Varalicar.com

Varaličarenje štuke tokom zime

Da sam bogat čovek, jurc’o bi samo Nju… Al’ ne u Srbiji “nebeskoj“.

Štuja je jedna od najneobičnijih ličnosti među domaćim grabljivicama. Temperaturni afiniteti malih, srednjih (krupnih) i velikih primeraka toliko se razlikuju kao da pripadaju različitim vrstama. Što je štuja starija, više voli hladnoću. U niziji, velikanku jednostavno nije moguće uloviti leti. Pretoplo joj je, pa je post od 2-2,5 meseca planetarna pojava. S jesenjim hlađenjem vode, aždaja kreće da nadoknadi propušteno. (Zauzvrat, sitnije štuke rade sve slabije a početkom zime kao da nestanu)… Po našim, tranzicionim merilima, krupna štujka meri 4-7 kg. Što se temperature okruženja tiče, Njeno vreme tek dolazi.

LOK-A-CIA

Da je leto, lako bi bilo. Krupna štuka je neposredno iznad termokline, u sloju sa dovoljno kiseonika, dovoljno blizu svežoj vodi. Na pragu zime, odgonetanje lokacije još je lakše! Naći dovoljno duboko mesto, bar 60-70% maks. dubine. Za razliku od leta, sada su pridneni slojevi i najbogatiji kiseonikom, i najtopliji. Tih mizernih 4 ⁰C nisu dovoljni da aktiviraju brojne, smrznute “gloce“ ali velikanke su u svom elementu; konačno im nije pretoplo. Kapitalke ne samo da se zimi redovno hrane, nego i dobijaju na težini! Ovo im polazi za pegavim perajima čak i pod ledom. Kad se lopta spusti na zemlju, ostaju naše vode razvaljene nemarom. Po svojim temperaturnim afinitetima, kategorija uslovno nazvana “krupnom“ (5-7,5 kg) nalazi se na sredokraći između pionirki (0,5 kg) i Debeli’ Berti (15+ kg). Vrhunac aktivnosti ispoljavaju u mlakom, jesenjem okruženju; to dobro znaju majstori koji voze voblere, džerkove, Lusoxe… Početkom zime, po merilima ove ciljne grupe voda više nije dovoljno topla. Metabolika im usporava. Aktivni primerci velika su retkost; možeš se nadati neutralkama. Odskaču četiri tipa lokacija.

L1. Duboki, pa i najdublji podvodni plato. Što horizontalniji, to bolje. Njegova veličina ovog puta nije bitna. Krupne štuke jesu teritorijalne, ali zimi (zbog plena grupisanog na manjem prostoru) ispoljavaju više tolerancije prema rođacima. Napore skoncentrisati uz liniju promene (odsek). Odskaču mini spotovi koji se po nečem razlikuju od okolnog terena: mali rt, zaliv, hrpa grana, panj(evi), itd.

L2. Brežuljci na ravnom dnu, tip lokacije koji se dovodi u vezu s bandarima. Nagradno pitanje: ko voli da papa bandare u dugim zimskim noćima? (Jesam li to upravo napisao: noćima!?). Dva veća brežuljka su bolja od tri manja; onaj s granjem/trupcima uvek je bolji od golog. Interesantno, brežuljak okružen muljem uvek je bolji od onog koji raste sa glinenog dna!? E, kad bih ovo umeo i da objasnim…

L3. Rupa. Stajaćica ravnog, horizontalnog dna, prosečne dubine X. Na jednom mestu, rupa od 2-4 X. Početkom zime, krije dobar broj krupnih štuja sa šireg područja. Na dovoljno siromašnoj vodi ugostiće ih sve! Najviše zavisi od kosine oboda rupe. Nagib od oko 30-45 stepeni je idealan; iz nekog razloga, strmije ne valja, bar ne za štuju (al’ zato za smuđa…).

L4. Podvodni rt, kamen temeljac strukturalnog ribolova, “spaja plitku sa dubokom vodom“. Krupna i kapitalna štuka su duboko, na mestu dodira rta i koso ponirućeg jezerskog dna. Ako možeš, uvek forsiraj sunčanu stranu. Noću nemaš izbora (opet rekoh “noću“!), ori stranu prelivenu mesečinom. Me-seči-na, me-seči-na, joj, joj…

PREZENT-A-CIA

Svi znamo, neutralna grabljivica je pasivna zverka, nespremna za jurcanja i duža prikradanja. Ne bi li presrela tvoju ponudu, ovakva štuja je možda spremna da se pomeri za dužinu tela. Najčešće nije, pa ti vidi. Da bi u toku kratkog zimskog dana opalio kontru-dve, mamac mora da ispuni određene preduslove. Što je voda toplija, sme da je brži. E sad, ovo je zimska zaj… zanimacija, za neutralnu mušteriju.

