Metalne varalice
(Heavy Metal, gvožđurija, limarija, varaličarsko-metalna galanterija i ostalo)
To je skup varalica koje u osnovi spadaju u red najjednostavnijih i u većini slučajeva najpristupačnijih varalica na tržištu, doduše i tu se već pojavilo svojevrsno pomodarstvo, pa se neki modeli plaćaju kao da su od nečeg plemenitog… recimo zlata. Širok varijabilitet cena objašnjava da spadaju u red najrasprostranjenijih i najpopularnijih varalica. Hvataju SVE grabljivice, sve u zavisnosti koje, kada bacamo i naravno kako ih vodimo. U osnovi razlikujemo nekoliko vrsta: kašike, leptire, čikade (metalne glavinjare), buzzbait-ove, spinnerbait-ove, kastmastere-spinkastere, pilkere kao i razne podvarijante i home made drangulije (koje nekad znaju biti lovnije od onih kupovnih).
Kod nas su izuzetno popularne, jer čak i apsolutni početnik u varaličarenju može uhvatiti ribu, bez obzira što možda nije ni svestan da pri vođenju varalice ne iskorištava pun hvatački potencijal iste. Metalne varalice su u proseku znatno jeftinije od voblera, pa se nalaze u kutiji i onih koji moraju odmeriti svaki potrošeni dinar. Kao i svaka varalica, metalne varalice oponašaju plen grabljivica, imaju specifičan rad, veličinu, boju i teksturu. Najčešće su boje srebra, zlata, mat ili sjajne, ali njihov kolorit varira u neverovatnom rasponu. Mogu biti minijaturne (svega par cm), pa i veličine dlana odraslog varaličara. Takođe mogu biti izuzetno jeftine (par desetina dinara), ili izuzetno skupe (dostupne manjem broju varaličara). Šalu na stranu, da počnemo sa predstavljanjem članova porodice metalnih varalica.
1. KAŠIKE – Nisu bez razloga na prvom mestu naše liste. Najjednostavnije su po konstrukciji, a ime su dobile po kašikstom obliku. Mogu se napraviti u kućnim uslovima od kašike za supu, kafu itd.
Namenski se najviše upotrebljavaju protivu štuke i soma, ali su isto toliko efikasne i u lovu bucova, a uz pravilan odabir i smuđa, bassa, klena, grgeča (bandar po naški) itd. Proslavljeni modeli kašika kod nas su popularni Efcet ili ti DAM F (ef) Z (po deutsch cet), Blu Fox, ABU (Atom, Toby), od domaće proizvodnje LAV MD. Postoje simpla i duple kašike, od nekoliko grama do više desetina. Lagane kašike velike površine, teže male, ovalne, okrugle, lomljene i tako do krajnjih mogućnosti geometrije i ljudske fantazije.
Rad kašika se može najlakše okarakterisati kao lelujanje u vodi, pri čemu dolazi do stvaranja određenog impulsa (možda bi mogli nazvati frekvencijom), i svetlosnog efekta u obliku bljeska tj refleksije. Grabljivice reaguju na neku od od ove dve provokacije (naravno ako im je po volji baš tog dana). Najčešći ulovi (ciljno) na kašike su štuke, ali sam imao prilike viđati i lepe primerke smuđa na trokraci ogromne kašike namenjene štuki. Veoma se uspešno primenjuju i u lovu bucova, koji se rado „pali“ na sjajno-srebrnu refleksiju.
Kašiku možemo voditi ravnomernim povlačenjem, pri čemu moramo voditi računa o brzini namotavanja, da bi „operisali“ u željenom sloju vode i da bi postigli pravilan rad . Samim tim što pričamo o varalicama izrađenim od materijala znatno težeg od vode, podrazumeva se da one tonu (brže ili sporije). Jedan od načina vođenja kašika je vođenje sa pauzama u povlačenju. Ovim načinom „odrađujemo“ širi sloj vode, dajemo više vremena grabljivici da se naoštri na plen, a sama varalica mnogo više liči na ranjenu ili bolesnu ribicu koja se bori za život. Treći način vođenja je puštanje kašike da legne na dno (ne preporučuje se početnicima na terenima koje imaju dno prekriveno raznoraznim preprekama u obliku kamenja i panjeva), zatim se kašika cimne sa dna i ponovo spušta. Ovo se ponavlja sa manjim ili većim pauzama i visinama podizanja. Generalno, način vođenja kašike je prepušten volji varaličara, lepota je u tome da će kašika svakako raditi.
