Duga na površini
Dekor površinskih varalica je veoma interesantna ali i poprilično kontraverzna tema. Bez obzira na to dugogodišnjim eksperimentima mogu se izvesti određene zakonitosti shodno logici odabira dekora površinskih varalica. Evo dela mojih iskustava, a oni se sem u upotrebi čistih površinaca odnose takođe i na lov u podpovršinskim slojevima veštačkim mamcima svih ostalih kategorija.
Preskočio bih sve izuzetke od pravila i prešao odmah na osnovne i jedino bitne stvari o uočljivosti površinaca, ne upadajući tako u zamku veličanja izuzetaka (od pravila) koji znaju da zbunjuju, i koji se (pre)često pominju u ribolovačkoj literaturi, većinom u reklamne ili u neke druge svrhe sličnih korena.
Izbor boje određenog odabranog modela voblera koji stoje na raspolaganju nekom ribolovcu uglavnom se svodi na 2-3 primerka, ređe više od toga. Varaličari u većini slučajeva kupuju jedan »drečaviji« (za mutnu vodu i prelaze iz svetlosti u tamu i obrnuto) i jedan prirodni dekor (za bistre vode). Retko se u kutiji nekog sportskog ribolovca sreće desetak varalica istog modela, koje bi pokrivale sve situacije u pogledu eventualnog pogađanja adekvatnijeg dekora za određenu situaciju na vodi. Svakako da to nije ni potrebno, ali takođe treba imati na umu i to da se između i samo dva dekora uvek može odabrati onaj bolji! U tom cilju ubedljivo najvažnija stavka pri odabiru produktivnije (trenutno »jače«) boje mamca je vođenje računa o kontrastu koji grade mamac i pozadina naspram koje on »stoji«.
Površinski film je interesantna tema shodno upotrebljivosti obojenosti varalice. Uglavnom se dešavaju dve krajnosti – ili je od strane ribolovca varalica perfektno izabrana ili je izbor totalno pogrešan, a dotični ribolovac misli da se nalazi na pravom putu. Pogled iz različite perspektive, varalica pola u vodi pola u vazduhu, pogrešno razmišljanje prema postulatima podpovršinskog lova i varljiva svetlosna igra koja stalno traje, a pritom (tokom vremena) često menja, su stvari koje mogu da navedu na pogrešne odluke. Nekoliko početnih položaja za razmišljanje slede. Treba ih uvek imati u vidu da se ne bi došlo u situacije da izbor mamca ode potpuno pogrešnim tokom. Evo kako oni izgledaju:
1. Lov po sunčanom danu zahteva iz grabljivičine perspektive crnu siluetu, dok iz ribolovčeve svetliju. Bela leđa – crn stomak je strašno deficitaran dekor, čak i među čistim površincima. Ljubitelji samoizrade veštačkih mamaca su ovde u prednosti, a pošto je u ovom slučaju mnogo važnija »žablja perspektiva« valja se ograničiti na sve crne i tamne varalice, i izbegavati perfektne imitacije prirode, koje su s donje strane većinom prošarane belom bojom ili nekom svetlom nijansom.
2. U sumrak i svitanje bez obzira na ostale prilike najjači su vobleri svetlih nijansi. Drečavi žuti ili narandžasti mamci nisu samo vidljivi iz grabljivičine perspektive, već i iz ribolovčeve, što je u ovom slučaju važnije.
3. Mutne vode zahtevaju tamniju siluetu mamca na površini. Mamac je uočljiv sa maksimalno mogućih udaljenosti, koliko to dozvoljava »providnost«. Takođe tamnim telom varalica najlakše otkriva svoj položaj u poslednjoj fazi napada grabljivice, kad ona misleći da zadaje odlučujući udarac plenu, ustvari sklapa usta oko naše zamke – mamca vođenog po površini.
4. Tamne varalice su upotrebljive i u noćnom lovu, i to u periodu punog meseca. Gledajući iz tamne dubine crni vobler na površini se vidi »kao na dlanu«. Spoljašnjost iako relativno tamna pruža odličan kontrast našem mamcu. U ovakvoj situaciji razlika u ulovima ribolovaca koji varaličare svetlim i tamnim veštačkim mamcem može biti drastična, naravno u korist onih koji su se opredelili za kombinacije crnih, tamnobraon ili zelenih dezena. Sem punog meseca da bi napomenuta preporuka došla do izražaja, mora još jedan uslov biti ispunjen – mora biti vedro!
5. Kad je pak oblačno, bez obzira da li je u pitanju dan ili noć i bez obzira i na sve druge uticaje korisnije je koristiti drečave (svetle) tonove. Varalica je tako vidljivija iz svih perspektiva.
