Daljina koja spaja
Bas.
Riba koju volimo. Pecamo je, razmišljamo o njoj, čak je i sanjamo. Pratimo trendove i menjamo navike. Čitamo. Učimo. Loveći ga nalazimo mir i uživanje. Stidljivo se borimo. Gledamo emisije, prenose, snimke, poneko čak zagrebe i u neke naučne radove. Razmenjujemo iskustva i zapažanja, stvaramo prijateljstva i organizacije, po malo se i takmičimo. Tera nas da mislimo, ili nam bar tako izgleda. Znamo o njemu puno, ili sebe lažemo da je tako…
On u međuvremenu, vodi svoj mali život, isto kao i sve druge ribe prevrtljivih balkanskih voda početkom, ili kad pogledam na sat malo bolje…negde oko četvrtine 21.-og veka… Pokušava da opstane u ludom vremenu, sa još luđim ljudima na grbači.
I uvek uspeva ponovo da nas iznenadi.
Leto 2021. Da ne bih prepričavao događaje, prepisaću ono što sam napisao na forumu sajta Varalicar.com, u temi Bas 2021.
„ … Posle treninga, lige (bas liga Srbije, prva dva kola u 2021. pr.aut.) i logično pauze od basolova posle svog tog napora, počeo sam po malo da čačkam meni najbližu i basom najsiromašniju vodu u okruženju. VBK (Veliki Bački Kanal) kod Sombora – vodu na kojoj je moguće sve, a dešava se uglavnm malo. Izlasci su bili kratki, uglavnom tek po pola sata vremena uglavljenog u gust raspored, tako malo, a opet dovoljno da se na kratko isključim od svega. Malo akcije sa bucovima, malo cverglana na varke (tri u dva izlaska) dosta traženja, gledanja i pomeranja i u jednom od izlazaka konačno nalazim basove.
Prvo par riba od 300 do 500 grama, par promašaja, shvatam gde su i sta žele.
Već sledeći put su se umešali i okokilaši. Hvatam 3 ribe, uz jedno spadanje ribe debelo preko kilograma.
Naredni put vodim i drugara, pokazujem mu gde su, na njegovo insistirnje zabacujem tri puta i lovim jednog, pa mu ostvljam spot da se igra.
U narednom izlasku na prvi zabačaj dobijam jack pot za VBK, a i generalno za Srbiju, zlatinh 50 (cm prim. aut.).
Ovaj bok mu je prepoznatljiv, po “mozaik” krljuštima sa jedne strane, tako da ako ga neko upeca i slika, lako ćemo prepoznati.
Sve ribe su došle na SG Pop Walker 6,6 cm, SG Black Savage 5-20, Okuma Helios SX30, Okuma FT braid 0,13. NIGDE okolo ništa, a nemogu da shvatim zašto su baš tu, nema ničeg što taj spot razlikuje od drugih. Nadam se da ih mesari neće poklati….mada, sumnjam da će dugo biti tu. Na ovom delu VBK uslovi se brzo menjaju i ribe se puno pomeraju…doduše i neljudi im dosta pomažu.
Ponovo puno srce i potvrda da je odluka da se manem Dunava, bar na neko vreme, bila pun pogodak. …”.