Kašike mogu biti opremljene trokrakom (ili trokrakama), ili jednokrakom udicom. Postoje varijante koje su „nezakačive“ (weedless po stranski). Imaju štitnike nad vrhom udice od žice ili neke savitljive plastike, koji odbijaju travu i razne prepreke, ali u trenutku kada se nađu u čeljustima grabljivice koja ih stegne, saviju se i otvaraju prostor da se udica zabode. Ovi modeli se obično upotrebljavaju na jako zatravljenim terenima ili na mestima gde voda krije granje, panjeve itd.
Kašike daju prostora i za dodatno povećanje lovnosti u vidu dodavanja strimera, silikonskih varalica itd. Bez obzira koju varijantu kašike koristimo, obavezno se stavlja vrtilica (virbla) pri vezanju na strunu ili monofil, jer u protivnom lako dolazi do uvrtanja strune, što dovodi do nepotrebnog nerviranja.
2. ČIKADE (cicada) – su veoma interesantne metalne varalice, čija je upotreba u usponu na našim vodama zahvaljujući domaćim proizvođačima koji su se latili alata i napravili domaće verzije.
Original potiče iz USA od proizvođača Reef Runner. Kao što i ime kaže, imitiraju krilatu bubu (Cicadoidea-porodica cvrčkolikih buba). Konstrukcija je relativno jednostavna, mada zahteva dosta znanja hidrodinamike. Ovu varalicu čini telo tj. metalni lim karakteristično oblikovan (forme lista ili trouglasto, kraće ili izduženo), olovno otežanje koje formira jednu celinu sa telom (glava), i naravno trokrake (obično 2 komada). Sve ovo izgleda jednostavno, ali tu ulaze u igru rupice, koje igraju ključnu ulogu u radu čikade. One su izbušene na leđima tela (2-3 rupice), raspoređene redno. Vibracija varalice zavisi od odnosa težine glave, veličine i oblika tela i položaja rupica. Strunu povezujemo na jednu od tih rupica uz pomoć kopče. U zavisnosti od toga koju rupicu koristimo, moguće je menjati radnu frekvenciju same varalice, a to je izuzetno važno da bi smo bili uspešni u provociranju grabljivica.
Dekori ovih varki mogu biti od osnovnih boja metala (zlatna, srebrna, mat ili sjajno), do najšarenijih zamislivih. Obično su u opticaju vedriji dekori jarkih boja. Ove varalice primarno hvataju vibracijom, dekor je sekundarnog značaja. Ciljni predatori na meniju čikada su bucov, klen, jaz, bandar, štuka, som, ali neretko se hvataju pastrmke, smuđevi, mrene i većina morskih grabljivica. Dakle pričamo o zaista univerzalnoj varalici. Kao sve metalne varalice i čikade tonu (brže ili sporije), to moramo uzeti u obzir pri njihovoj upotrebi. Karkteristično najbolji uslovi za njihovu upotrebu su brzaci, prelivi na špornama i umereno do jaki tokovi reka. Tu on nadmašuje ostale varke pri varaličarenju u gornjim slojevima, jer se izuzetno „leruje“, tj skoro treperi, vibrira na mestu koristeći tok kao potisnu snagu. Drugi način vođenja je spuštanje do dna (na terenima gde je to moguće), odmah nakon toga pokretima nalik džigovanju izdizanje i spuštanje. Ovako dobijamo cik-cak putanje čikade i pretraživanje slojeva pri dnu. Možemo ih voditi i tzv. „tvič“ tehnikom, tj cimanjem sa manjim pauzama (pri većim pauzama relativno lako stižemo do dna). Mana ovih varki je što nisu baš prikladni za terene koji su zatravljeni ili imaju plutajuću vegetaciju. Naime, čikade su dosta osetljive na prikačene travke, listove, koje stabiliziraju tj nuliraju njihov rad. Drugi problem koji se zna javiti je pri zabačaju, jer zbog kratkoće tela i dve montirane trokrake sklone su prevrtanju i kačenju za strunu. Lek protiv ove pojave je visoka kontrola zabačaja (recimo iskustvo, i poznavanje pribora sa kojim baratamo), i izbegavanje labavosti strune na samom putu kroz vazduh.
To su varalice koje svakako trebamo imati u našuj kutiji za metalne varke, jer se njihov rad bitno razlikuje od svih ostalih i samim tim predstavljaju specifičnu opciju.
Najznačajniji predstavnici ovih varalica su Reef Runner (made in USA), od domaćih Lav Trgec, Brzotrz i Spiner.
Nastaviće se…
Piše: Arpad Toth – Lonewolf