Varalicar.com

Varaličarenje strajpera

Na obalama Atlantika svake se godine nestrpljivo čeka povratak strajpera (Morone saxatilis), jedne od najomiljenih riba kod varaličara i mušičara. Pecaju ga od Meksičkog zaliva do Kanade, a sedamdesetih godina IXX veka prebačen je i na Zapadnu obalu, u zaliv San Franciska. Kao veoma atraktivna sportska riba, poput velikoustog basa, unošen je i u mnoga veštačka jezera u SAD (ali se samo u malom broju njih uspešno prirodno mresti), a prenesen je i u Meksiko, Ekvador, Južnu Afriku pa čak i u Rusiju i Tursku.

Striped bass (striper, strajper) je riba koja migrira prateći kretanja svog plena, ali i tražeći optimalnu temperaturu vode. Idealno se oseća između 10 i 20°C, a mresti se u rekama pri temperaturi vode od 15-18°C. Strajper je grabljivac koji će progutati sve što može, nije važno da li to pliva ili gmiže po dnu, tako da mu hrane nikad ne manjka. Najveći narastu i preko 1,5 m i mogu da premaše 30 kg, ali takvi se veoma retko viđaju. Ove godine je na jegulju uhvaćen strajper koji konkuriše za svetski rekord: 37 kg!

Kod mene, na obalama države Mejn, smeštene na krajnjem severoistoku SAD, pojavljuje se u junu i tada mu je i udarno vreme. Istina, moguće ga je uhvatiti i krajem maja, što ću sigurno da pokušam sledeće sezone (uvek pokušavam da se upišem bar dan ranije nego prošle godine).

S početka sezone

Ne treba biti veliki majstor pa uhvatiti ovu ribu u junu. Zato je ovo moj omiljeni mesec za pecanje, ujedno i dugo očekivani početak sezone, kada mi nije mrsko provesti i po 5-6 sati na vodi. Prvo počinju da se pojavljuju manji komadi, dužine 45 do 60 cm. To su tzv. schoolies, ribe koje se kreću u jatu i nije ih teško prevariti. Ako im posvetite samo malo vremena, imate šansu da budete zadovoljni ulovom. U početku sezone ih je najbolje tražiti blizu obale i u rekama koje se ulivaju u okean. Znaju doći do same brane ili neke druge prepreke na reci i tu se zadržati dok voda ne počne da se povlači, tj. dok ne nastupi oseka. Na samom ušću najbolje je dočekati poslednja tri sata oseke ili poslednja tri plime, što se bar meni pokazalo kao najefikasnije.

Naravno, treba imati i malo sreće pa se naći na pravom mestu u pravo vreme, jer se strajper nigde ne zadržava duže, osim ako nije u pitanju zaliv u koji je ušla sitna riba kojom se hrani. Moj prvi izlazak ove godine bio je 3. juna i odlično sam se proveo. Tri izvučene ribe, a bilo je i udaraca i spadanja. Dešavalo mi se da dok pecam naiđu i po 3-4 jata u toku od nekoliko sati, što uopšte nije loše u današnjim uslovima; jednostavno rečeno, izlovljen je. Komercijalni brodovi nanose najviše štete, čak i oni koji ga ciljno ne love. Svake godine izađe po neki video gde se vide stotine mrtvih strajpera kako plutaju okeanom ili ih je voda izabacila na plažu. Ostanu zapetljani u mrežama i onda ih “vraćaju” nazad jer nemaju dozvolu da ih zadrže. Čitam kako se neki stariji ribolovci žale i pričaju da su pre 15-20 godina imali i po dvadesetak riba po izlasku, što meni zvuči kao naučna fantastika.

Kako leto odmiče i temperatura vode raste, tako se smanjuje i broj riba. Strajperi prate skuše i ostale manje ribe u severnije krajeve pa već krajem jula i početkom avgusta umesto 3-4 jata vidite 2-3 ribe i pitanje je da li će uopšte da uzmu varalicu ili strimera. Varaličari još i najgore prolaze u to vreme, dok mušičari mogu i dobro da prođu loveći manjim strimerom od 5-8 cm, koji naspram komada plastike od 10+ cm izgleda znatno prirodnije.

