Zaštita i veštački mrest mladice na Drini
Nova nada
Iako će ovo biti zaštitarsko-ihtiološki tekst o mladici, počeću jednom malom ribolovačkom pričom iz leta sredinom devedesetih. Završavam sedmi razred, a letovanje, umesto na moru, provodim sa ocem na Drini. Moj prvi odlazak u ribolov na “kraljicu bukova”, rano avgustovsko jutro, šetam uz reku pritisnutu mističnom maglom i lagano češljam brzak Mepsovim Kometom broj 5. Iz pospanosti me budi snažan udarac, sledi kontra i kuvanje mladice na površini. Tresem se u neverici ‒ da li je moguće da posle svega nekoliko minuta imam “ribu od hiljadu zabačaja”! Kratka “rovovska” borba, zamaranje smuđaroškim priborom i mladica od oko 4 kg je na obali. Mojoj sreći nije bilo kraja, počinjem da vičem i skačem po obali kao ludak. I dan-danas i dalje pamtim sve detalje tog ulova i pored mnogo većih trofeja.
Prvi ulov mladice i priče zagriženih mladičara duboko u meni su usadili poštovanje prema mladici, prvo kao ribolovački atraktivnom, retkom i vrednom ulovu, dok je s vremenom dolazila i svest o njenoj biološkoj vrednosti.
Nažalost, kako su godine prolazile, slabije sam odlazio na Drinu, a umesto priča o unapređenju zaštite ove vrste do mene su dopirale vesti o izlovljavanju i trovanjima, te drastičnom smanjenju populacije ove vrste. Ona je danas toliko redukovana da najsrećniji majstori imaju desetak riba u pedesetak izlazaka godišnje, a mnogima sezona prođe bez ulova.
Kako bismo uopšte mogli da se uhvatimo u koštac sa rešavanjem problema očuvanja mladice, moramo prvo da damo odgovore na pitanja zašto je do njih uopšte došlo. Nakon toga ću vam predstaviti koje mere treba preduzeti i koje se već preduzimaju da bi i buduće generacije imale priliku da se susretnu sa ovom ribom i da imaju taj trenutak sreće koji sam ja doživeo prilikom prvog susreta sa njom.
Kao i većina drugih problema, tako i ovaj nema samo jedan uzrok. Zbog svoje veličine, atraktivnosti, staništa i životnog ciklusa ova vrsta je pod izraženim negativnim antropogenim uticajem i u poslednjih 50 godina pad brojnosti se beleži u svim populacijama njenog prirodnog areala, uključujući i Drinu. Postavlja se pitanje kako je populacija mladice mogla uopšte da dospe u takvu situaciju? Ipak, ne radi se o nekoj ribici za koju ne mari niko sem “ludih” biologa, već je u pitanju popularna i ribolovački veoma atraktivna vrsta, jednom rečju simbol Drine. Tri faktora se izdvajaju po uticaju na pad brojnosti mladice, a to su brane, prekomeran izlov (krivolov svih vrsta) i zagađenje.
1. Brane koje su izgrađene na velikom broju reka koje ova vrsta naseljava negativno utiču na populaciju mladice na više načina. Uzvodno od brana nepovratno im se degradiraju staništa, a kako su najčešće projektovane bez prevodnica za ribe, zaustavljaju prirodne mresne migracije. Ribe su prinuđene da se mreste nizvodno od brane, gde je zbog relativno male dubine na kojoj mladica polaže jaja i dugog perioda inkubacije stalno fluktuirajući vodostaj veliki rizik za uspešan mrest.
2. Prekomeran izlov je takođe značajno uticao na dramatično smanjenje brojnosti, kako oni teži oblici krivolova, poput mreža i dinamita, tako i izlov od strane mnogih “sportskih” ribolovaca. Mnogi negiraju mogućnost izlova udicom, ali činjenice govore suprotono. U srećnija vremena pojedini majstori su lovili i po 100-150 komada godišnje, što je bio ozbiljan udarac na populaciju mladice. One nisu ostavljene na miru ni u ljubavnom činu; adultni primerci su lako vidljivi i neoprezni u periodu mresta, kada ulaze u manje pritoke i plitke delove reka radi reprodukcije tako da predstavljaju laku metu za krivolovce.
