Varalicar.com

Od ideje do uspeha – Oni vraćaju mladicu Drini

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Naša redakcijska ekipa je imala čast da o značaju i koncepciji projekta veštačkog mresta mladice sazna direktno od boraca za Drinu.

RM: Dobro nam došli! Za početak se predstavite čitaocima.

LJ: Ljubomir Pejić, diplomirani ekolog, PMF Novi Sad.

A: Aleksandar Bajić, dipl. biolog. master.

RM: Koji je tačan naziv projekta na kom radite?

Lj: Veštački mrest mladice u interesu jačanja populacije u reci Drini.

RM: Ko je došao na ideju o ovom projektu?

Lj: Ideju su razradili Vanja Grbić i Milan Popović – Sena (Ribolovac, mušičar i veliki zaljubljenik u Drinu). Posle konsultacija sa nadležnim ministarstvom u decembru 2010. Vanja nas je kontaktirao, tj. mene lično i pitao da li smo zainteresovani za veštački mrest mladice. Posle kraćih konsultacija sa mojim kolegom Šandorom Šipošem, usledio je uslovno potvrdan odgovor, jer nismo znali u šta se upuštamo. Nismo imali iskustva sa mrestom salmonida a o organizaciji cele stvari u tom momentu malo znali. Ubrzo slede prvi sastanci, odlučujemo da u priču uključimo i kolege iz Mađarske a u hodu smo razraživali celu priču, jer nije bilo mnogo vremena a problema je mnogo. Iskreno, imali smo solidnu količinu knjiškog znanja i mnogo više entuzijazma nego iskustva.

RM: Odakle potiče poznanstvo sa Vanjom i zašto je odabrao baš vas za ovaj zadatak?

Lj: Vanju sam upoznao ranije na jezeru Joca, što je dobar primer kako iz ribolova mogu da se izrode pozitivne stvari. Sa Vanjom sam tom prilikom pričao o zaštiti ihtiofaune i pričao mu kako mi radimo na konzervaciji ugroženih barskih vrsta i da imamo iskustva sa mrestom istih, ne znajući za budući planirani mrest mladice.

Vanja je tokom konsultacija u ministarstvu obavešten da celu stvar mora da vodi stručna institucija (fakultet), a on je hteo da celu stvar guraju entuzijasti, mladi ljudi od nauke, ami smo se izgleda uklopili u taj profil.

RM: Koje je vaše iskustvo sa veštačkim mrestom?

Lj: Uspešno mrestimo linjaka i barskog karaša a imamo u planu i još neke vrste.

RM: Koje organizacije su realizovale ovaj projekat?

Lj: Ključne organizacije su PMF Novi Sad, departman za biologiju i ekologiju, zatim Univerzitet iz Gedlua, Mađarska, finansijsku podršku je pružilo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, saraživali smo i koordinirali akciju sa upravljačem „Ekoribarstvo“ iz Valjeva i opštinom Bajina Bašta koja nam je ustupila deo kapaciteta na mrestilištu.

RM: Gde se veštački mrest odigrao?

Lj: Ribnjak Perućac u Perućcu nadomak Bajine Bašte.

RM: Šta vas je zateklo kada ste se pojavili tamo?

Lj: Zatekao nas je jedan ogroman ribnjak, prostorije koje smo dobili na korišćenje su bile zapuštene, ruinirane, krov koji je bušan, nehigijena u suštini to je prostor koji se poslednjih godina koristio kao ostava.

A: Nedostatak opreme, neadekvatni bazeni u kojima nije baš vladala higijena.

RM: Kako ste došli do mladica?

Lj: Matice su nas zatekle tamo, to su ribe koje su spašene od velikog pomora avgusta 2010. Tokom čišćenja turbina na brani „Perućac“ ispuštena je velika količina mulja sa dna jezera, i zbog ogromne hemijske potrošnje kiseonika dolazi do masovnog gušenja riba. Tada je deo mladica koji se borio za život prebačen u rečicu „Vrelo“ u Perućcu.

RM: U kom periodu ste aktivno učestvovali u veštačkom mrestu mladice?

A: Od polovine marta 2011. konstatno radimo na tome.

RM: Kako je sve izgledalo?

Lj: Pa od prvih sastanaka intenzivno smo iščitavali literaturu vezanu za mrest mladice, organizovali smo i koordinirali celu stvar.