Dakle lepa epizoda iz basolova, par lepih fotografija, pokušaj da opišem i donekle objasnim situaciju i idemo dalje… Godina je išla svojim tokom, vreme, obaveze, takmičenja su diktirale gde kad, kako i šta pecam, a basa značajnije nisam lovio na VBK niti sam od ikog od drugara čuo da jeste, sve do novembra. Takmičarska sezona je prošla, obaveze ostavljaju par sati slobodnih svake nedelje. Odavno zgađen očajnom situacijom na Dunavu i drugim „boljim” vodama u okruženju, čačkam po kanalu tražeći mesta i prezentacije koje mogu dati poneku ribu i malo zabave. U tom traženju nalazim ponovo basove i kreće lepa serija ulova. Ribe su grupisane na nevelikom prostoru, ima ih za naše usklove u dobrom broju i svakih slobodnih sat vremena mi je donosilo nešto akcije. Za novembar, puno srce. Uživao sam nadmudrujući se sa njima, sporo pecajući najviše na neotežane guma, po samom dnu. Uglavnom ih lovim na neotežanog Senka, ali dobijam par i na Carpologijinog Ribs Sheda na jig glavi. Ponovo se javljaju samo tu, nigde okolo ih ne mogu uloviti, a nije da nisam prečešljao par stotina metara okolnog terena. U toku te serije ulova u poslovnu posetu mi je došao drugar iz Bas Lige Srbije Danijel Rafailović. Kako obično biva, po završenom poslu sat vremena viška smo potrošili na druženje, što kod nas znači pecanje, šta drugo? Odlazimo na mesto, objašnjavam mu u kratkim crtama gde su i šta uzimaju i pomeram se na poziciju pored, Rafu ne treba puno crtati, iskusan je basolovac. Posle desetak minuta vidim komešanje na površini kod njega i po kretanju ribe i dužini zamaranja shvatam da je krupna. Prilazim mu iza ledja dok prihvata ribetinu, čestitam mu i dobacujem sak, pa ćemo na kraju ribolova odraditi fotkanje. Vreme kao i obično kad je ograničeno brzo prolazi, još par akcija bez realizacije i moramo nazad, svako svojim obavezama. Merimo ribu brzinski 50,5 cm i dok je Raf okreće za slikanje, primećujem karakteristično zgužvane krljušti na boku ribe.
Neverovatno,
ubeđen sam da je to ista riba koju sam uhvatio u julu, ali biću siguran kad pregledamo fotografije iz arhive. Čestitam drugaru, puštamo ribu, pakujemo se i žurimo nazad u susret obavezama. Proveravam slike i šaljem i drugarima sa većom stručnosti u baratanju fotografijama, da i oni provere. Posle par sati stopostotno smo sigurni, u pitanju je ista riba!
Na prvi pogled ništa preterano čudno, jedna od osnovnih posledica uhvati i pusti ribolova je tad a istu ribu možemo uloviti više puta. Međutim ono što je sve nas u ovom primeru veoma začudilo i nije činjenica da je ta ista riba upecana drugi put iste godine u vremenskom razmaku od nekihčetiri meseca, već to što se to drugo hvatanje desilo punih 30 kilometara uzvodno od mesta prvog ulova!!!
Naša shvatanja o basu kao ribi koja je uglavnom vezana za neki do neke vode i ne pomera se puno ovo potpuno i iz temelja menja. Doduše ovolike migracije i nisu moguće na manjim vodama zatvorenog tipa, ali na kanalskim mrežama i većim vodama bacaju novo svetlo na naša shvatanja ponašanja basa, pogotovo kad uzmemo u obzir to da su oba ulova ostvarena van mresnog perioda kao mogućeg razloga migracije. Takođe, evidentno je da je u oba slučaja na mestu ulova postojala manja ili veća grupa basova, na terenu gde ih inače nema puno, takoda se može postaviti pitanje da li su migrirali zajedno, u grupi. Isto tako, postaje jasno da na ovakvim većim vodenim površinama, odnosno sistemima, stvari ne možemo posmatrati odvojeno i izolovano, da dešavanja (mrest, ribokrađa, zagađenje, radovi na održavanju vodenih puteva…) utiču na celokupnu populaciju, bez obzira na udaljenost.
Nastavićemo dalje i mi da pecamo i basovi da nas mame, izmiču nam i povremeno nam se pokazuju. Kako god bilo biće zanimljivo. Pecajte, uživajte i puštejte ribe, kao što možete videti, vratiće vam se.
P.S. zanimljiv dodatak na ovu temu može biti i ovaj ranije napisan članak, podestite ga se i s vremena na vreme pregledajte svoju arhivu fotografija i obratite pažnju na detalje, pogotovo na specifične karakteristike pojedinih riba, možda i vi dođete do nekog zanimljivog zaključka.
https://spinandfly.h5mag.com/28/istorija-1