavo povlačenje sa pauzama. Na vodama gde ima štuke u većem broju obavezno stavite kratku sajlicu “štanglicu“ (poput one koju proizvode Streamer ili Lav MD) ili je sami napravite od žice poput najtanje žice za gitaru), jer „gloce“ do kilograma redovno gađaju ovu četvorku, ali je i redovno gutaju, pa su pregrizanja česta. Najefikasniji dekori su potočara, kalifa i klen.

Šestica je vobler koji najčešće koristim za lov krupnijih rečnih pastrmki, i najčešće ga forsiram na Nišavi i Jermi, rekama koje kriju ribe veličine preko jednog kilograma. Ako ste srećković koji ima privilegiju da peca pastrmke na rekama poput Drine, Tare, Lima, Morače, Zete, Plive, Vrbasa, Sane, Une ili Soče, ovu šesticu jednostavno morate imati, ali joj obavezno zamenite trokrake nekim jačim, zbog realnih ulova pastrmki od 3-5 kg, koje bi ove standardne mogle lako da isprave. Kada šesticom lovim pastrmke, najčešće je zabacujem poprečno na vodeni tok i sa spuštenim štapom navodim u dubinu, a potom podižem štap i sporije motam, kako bih ispratio smanjenje dubine ka obali. Osim toga, on je primenljiv i veoma lovan i za krupne klenove, zatim mrene, basove, bucove i sitnije smuđeve. Za bucova ga treba forsirati kada površinski raubovi nisu učestali, a pretpostavljate da se “bucko” hrani na oko 1-1.5 m dubine. Udarni period: rano proleće (pre mresta) i kraj jeseni, a nisu retki ulovi ni usred zime, pri debelom minusu. Za smuđa i basa se koristi standardno, kao većina dubokoronaca, uz preporuku da treba cimkati vobler na različite načine i tražiti onaj koji tog dana pali. Za lov basa na plićim kanalima taktika “namotaj da zaroni, pa sačekaj da ispliva na površinu” se često pokazala uspešnom, a nemojte se iznenaditi ako bas skupi Sovu sa same površine, u fazi mirovanja, naročito ako je vobler u nekom prirodnom dekoru. Štuke kilašice je obožavaju, pa pri dnevnom lovu smuđa i basa nije zgoreg koristiti kratku sajlicu. Idealan komplet: štap t.b. do 30 g i monofil 0.20-0.22 ili upredena struna nosivosti oko 4-5 kg (10 LB).

Sedmica je vobler namenjen pre svega smuđu, ali ga zbog jake vibracije redovno napadaju i štuke i somovi, kao i krupne pastrmke, klenovi, basovi i mrene. Roni oko 1.5-2 m, a na reci i svih 2.5 m. Za povlačenje prilikom smuđolova važi isto kao i za šesticu: cim-ka-nje-o-ba-vez-no! Najlovnija boja, bar po ulovima mog druga Mite – Clown! Prva pratilja – SFC. Vobler je podjednako lovan i na rekama i na jezerima. Najbolje leži uz štap t.b. do 40 g i monofil 0.22-0.25 ili upredenu strunu nosivosti oko 7-8 kg (15 LB).

Devetka je već ozbiljan igrač, kockar za sve novce. Nije jeftin, roni duboko (čak i preko 4 m) pa se lako zakači za dno, ali vam zato može doneti kapitalnog soma, štuku, pa i smuđa. Ako lovite soma iz čamca, ovo je jedna od varalica koje morate imati. Troling? Jes, of kors! Za lov sa obale morate sačekati da izroni kada priđe do obale, inače će udariti u dno, uz rizik da tamo i ostane. Pakta, naravno, deluje kao štitnik, ali vam ne bih savetovao da ovako lovite vobliškom od oko 6 evrića. Za jezerske štuke takođe je odlična, i opet je onaj ko ima čamac i baca ka obali u velikoj prednosti. Ako idete na Zavoj ili Zvorničko jezero – obavezno ponesite i Antax devetku! Mladica na Uni (kod Anija u reviru “Buk”), gde se peca na mestima dubokim po 4-5 m – takođe! Za mladicu uzmite dekor klena i potočare, za štuku FT ili P, a za soma – bilo šta drečavo. E da, umalo da zaboravim – i plavu; ona se zdravo lepo vidi na većim dubinama! Ovo “čudo” od voblera je dovoljno teško da se može bacati i monofilom debljine 0.40 mm, ali ipak, osim ako ne lovite mladicu zimi, toplo preporučujem upredenu strunu nosivosti 15-20 LB. Štap za devetku je u klasi do 60, 80, ako ne i svih 100 g težine bacanja (zavisi šta lovite: štuku od 2-3 kg ili soma od nekoliko desetina kg).

Zaključak

Antax Sova je veoma precizno urađeni vobler, koji vredi najmanje onoliko koliko košta. Odstupanja u izradi su zanemarljiva – od 10 Sova iste dužine svih deset imaju identičan oblik, isti ugao pod kojim je pakta postavljena i istu vibraciju. Udice su solidne, ali ne i vrhunske (inače bi i cena voblera bila znatno veća), pa ako ste jedan od onih koji paze na sve sitnice – zamenite ih kvalitetnijim, naročito ako ste se nameračili na lov krupnih pastrmki, bucova, soma i mladice. Sova u ponuđenim dužinama se može koristiti za lov svih naših slatkovodnih grabljivica. Po mojim, a i iskustvima mojih prijatelja, najbolje rezultate je pokazala četvorka u lovu klena i potočne pastrmke (u dekoru potočare), kao i sedmica u lovu smuđa (dekor SFC).

Goran Tokić – Goci