Varalicar.com

Zimsko varaličarenje klena na malim rekama

Sporo, najsporije

Kada se setim svojih varaličarskih početaka, prva asocijacija koja mi pada na pamet je pecanje klena na Rasini. Od tada nije prošlo previše godina, ali se nakupilo na stotine izlazaka tokom kojih sam stekao mnoga različita iskustva. Ipak, ono što mi je kao varaličaru uvek izazivalo neraspoloženje je dolazak hladnih dana.

Teško sam se mirio sa činjenicom da, bar na manjim rekama, zima donosi kraj varaličarske sezone na klena, a moje nade da ga je i tada moguće pecati podgrevali su ulovi upornih plovkaroša. Upravo su me oni podstakli da se teorijski pozabavim problematikom zvanom zimski klen. Sve što sam pročitao ukazivalo je na to da je ovu ribu zimi moguće uloviti na varalicu, ali nisam našao ništa konkretno. To je značilo da do svih neophodnih zaključaka moram da dođem težim, ali i slađim putem ‒ kroz praksu.

Moje prvo zimsko varaličarsko iskustvo sa ovom vrstom desilo se sasvim slučajno. Bio je 17. mart 2008. godine. Iako je kalendarska zima bila na izmaku, Rasina, koja vode dobija sa planina Željin i Goč, a delom i sa planinskog masiva Kapaonika, tek što je ispratila svoje ledene bujične vode. Temperatura vode bila je izuzetno niska, prava zimska. Iako mi je ciljna riba bila pastrmka, u jednom trenutku sam na kopču stavio najmanju Vidra kruškicu. Zabacio sam pažljivo u drugu obalu i počeo sa laganim vođenjem i negde na sredini, gde je dubina najveća, dobijam tup udarac i riba je na štapu. Na obali se ubrzo našao klen od oko 300 g, što je za ovu malu reku lepa riba. To je bio veoma važan trenutak u mom zimskom upoznavanju sa varaličarenjem klena. Nadalje (tačnije narednih zima, jer je ova bila na kraju) je samo trebalo biti uporan i odgovoriti na ključna pitanja: izbor mesta, doba dana, varalice i prezentacije.

Mesto i doba dana

Ono što je osnovno u svakom ozbiljnom ribolovu jeste pronaći gde je riba. Nakon toga, sve je mnogo lakše. Međutim, moram da priznam da sam tu bio pomalo zbunjen. Na velikim rekama postoje zimovnici u koje se riba sjati u hladnom periodu godine, ali gde da nađem zimovnik na relativno brzoj brdsko-planinskoj rečici… To mi je bila velika enigma, jer zimovnici u klasičnom obliku ne postoje na vodi ovog tipa. Međutim, računao sam na to da će klen potražiti najbolje od onoga što mu je dostupno. Iako neproverena u praksi, to je bila polazna tačka.

Narednu zimu dočekao sam spreman. Došli su i prvi mrazevi, došao je i sneg, ali nisam odustajao od klenolova. Mnogo izlazaka u početku ostalo je bez rezultata, ali sam bio uporan. Ono što me je pomalo demotivisalo je naočigled prazna voda koju sam svaki put zatekao. Išao sam na najveće virove i trudio se da pronađem mesta na kojima voda praktično stoji, računajući da će klen tu boraviti zbog najmanjeg utroška energije. Međutim, svaki put bih zatekao istu sliku: voda bistra kao suza, na dnu gomile lišća, oko mene snežna belina, a od ribe ni traga… Po svim mogućim zakonima znao sam da mora biti tu negde i to me je držalo da ne odustanem od potere za zimskim klenom. Upravo ta upornost me je i naterala da jednog dana ostanem na vodi duže nego što sam planirao.

Sunce je već bilo zašlo iza okolnih brda i bližilo se veče. Međutim, temperatura je bila konstantno nekoliko stepeni iznad nule. I onda, pre prvog mraka, uočio sam nešto što me je veoma obradovalo. Pri kraju vira, tamo gde je voda najmirnija, na površini se pojavilo nekoliko kružića koji su se polako širili, a sa njima se povećavala i moja nada. Na kopču sam stavio malog Megabassa X-30 u nadi da će svojom suptilnom vibracijom privući nekog klena koji je očigledno blizu površine. Nakon nekoliko zabačaja imao sam na štapu omanjeg klena, a nakon njega još dva, uz još nerealizovanih udaraca.