3. Zagađenje. Kao i sve pastrmske vrste, i mladica je izuzetno osetljiva na ovaj ugrožavajući faktor, pa su beleženi veći pomori prouzrokovani nekontrolisanim izlivanjem otpadnih voda. Na Drini su zabeležena dva masovna pomora (1993. i 2010.) prouzrokovana nekontrolisanim izlivanjem otpadnih voda i toksičnih materija od strane HE Perućac. Takođe, svakodnevno je prisutno i zagađenje nižeg intenziteta od strane naselja na obalama Drine. Ovo je posebno izraženo u manjim pritokama, koje su u prošlosti bile značajna mrestilišta drinskih mladica, a u kojima se danas ne odvija mrest usled zagađenja od strane komercijalnih pastrmskih ribnjaka i lokalnih naselja.
Današnje stanje prirodne populacije mladice (drastično smanjena brojnost, redukovani areal) zahteva čitav niz konzervacionih mera (mera zaštite), koje za cilj imaju njeno jačanje i rekolonizaciju staništa sa kojih je nestala. Veštački mrest i uzgoj javljaju se kao jedna od ključnih mera konzervacije, pogotovo na mestima gde su plodišta degradirana.
U skladu sa gorenavedenim, početkom 2011. otpočet je projekat “Veštački mrest mladice u interesu jačanja prirodne populacije u reci Drini”. Celu stvar je pokrenula i izgurala nekolicina entuzijasta (kako to obično biva), koje je spojio čudan splet okolnosti, a koje je direktno ili indirektno povezivala ista strast, to jest (po meni) najvažnija sporedna stvar na svetu ‒ ribolov, kao i ljubav prema prirodi, prema Drini. Na sreću, među njima je bio i sportska legenda Vanja Grbić, koji je iskoristio svoju popularnost i autoritet stečen u odbojkaškoj reprezentaciji da pogura celu stvar kroz nadležne institucije. Svojom energijom i upornošću (koja ga je krasila i u sportu) uspeo je da pokrene učmale institucije i pomogne prevazilaženje većine birokratskih prepreka, kao i da poveže sve neophodne činioce kako bi projekat zaštite zaživeo. Neizmeran doprinos dao je i Milan Popović Sena, zaljubljenik u Drinu, koji je pre 20 godina ostavio život u velikom gradu i započeo ga na obali ove reke u svojoj dedovini, Perućcu. Mi, kao ekipa sa PMF-a iz Novog Sada, ušli smo u celu priču neočekivano, svega nekoliko meseci pred sam mrest. Vanja i ja smo se znali iz ribolova, a bio je upoznat sa našim radom na zaštiti autohtonih barskih vrsta, što je njemu bilo dovoljno da nas pozove da se uključimo. Posle prvog sastanka pristajemo, iako je gomila stvari bila nepoznanica: finansije, papirologija, oprema, kapaciteti, veličina matičnog ribnjaka… Što bi se reklo, uleteli smo grlom u jagode, ali sa mnogo entuzijazma i energije.
Bacamo se na posao, čitamo litaraturu, prikupljamo sve neophodne informacije, a ono što fali nekako ćemo srediti u hodu. Pozivamo i kolege ihtiologe iz Mađarske sa kojima sarađujemo, a koji imaju više iskustva sa mrestom retkih i ugroženih vrsta. Oni, naravno, bez pogovora pristaju. Imamo gde (ribnjak Perućac), imamo čime (malo matično jato u Vrelu, spaseno iz Drine prilikom pomora 2010.), imamo pre svega entuzijazam, dobru volju i nešto znanja. Nemamo para (samo nesigurna obećanja nadležnih institucija), nemamo svu neophodnu opremu, ali nekako ćemo se snaći.
Sredina marta 2011, eto nas na obalama Drine. Moja omiljena reka, ali ovog puta nisam tu da bih pecao, već na mnogo važnijem zadatku. Posla na ribnjaku preko glave, za početak očistiti i osposobiti zapušteno, skoro četiri decenije staro mrestilište. Početkom aprila počinje mrest, vađenje matica iz Vrela, indukcija i sam mrest. Prvi bitan korak smo savladali, ribe su dale ikru!