Vrući dani

Kada temperatura vode poraste i hrane ima u izobilju, strajper krene da “cepidlači” i ne lovi aktivno svakog dana. Tada i najzagriženiji varaličari i mušičari izlude, a neki sa slabijim živcima krenu da koriste žive mamce ili filete. Kome je baš stalo do ulova potrudi se da na reci uhvati jegulju i peca na nju. Ona je strajperu omiljena hrana, popularno zvana striper candy (bombona za strajpera). Meni je Rapala Sliver odlična zamena za ovo ljigavo stvorenje. Ne kažem da daje iste rezultate, ali zna fino da iznenadi, pogotovu ako se peca u nekom zalivu ili na reci.

Kraj jula i avgusta je vreme kad većina ribolovaca izbegava pecanje po danu. Gužve na plaži, jako sunce, topla voda i neaktivna riba u dubini su neki od razloga za to. Pošto je strajper vrlo osjetljiv i po suncu se obično kreće u dubljoj vodi, ulovi po danu su minimalni. Da li onda poraniti na vodu ili jednostavno odustati? Kad je vikend i nije teško doneti tu odluku, ali kad se radi od osam ujutru, a sat zvoni u četiri, tada se pitam da li vredi ići. Te sam sreće da mi se okean nalazi svega 15 minuta od kuće pa ne gubim mnogo vremena u toj ranoj jutarnjoj vožnji. Ako se slože sve kockice, u tih nekoliko jutarnjih sati možete da napunite baterije za narednih nekoliko radnih dana.

Prva polovina jula zna da bude produkativna, ali tada već moramo da biramo mesta i krećemo se, jer nema smisla čekati da strajperi naiđu. Kako otkriti dobro mesto? Kao i kod ostalih grabljivica, nađete gde se hrane, i to je to. Treba znati i čime se hrane, što i nije tako teško ako provodite dovoljno vremena na okeanu, bilo pecajući sa obale ili u vodi, kupajući se. Znao sam se naći u jatu od stotinak manjih ribica dok sam u vodi do pasa, i tek onda skontam zašto im moja velika varalica ne izgleda interesantno. Zato pokušavam da koristim što manje varalice, oko 10 cm i manje ili gumene shadove. Ponekad ni to nije dovoljno. Kada ima toliko hrane na raspolaganju, sigurno neće da uzme ništa što mu je i u najmanju ruku sumnjivo. Opet, lepo ga je videti i kad se zaleti, prati varalicu i onda nestane u dubini. To može da obeshrabri ribolovca ili da ga natera da bude još uporniji. U takvim trenucima važno je da zapamtite nivo vode i vratite se ujutru ili naveče, pre izlaska ili posle zalaska sunca, kad se plima ili oseka nalazi na tom istom nivou i okušate sreću tada.

Jesenji cug

U septembru jata strajpera kreću nazad na jug i aktivnost im se znatno povećava. Iako ga ni tada nije lako uhvatiti, septembar je mesec kad padaju najveći komadi. Noći su hladnije i temperatura vode polako opada, što znači da riba prilazi obali i češće se hrani.

Gde ga pecati? Gde god ima vode! Možda malo čudno zvuči, ali ulazi sa plimom u zalive gde do pre 20 minuta bukvalno nije bilo vode. Tu ih je moguće videti kako love, nekad i u toliko plitkoj vodi da im se vide leđa. Veći strajperi vole da se drže dubine, gde se sigurnije osećaju. Ne možemo da ih krivimo, nisu dostigli tu veličinu zato što su glupi. I kad priđu obali obično se nalaze na dnu, tj. ispod manjih strajpera. Ako vidite da se aktivno hrane na površini, slobodno bacite nešto teže i “orite” po dnu, postoji odlična šansa da će nešto veće da se zakači. Isti je slučaj i kada se pojave zubatice. One dominiraju površinom okeana, dok strajperi kruže ispod njih i zadovoljavaju se njihovim otpacima.