P1. Varalica mora da bude jako spora; još bolje ‒ parkirana, a to je carstvo neutralnih vobliška. Nepokretno lebdeći, deluje kao prava riba. Dva su načina da neutralac stigne do dna. Prvi traži model ogromne pakte, sposoban da bez pomoći dohvati tih 5-7 m (jezero ili dublja bara). Nažalost, dužina kljuna i vibracija su srazmerni, kao i odnos širine kljuna i vibracije. Ma kako sporo vučeni, modeli preširokih kljunova imaju prejaku akciju. Sada niko ne može da ima ovako snažan, letnji plivački potpis. Zato je bolji “paternoster“ sa otežanjem na kraćem predvezu. Sem što je spusto plitkoronca malog kljuna uz dno, uteg javlja i konfiguraciju terena. Hitac čini sporo motanje, uz 1-2 pauze (5-10 s) na mestima gde je šansa za udarac najveća. Silueta je bitan deo prevare. Iskusna ženka neće tri manja a uža, već jedan veći a širi, pa je šed bolji od minoa.

P2. U glavnoj ulozi, soft-džerk. Uz vorm udicu 4/0-5/0, ovo je idealna porcija za krševite terene. Začudo, soft džerk brutalno je efikasan i na ćelavim terenima. Plus, mek je, pa “hoću-neću“ tetki deluje prirodno. Iako je i “paternoster“ aktuelan, basovska “karolina“ je bolja! Malo se teže zabacuje, ali isplati se. Prezentacija liči na džigovanje, sporih i niskih odskoka. Ovako plasiran gumac migulja kroz pridneni sloj, retko se od dna udaljavajući više od 0,6 m. Da teren ne bude prebrzo pretražen, dodati duže pauze (15-20 s) uz hot-spotove. Krupan primerak itekako je oran da pokupi nešto nepokretno s dna. K’o smuđ, je..te! Gro napada imaš u padu? Mušterije postaju aktivne, srećkoviću. Ožeži. Čime? Može i vobliškom, može i…

P3. …mojim dragim hevi metalkama. Ako nisu “budženi“, leptiri u startu otpadaju. Ostaju kašike. Poznaješ li teren, može i neka s golom trokom. Uz “paternoster“, hitac je duži a površina pretraženog terena veća. Da se pri tonjenju ne zamrsi u glavnu strunu, kašiki treba vidles troka, ili vormuša s gumcem. I ovde uteg sve vreme “priča“, šaljući ti gomilu informacija. Prezentacija je debilana, a čini je sporo motanje bez pauzi. Što veća i što tanja kašika, to bolje. Preskačem strane modele jer i mi ždrepca za trku imamo, Lavov Spoon MD Light, tankozidnu kopiju ef-ceta. Odaberi onu najveću, od 83 mm i (svega) 24 g. Ošamućeno geganje, lelujanje – promrzli, polupijani ranjenik, definitivno. I široka silueta je pun pogodak; poslednja, m’sna večera za časnu starinu… (Napisah “večera“!).

P4. Džig je čudo, džig sa štitnikom je duplo čudo. Treba ti king-size model. Težina nije bitna, bitno da je udica pičata, da ‘prostiš. Boja suknje po volji, dok god je crno-plava. Ovo je najbolje raditi iz čamca, paralelno s linijom promene. Ako je dubijana blizu, može i sa obale. Klasično gore-dole džigovanje sad treba raditi što sporije. Tonjenje usporiti specijalnom horizontalno spljoštenom gumicom. Iako imamo Orku i Spaleta, moram da predložim Mann’s Balyhoo od 15 cm! Lično, trošim Mann’s Shadow od 11 cm. Prema svecu i tropar. Ovakva porcija ne strmoglavljuje se kao čekić, nego “proklizava“ i leluja, provodeći više vremena u letu. Treplje “zamagljuju“ siluetu, budeći dželatovu radoznalost. Naj-situacija za ovo? Najgora situacija! Monoštor pre 13-15 godina, početak decembra. Gonjena košavom, kiša piči horizontalno. Prešli sve, od “Štuke“ preko “Pčele“ do “Franjine skele“. Nigde nikog, ništa neće. Do podne, ipak skupismo četiri napada na OVO. Dva se završila kidanjima, tačnije – pucanjem “virbli” na Sampo “sajlicama“! Dve lepojke (5,5 i 7 kg) vraćene, babe da pozovu.

A SAD, ADIO

Završavam stimulansom kog mnogi varaličari zaboraviše. Ako je varalica brza, miris je nevažan. Kako prezentacija usporava, on dobija na važnosti. Spor mamac treba, a nepokretan MORA da miriše. Soft džerkovi i suknje na džigovima filovani aromom ribe, raka, feromonima, hormonima i solju lakše nagovore neodlučnu zverku da zine, nego što to čini skupi a bezmirisni vobler. Na pravim porno-kasetama o štukolovu ista stvar se stalno ponavlja: ako porcija miriše i dovoljno dugo miruje, pokupiće je čak i negativna štuka! Zaboravi na skuše, stuci ih sam. Svoju prvu štuju “na mrtvo“ privedoh na običnu bodorku, pre četvrt veka.

Zimsko varanje Najlepše nije za nestrpljivce koji bi da im 4-ke i 5-ice uzimaju često k’o “gloce“. Nit’ je ovo septembar, nit živiš u Kanadi il’ Švedskoj, bre. Kako je krenulo, i “Joci“ se dno nazire… Tipičnu, čuvanu vodu panonsku nadgleda “kontrolor“ u dilu sa onima od kojih bi vodu trebao da štiti; izlazak s 3-4 udarca zaokruži u kalendaru i slavi kao drugi rođendan.

Piše: Đorđe Veber

Objavljeno u magazinu “Spin & Fly”