Kad bi kao Brane
Očisti sine vazda za sobom, uz ono obavezno, da se niđe ne ostavi ružna traga, bila je uzrečica mojih starih roditelja kada su me, kao i stariju đecu prije mene slali u bijeli svijet i život. To se zove, kasnije saznadoh kućevno vaspitanje. Ono što se od kuće ponese ostaje zauvijek, govorili su stari. Svakog proljeća kad snijeg, okopni a to na Durmitoru biva tek u maju, žene i đeca prionu da čiste ono što se ukazalo po dvorištu i okućnici da prve kaćunice, remik i travke niknu na čistoj ledini, a i nije lijepo da je oko kuće bude strva i prljavštine.
E sada, u ova savremena ekološka vremena, ono što je bivalo svakodnevica u svakom domaćinstvu, počeše da imenuju u akcije od masovnog, opšteg i državnog interesa, a pod baš dobrim sloganom: Očistimo Srbiju!
E, Popoviću, molim te uzdrži se da nastaviš da, po običaju laješ od čega sve i koga sve, treba očistiti nam bližu i dalju… okolinu.
Ajde lepo…, a baš imam prelep primer koji me svakog ovog letnjeg jutra obraduje, a priušti mi ga čestiti Brane Letić, kum Brace ribara, a izgleda su se oni tome davno navikli, kao što sam se i sam od ranih dana naučio da očistimo za sobom, kada Brane u svitanje krene da skuplja flaše i papire, zatim metlom briše ni manje ni više, nego dunavski kej od Petrovaradina podno mosta Duga pa naniže…
Nije to njemu inače vrsnom majstoru svog zanata i ribolovcu posao, jer ne radi u komunalnom i javnom nam preduzeću, nego ne može da gleda prljave obale, isto kao i njegov narečeni kum Stija somadžija koji mačetom očisti obalu da i drugi uživaju na vodi, kao i Ramač koji je na kamenim stepenicama uredio malu oazu, koju koriste svi koji dođu tu da zabacuju, a oplemenili su je i samonikli suncokreti ( eno na narednoj strani i Miše i Brace sa bucovima), kao i mnogi nam slični.
Svi ti mali i dragoceni koraci koji me čine sretnim se uklapaju u velike akcije, kao što je i gorepomenuta, jer je i to deo našeg, što bi rekli rada i delovanja, a to lepo piše i u impresumu ovog uzdanja da smo pored ostalog i revija za ekologiju. Pa kad je reč o radovanju, raduje me da će pod krovom naše izdavačke kuće do kraja godine pojaviti i knjiga, prva te vrste na ovim prostorima, a naslovljena kao Eko dizajn i održivi razvoj, opet potpisana od autora iz ove kuće Tijane Popović.
No, dosta pisanija u ove vrele dane, odoh na reku gde i vas očekujem a skoknuću, a gde bi drugo nego i do zavičajnih durmitorskih voda, a možda i na Jadran do prijatelja Igora sa naslovne strane…
A gde god da budem, radovaću se da srećem ljude kao što je Brane.
Ajde budimo svi kao Brane, pa će nam puno toga biti čistije!
Srdačno vas
Stanko Popović
Ribolovački magazin br. 116, jul/avgust 2011.