Pecanje sa stena mi obično donosi odlične rezultate. Strajper obožava da lovi u, kako je ovde zovu, white water, beloj vodi, koja se formira udaranjem talasa o stene ili, ako ste na plaži, u pesak, tako da se mnogo ulova desi upravo uz samu obalu i uopšte nema potrebe za dalekim zabačajima. Otprilike 80% ulova sam ostvario na 2-3 metra od stenovite obale, a ostalo u brzotekućoj vodi reke ili struji u zalivima za vreme oseke. Tada je strajper u velikoj prednosti i lako dolazi do svakog plena, koji ne može da se kreće istom lakoćom. Zbog toga je manje oprezan, i to svakako treba iskoristiti.

Pribor i varalice

Što se pribora tiče, traži se što lakše a što jače, žilavije, sve u zavisnosti od mesta na kome pecate i težine varalica koje bacate. Ako pecate po stenama, što maltene svi rade jer donosi odlične rezultate, nemojte da kupite štap ili mašinicu za kojom ćete da žalite ako se ogrebe, jer ogrebaće se sigurno. Štapovi srednje jačine (medium), oko 3 m i duži, odlično služe po plažama ili mestima gdje ne treba mnogo mudrovati kada se riba izvlači. Ako pecate sa stena, traži se nešto jače a kraće. Medium heavy štapovi do 3 m su se dobro pokazali u ovakvim situcijama, jer bukvalno treba da navodite ribu i borite se protiv talasa. Naučite da ih koristite ‒ kada idu prema vama, namotavate, a kada se voda povlači sa stena tada malo popustite ili gledate da zadržite ribu na istom mestu ako je moguće. Nema većeg popuštanja, osim ako niste na čistom. Nekoliko puta sam napravio tu grešku, dril mi je bio popušteniji nego što treba pa sam ostao i bez ribe i bez varalice.

Varalice, varalice… kad ih je dosta? Previše je proizvođača i lovnih varki da ih sve isprobamo. Čini mi se da je to više stvar ličnog izbora, nego izbora ribe. Ipak, cilj je da nađete one koje liče na ribu kojom se strajper trenutno hrani. Solidne varalice koštaju od 8$ do preko 20$. Varalice koje najčešće koristim su Bomber Long A i Yo Zuri Crystal Minnow. Ove sezone sam odlične rezultate u plićoj i bistroj vodi imao na Sebile Koolie Minnow, varalicu koja po mom ukusu savršeno radi.

Ako pecate u nemirnoj vodi ne morate mnogo da birate, jer tada ni riba ne bira. Kada ima talasa, šanse za ulov su veće, jer voda peni i vid im je tada oslabljen, pa komad plastike i ne izgleda tako loše. Isto važi i za noć, samo tada koristim varalice sa jakom zvečkom i cimam (tvičujem) dok motam više nego obično. Površinci odlično rade na početku i kraju sezone, a što se tiče gumenih varalica, Storm Wildeye Swim Bait se pokazao veoma lovnim. Koristim ih već godinama i uvek su mi pri ruci.

Uhvati i Pusti

Kod većine ribolovaca proradila je svest da ribu treba vraćati nazad. Jednostavno, nema ko o njoj da brine ako nećemo mi sami. Strajpera pecaju milioni ljudi i zamislite da svaki od njih odnese bar pet u sezoni. Pa kako to da se nadoknadi? U ovoj državi dozvoljena je jedna riba dnevno od 20 inča (51 cm) do 26 inča (66 cm) ili preko 40 inča (102 cm). Još nešto, ako odlučite da zadržite jednog, nema više pecanja tog dana! To je donekle prihvatljivo ako uskoro planirate kući, ali ako tek dođem na vodu i riba radi, pa koji pravi ribolovac će da se spakuje i ode? Zato većina riba ide nazad pa se i brojnost populacije stripped bassa polako oporavlja.

Bistro vam bilo,

Miljan Simić

Objavljeno u magazinu “Spin & Fy”.