Sve je upućivalo na doba dana, tj. temperaturu kao presudni faktor. Prethodnih dana je bilo jutarnjeg mraza, dok je dnevna temperatura bila u plusu. Međutim, svi moji prethodni izlasci bili su u prepodnevnim časovima. I tako dođoh i do druge kockice u ovoj mojoj slagalici ‒ temperature vazduha. Vremenom sam došao do nekih pravila i svaki put kada sam ih ispoštovao imao sam poneku akciju.

Tako se pokazalo da je moj odabir mesta bio dobar, ali da sam u početku grešio oko izbora satnice. Klen je zaista birao “najbolje od dostupnog”, pa sam ga tako nalazio na mestima koja su imala dovoljno dubine i gde je voda praktično stajala. Ono što sam primetio je da on zimi po svaku cenu želi da izbegne tok. Ako je moguće da se pozicionira na mestu gde je protok zanemarljivo mali pa voda gotovo stoji, on će to i učiniti. Bez izuzetka, sve ribe dobio sam na takvim mestima. To su bile tipične zimske pozicije. Ovakva mesta na reci ovog tipa nije bilo lako naći, ali njihov pronalazak značio je i sigurno lociranje ribe. U momentima kada je klen bio pasivan, uvek se nalazio na dnu u najdubljem delu, a kada bi ga temperatura pokrenula izlazio je na površinu, najčešće pri kraju vira i to su bili trenuci kada ga je bilo najlakše uloviti. Pošto ovakve idealne pozicije nisu česte, a samim time ih je teško naći, pokušajte da ih što studioznije “pretresete” dok ne pronađete aktivnu ribu.

Osim dobrog izbora mesta, morate da obratite posebnu pažnju na još jednu pojavu od presudnog uticaja na zimski klenolov na malim rekama ‒ mraz. Ako u toku noći ima mraza, i naročito ako je jak, računajte da će aktivnost ribe biti minimalna i jedina realna šansa za ulov je najtopliji deo dana (12-14 h) ili veče, ali samo ako je popodne mirno i bez vetra koji bi snizio temperaturu. Ukoliko, pak, naiđe period od nekoliko dana bez jutarnjih mrazeva, te prilike ne smete propustiti! Klen tada koristi svaki trenutak da nešto pojede i veoma je aktivan. Ipak, ne smete da smetnete sa uma da je voda veoma hladna, a samim tim i klen. Tako dođosmo do taktike.

Izbor varalice i prezentacija

Neki od najlepših zimskih izlazaka koje sam imao bili su na maloj reci u okolini Jagodine, koja je veoma bogata klenom. Tih snežnih februarskih dana Ivan (Blik) i ja odlučili smo da odmerimo snage sa zimskim klenom. Zahvaljujući Ivanovom odličnom poznavanju reke, lociranje ribe nije bilo nikakav problem. Iako je bilo mnogo snega, temperatura vazduha je bila prijatna, a jutarnji mraz je izostao. Svi uslovi bili su ispunjeni i nije bilo nijedne prepreke koja bi sprečila uspešan zimski ribolov. Pažljivo smo prilazili izglednim pozicijama i trudili se da svoje varalice prezentujemo što pravilnije. Probali smo razne modele, na mnoge imali poneko dešavanje, ali je jedna napravila razliku. Bila je to najmanja (4 cm) Antax Sova u TT dekoru. Klenovi su ovog malog dubokoronca napadali bez pardona! Ono što je odlučilo da upravo Sova bude dobitna kombinacija su njene karakteristike; kao plivajući dubokoronac, ova varalica ostvarivala je veoma jaku vibraciju i pri najsporijem povlačenju. Tog dana Sova je ulovila sedam klenova, kao sve druge varalice zajedno. Mesto koje nam je dalo ubedljivo najviše ulova bio je najdublji vir na toj rečici, u kome se nalazilo potopljeno stablo. Svaki put kada bi varalicu provukli pored stabla minimalnom brzinom imali bi poneko dešavanje. Kasnije smo čak uspeli i da izmerimo dubinu i ona je iznosila preko 1,5 m. To je zaista ogromna dubina za tako malu reku. Upravo najlepši primerci su zauzeli to najbolje mesto.