A: Po dolasku u Perućac polovinom marta, krećemo sa pripremama na ribnjaku, sređujemo, raščišćavamo, dezinfikujemo, opremamo uz pomoć štapa i kanpa (finansijska sredstva nemamo do leta), sve u svemu dovodimo uslove na ribnjaku u koliko toliko funkcionalno stanje.  Početkom aprila, matice se izlovljavaju iz Vrela, prebacuju na ribnjak, tada je bila i prva indukcija mresta hormonskim inekcijama; ikru dobijamo 10.04. a nakon toga sledi mesec dana zatišja do pojave očiju. U tom periodu smo ikru samo obilazili i vršili potrebne tretmane.

RM: Koliko ste imali komada ikre?

Lj: Od tri ženke, zapravo dve, jer je treća dala jako malo ikre, smo dobili oko 10.000.

RM: I kakva je bila oplodnja?

A: Oko 25%. Što se uklapalo sa literaturnim podacima. Veći procenat oplođenosti je moguć ali s obzirom u kakvim smo uslovima radili i da su matice koji mesec pre spašene smrti mi smo i prezadovoljni.

RM: Koliko je prošlo do izvajivanja larvi?

A: 28 dana, 3-4 dana nakon pojavljivanja očiju.

RM: Početkom juna ste počeli da hranite mlađ?

A: Da.

RM: Kakvi su tamo uslovi za odhranjivanje?

Lj: Mali i problem je niska temperatura vode, oko 10 stepeni, što uzrokuje spor napredak ali ima i dobru stranu da su manje šanse za pojavu i širenje bolesti na tim nižim temperaturama.

RM: Deo mlađi ste već pustili?

Lj: Da, to je bilo simbolično puštanje u cilju animiranja javnosti koje smo iskoristili za promociju celog projekta. Pušteno je oko 300 primeraka početkom novembra, pri veličini preko 10cm, koje su predhodno prošle pripremni period to jes hranjene su živom hranom kako bi se što bolje pripremile za uslove u Drini.

RM: Aco, ishrana mlađi mladice je bila tema tvog master rada, do kakvog si zaključka došao?

A: Da, moj master rad je bio na temu „Uzgoj mladice u kontrolisanim uslovima u toku juvenilnog stadijuma razvića“, i zaključak je da, iako je uzgoj moguć u komercijalnom pastrmskom ribnjaku, još ne postoji adekvatna komercijalna hrana koja u potpunosti zadovoljava sve zahteve. Najbolji rezultati postižu se sa živom hranom, rast je bolji, veća je otpornost riba na bolesti, mnogo je manje razrastanje, tj. mnogo ujednačenije rastu.

RM: I kakvo je sada stanje?

Lj: Imamo oko 1700 malih mladica koje će biti puštene na proleće, a matično jato se lagano uvećava. Neka sredstva su nam odobrena, na neka još čekamo. Bitno je da cela akcija traje i nastavlja se, očekujemo da će ove godine sve biti bolje organizovano što sa naše strane, jer smo iskusniji, što od strane administracije i što je najbitnije, imaćemo veće matično jato.

RM: Da li je značaj ovog projekta samo u mladici?

Lj: Značaj je višestruk, što zbog same mladice tj. zbog oporavka njene populacije u reci Drini. Ali bitno je i to da smo ukazali na problem ugroženosti mladice i reke Drine, animirali smo lokalno stanovništvo, ribolovce ali i donosioce odluka i vlastodršce.

A: Velika propraćenost u medijima je konačno dala rezultat, pa javnost prepoznaje problem ugroženosti mladice… Ljudi shvataju da je mladice sve manje, a sporadični i retki ulovi ribolovaca su nažalost potvrda takvog stanja.

RM: Kakva je reakcija ribolovaca?

Lj: Reakcija je mahom vrlo pozitivna. Dosta ribolovaca pruža podršku celoj priči, mada uvek ima zlih jezika.

RM: Koji je dalji plan?

Lj: Plan je da sačuvamo autohtonu Drinsku populaciju mladice ali i da se ne zadržimo samo na mladici, nego da mrestimo sve drinske salmonide. Takođe, plan je da se nezadržimo samo na mrestu, već da poradimo i na drugim aktivnim merama zaštite.

RM: To znači da čuvate Drinu kao genetski resurs?

Lj: Da, mladica će poslužiti kao kišobran vrsta pod čijim okriljem će se štititi cela Drina i sav živi svet u njoj. Radićemo i na tome da se pojača zaštita – redukovanje zagađivača, restauracija plodišta, bolje čuvanje, manje krivolova i dr. Jer sam veštački mrest nije dovoljan, potrebno je preduzeti i druge mere.