6. Vetar je neprijatelj lova na površini. Sem vrludavih pokreta varalice tada i talasi pospešuju »mutnu sliku« mamca ribama koje se s vremena na vreme vole počastiti površinskim kolačićima. U svemu tome sama fizička vidljivost s bilo koje udaljenosti je od drugorazrednog značaja. Veštački mamac u ovoj situaciji mora biti vidljiv za ribu pri samom bliskom susretu, a kako se ovo teško ostvaruje bojom, najbolje je to odraditi bučnijim varalicama ili mamcima većih gabarita, te onih koji imaju veći gaz. Što se isključivo boje tiče, upotreba svetlih nijansi je produktivnija.
7. Varalice vođene po površini same po sebi zbog svojih višestrukih nadražujućih efekata su dovoljne da iziritiraju grabljivca i nateraju ga na napad. Drečavost sama po sebi je nešto što najčešće varalicu na površini iz riblje perspektive čini manje vidljivom! Sve to doprinosi manjem broju napada, a takođe i većem broju promašaja grabljivice, pa je stoga i ulov dosta slabiji.
Sem već do sad napomenutih supozicija, dekori poput SFC, FT, GFR (po Rapali) i sl. su pravi izbor za sredinu letnjeg dana, kad na vodi vlada totalna letargija zbog žege, visoke temperature vode i na plitkim vodama strahovitih dnevno-noćnih kolebanja koncentracije kiseonika. U sred leta u podne treba koristiti veštačke mamce napadnijih dekora.
8. Kada je lov na plitkim vodama ili na plitkim delovima neke vode u pitanju po mogućnosti bolje je koristiti tamnije modele, dok u globalu na dubljim vodama sam dekor nema većeg značaja.
9. Ako je na vodi pojačana aktivnost grabljivica, što se da zaključiti po brojnim raubima ili pak nekoliko ulovljenih riba (ili (ne)realizovanih napada) najbolje rezultate daju vobleri u prirodnom dekoru ribice (kedera).
10. Kao veliki ljubitelj agresivnih, drečavih i fantastičnih dekora, u »(pod)površinskoj situaciji« ipak u većini slučajeva lovim prirodnim i tamnim dekorima. Razlog je jednostavan: dobijam više napada na njih. Stoga kad sam u nedoumici pri izboru, uvek se opredeljujem za neku nenapadnu boju. To bi ujedno bila i deseta, poslednja važna preporuka o izboru boje voblera kada se namerava loviti na površini vode ili tik ispod nje.
Dakle, početak pretresanja terena bi trebao biti uvek u nekom od S, SD, SSH i sličnih dekora (po Rapali). »Žablji« dekori svih nijansi takođe mogu doći u prvi plan!
Za Varalicar.com – Nenad Ignjatov
- Abundance of slimy fish
- Avid protiv Golijata
- Brancin – vladar obalnog mora
- Brancini peščanog spruda
- Bucov – Jutarnji mega cugovi
- Bucov pre mresta
- Duga na površini
- Džig i njegove prednosti
- Fail Fishing Team sea report 2
- Fish ID – Vječna dilema
- Francuski salmonidni safari
- Godišnji servis mašinice
- Ito Vision OneTen (110)
- Jerkovi
- LAV MD Trgec – Teški metal, naš a svetski!
- Lov smuđa na sunđeraste peševe
- Mega test – Orka Kosač (drugi deo)
- Mega test – Orka Kosač (prvi deo)
- Mikrodžigovi – Zimski meni
- Ne manjka slinavih riba
- Od ideje do uspeha – Oni vraćaju mladicu Drini
- Orka Fenix
- Orka Oskar – Magija umirućeg šeda
- Osmatranje vode i terena
- Osnove lova džerkovima
- Pastrmka u proleće
- Penn Slammer – pouzdan i jak!
- Peševi koji to nisu
- Preklopni mehanizam mašinice
- Putopis sa Baltika
- Rapala Flat Rap – Ravno na vrh
- Revir Zmajevac na Sani
- Ribolov iz kajaka
- Sedam sistema za lov basa
- Smuđ kamenjar – mali, agilni šmeker
- Somovi
- Sova (buljina), mojim očima
- Spinerbait
- Sportex Black Pearl
- Sportex TiBoron na maraton testu
- Štap po meri ribolovca
- Stick bait opsesija
- Test: Okuma Celilo Spin
- Think Pink
- Think Pink – ENG
- Uhvati i pusti
- Uhvati, slikaj, pusti i okači preparat na zid
- Ultralight na moru
- Upredene strune – od A do Š!
- Varaličarenje pastrmke nimfama
- Varaličarenje strajpera
- Varaličarenje štuke tokom zime
- Varaličarenje zubatice – Bluefish u New Yorku
- Varalicom na klena
- Weedless montaže
- Zimsko varaličarenje klena na malim rekama
- Zračna opasnost
- Joj što volem buku ja!
- Žuti grgeč
- Dragi, a nezvani gosti
- Dan na jezeru Iri
- Teorija male varalice
- Vobler po meri štuke
- Una, jedna jedina