Ipak, stvar nije samo do konkretne varalice koliko do prezentacije. Osim ovog, nesumnjivo lovnog Antaxa, i druga varalica koja vam bude omogućila dobru prezentaciju biće lovna. Ne birajte prezentaciju prema varalici, nego varalicu prema prezentaciji koju želite! A jedina za zimske uslove dobra prezentacija je: sporo, najsporije… Sve što je brže od najsporijeg klen neće napasti. Dakle, pored preciznih zabačaja koji bi trebalo da završe tik uz drugu obalu, ono što je suština zimskog klenolova je sporo vođenje. Za većinu drugih stvari koje sam naveo može da postoji izuzetak, ali za ovo ne. Ono što morate da postignete je maksimalna akcija (vibracija) pri minimalnoj brzini. Najbolje rezultate sam imao kada mi za jedan pun krug mašinice treba i po nekoliko sekundi, a pošto pecam mašinicom veličine 1000, možete da zamislite koliko je to sporo povlačenje.

Za potrebe ovakve prezentacije najbolje su mi se pokazali domaći plivajući vobleri, među kojima prednjače tri modela. Na virovima veće dubine, gde varalicu treba spustiti malo dublje, posao je najbolje odradila pomenuta Antax Sova 4. Ova varalica mi je omogućavala da pri veoma sporom vođenju bez problema dohvatim skoro metar dubine, a da pri tom ostvarim veoma dobru vibraciju. Za nešto pliće virove ili trenutke kada je klen malo aktivniji Calypso Fantom 3 je bio veoma dobro rešenje, a naročito se istakao G dekor. I na kraju, varalica koja se pokazala kao ubedljivo najlovnija za većinu situacija je dvodelac Zvonko od 5 cm. Ovaj vobler odlikuje veoma lepa i intenzivna vibracija kojoj klen nije mogao da odoli.
I neke od varalica stranih proizvođača su mi u nekim situacijama dale baš dobre rezultate. Naročito bih izdvojio Megabassa X-30, koji je bio nezamenjiv u onim večernjim kratkim cugovima kada se klen, verovatno pokrenut rojenjem nekih mušica aktivnih zimi, dizao ka površini. Ono što je veoma zanimljivo je to da mi je u nekoliko navrata klen napadao jedino Illex Tiny Fry 35. Ova varalica klasičnog minnov oblika i umerene vibracije ga je neodoljivo iritirala u momentima kada je u uslovima potpuno bistre vode sve drugo ignorisao.
Klena sam lovio štapovima Shimano Catana 2,1 m 2-10 g i Graphiteleader Bosco 6’3“ 1/16-3/8 oz. Koristio sam upredenu strunu Power Pro od 5 lb, uz nužnu upotrebu kvalitetnog predveza od tankog monofila dužine oko 1 m.

Dakle, posle mnogo izlazaka na vodu iskustvo mi je pokazalo da je na malim rekama tokom zime i te kako moguće uspešno loviti klena varalicom, ako se ribolovu pristupi u skladu sa okolnostima. Pod zimom podrazumevam tri najhladnija meseca na većini voda (decembar, januar, februar), dok na višim rekama, koje dobijaju vodu sa planinskih vrhova pod snegom (pa proleće kasni i više od mesec dana), ovo važi i tokom celog marta. U ovom periodu ribolovu treba prići studiozno jer se ništa ne dešava stihijski i slučajno. Uvek uzmite u obzir sve parametre, jer samo jedan detalj može vas deliti od nekoliko lepih ulova i promašenog izlaska. Klena je moguće uloviti u gotovo svim vremenskim uslovima osim jakog mraza, ali poštovanje nekih zakonitosti koje sam naveo značajno će povećati vašu šansu za ulov.

Bistro!

Piše: Željko Gošić

Objavljeno u magazinu “Spin & Fly”, br. 15, 2012.