RM: Kako bi ste vi opisali značaj mladice u Drini?

A: Mladica je endem dunavskog sliva, najveći evropski predstavnik salmonida. Ona je u svom staništu top predator i ima potencijal da oblikuje ceo ekosistem, reguliše brojnost svih podređenih u lancu ishrane. Lovi najslabije i bolesne što rezultira zdravim populacijama svih vrsta u lancu ishrane.

RM: A privredni aspekat?

Lj: Kad tako pitaš ispadne da misliš na meso!? Mislim da je nema smisla jesti. Probao sam je kao mali i ima najlošije meso od svih salmonida, ali ima izuzetno jak potencijal kao sportska riba. Raste velika, dobar je borac, tereni na kojima se lovi su jako atraktivni i kada bi vratili populaciju mladice na nivo od pre 20 godina, mogli bi da budemo top destinacija. Ako je verovati ribolovcima od pre 20 godina, Drina je bila ravna destinacijama u Sibiru i Mongoliji. Ribolovni turizam je danas jako popularan i mladica bi mogla da spreči degradaciju ruralne sredine. To bi bio pravi održivi razvoj.

RM: Kako bi ste vi opisali problem mladice u Drini?

A: Problema je mnogo, a najgore je uništen je staništa. Tamo gde se izgradi brana i formira jezero – to prestaje da bude stanište mladice. Mladica ne može da migrira radi mresta. Fluktuacije vodostaja za vreme mresta mogu da dovedu do propradanja celokupnog mresta, jer se mladica prirodno mresti u plitkoj vodi i ikra jako lako ostaje na suvom. Takođe, izlov svim mogućim sredstvima u mresnim potocima u koje mladica ulazi. Zagađenje Drine i mresnih potoka, iskopavanje šljunka itd. Takođe, veliki je problem i izlovljavanje mladice kako od strane ribolovaca tako i krivolovaca (mrežaroši).

RM: Vi ste takođe i ribolovci?

Lj: Da, pecam od malih nogu, ribolov mi je velika strast i glavni je krivac što sam zavoleo prirodu i bacio se u zaštitarske vode.

Poslednjih godina glavna tehnika ribolova mi je mušičarenje (neverovatno zabavan način riboova). „Nizisko mušičarenje“, štuka, bandar, bas, bucov su mi glavna preokupacija, mada ne propuštam klasiku tj. mušičarenje salmonida, kad god se ukaže prilika. Varaličarim (džigujem) smuđa i soma vrlo rado, mada sam ih zbog mahanja zapostavio, ali trudim se da bar desetak izlazaka godišnje posvetim ovom ribolovu. Kad smo već kod varaličarenja a mladica je glavna tema, napomenuću da sam imao sreće da je upecam u dva navrata. Prvu sam ulovio još kao dečak u osnovnom razredu, na leptira. Bio je to manji primerak, oko 4 kg, a u 2012. mi se posrećilo u Deda Mraz mi je 1. Januara podario ulov Drinske mladice od 7,5kg, koja se pridružila matičnom jatu.

A: Volim sve vidove ribolova, ali trenutno me najviše zaokuplja varaličarenje, a bucov mi je omiljena lovina.

RM: Koji je vaš stav o koketiranju ribolova i nauke?

Lj: Smatram da je za budućnost jako bitno da se ribolovci bolje edukuju o ribama, vodenim ekosistemima i prirodi uopšte. Da shvate značaj očuvanja i zaštite ihtiofaune ne samo u smislu da bi imali sutra šta da pecaju, već da shvate suštinski zašto je to bitno. Nauka bi trebala više da uključi ribolovce u sistem monitoringa i zaštite ihtiofaune.

RM: Poruka ribolovcima za kraj.

A: Za početak je potrebno da ribolovci kod nas promene svoj stav i pristup ribolovu, da budu manje „mesari“, poštuju zakonske okvire, mrest, minimalnu količinu i meru.

Lj: Drago mi je da vidim da među mlađim varaličarima i mušičarima raste trend vraćanja ulova. Raste broj onih koji vraćaju i ribe preko mere, pa i kapitalne matične primerke. Iako nisam za apsolutni „catch and release“ (nastrada po neki smuđ za klopu), drago mi je da se ovaj pokret širi među ribolovačkom populacijom, polako ali sigurno. Za mladicu bih propisao obavezan catch and release režim, jer mladica to zaslužuje.

 

Intervju vodio: Nemanja Spasojević – Spaske

Objavljeno u Ribolovačkom magazinu, br. 119, januar/februar 2012.