Posle nekih mesec dana ribice se izležu, srećni smo, mada i blago razočarani zbog slabije oplodnje od očekivane. No nema vremena za jadikovanje, tek nas je čekao najteži deo posla ‒ othraniti mlađ. Taj deo je i prema literaturi najzahtevniji, a kako smo saznali, većina pređašnjih pokušaja mresta kod nas je baš tu zakazala. Tu prepreku uspešno prevazilazimo, uz mnogo vremena provedenog na ribnjaku. Generalno, u prva dva meseca bdimo nad ribicama 24 h dnevno kako bi ispratili sve bitne stvari i odreagovali na vreme. Nadgledamo ishranu, kondiciju, zdravstveno stanje, ponašanje i kvantifikujemo naučno važne informacije. Eksperimentišemo sa živom hranom i ribe odlično napreduju. Ministarstvo (uz dosta zakašnjenja) konačno odobrava sredstva za projekat i možemo da odahnemo ‒ projekat se neće završiti usred posla. Posle nekoliko meseci bili smo sigurni da je najkritičniji deo prošao i da smo na pravom putu. Uspešno obavljen mrest i odgoj riba iz prvog puta, uz sav nedostatak sredstava i adekvatnih uslova, mi smo i više nego zadovoljni dobijenim rezultatima. Početkom novembra 2011. puštamo prvu simboličnu količinu od oko 300 ribica, a poribljavanje smo iskoristili za promociju projekta i zadovoljstvo je kompletno. Još jedna pozitivna strana cele priče je ta da smo uspeli da široj javnosti, pa i mnogim ribolovcima, ukažemo na problem ugroženosti mladice.
Proleće 2012, kreće novi mrest. Bogatiji za prošlogodišnje iskustvo, malo bolje opremljeni, matice pod daleko manjim stresom i za rezultat dobijamo mnogo više ikre i mnogo bolju oplodnju. Tokom 2012. u nekoliko poribljavanja i na nekoliko lokaliteta puštamo oko 1.000 prošlogodišnjih i 13.000 ovogodišnjih riba, a oko 7.000 riba je još na ribnjaku i, ako sve bude u redu, većina njih na proleće 2013. plivaće Drinom.
Nažalost, i ove godine se kuburilo sa parama, tačnije skoro da ih nije ni bilo, jer sem velikih obećanja resornih ministarstava s obe strane Drine ništa nismo dobili. Krivi behu izbori, kriza, politika i 101 birokratska zavrzlama, mi ostadosmo u dugovima do guše, a projekat u više navrata pred raspadom. Tokom poslednje krize, kada je zbog nedostaka novca pretilio da ribe ostanu bez veštačke hrane (što bi rezultiralo pauzom ili čak prekidanjem projekta), umešao se Goci, glavni urednik ovog magazina, i organizovao prikupljanje para među ribolovcima. Odziv je bio odličan i za nekoliko nedelja je prikupljen novac za hranu za dva meseca, te koristim priliku da se zahvalim svima koji su se odazvali ovoj akciji. Neke stvari bi po pitanju finasiranja trebalo da se reše tokom januara i februara 2013, mada nam prethodna iskustva govore da budemo oprezni u očekivanjima. Ostaje nam nada, a i valjda nešto entuzijazma koji je i dosad gurao ovaj projekat. Razlog za optimizam daje i snažna moralna podrška velikog broja ljudi, a i lepa vest da se, uz pomoć jedne strane fondacije i opštine Bajina Bašta, uveliko radi na renoviranju oronulog mrestilišta, pa očekujemo da će naredni mrest biti još uspešniji.
Veštački mrest je samo jedan od načina da se pomogne ovoj ugroženoj vrsti, a u najveće se radi i na čitavom nizu drugih mera zaštite. Koji su kratkoročni i dugoročni planovi u cilju očuvanja populacije mladice?
Nastaviće se sa kontinuiranim mrestom i poribljavanjem duži niz godina, to jest dokle god stanje populacije ne bude na zadovoljavajućem nivou. Veštački mrest neće biti puko razmnožavanje i poribljavanje što većeg broja riba, već će se raditi po principima konzervacione biologije, što podrazumeva minimalizaciju efekta selekcije i adaptacije na zatočeništvo, kao i brigu da se obuhvati što širi genetički diverzitet unutar populacije mladice u Drini.
Radiće se i na uspostavljanju monitoringa stanja populacije mladice u Drini i njenim pritokama. Plan predviđa praćenje populacije mladice, kao i praćenje bioloških i fizičko-hemiskih parametara kvaliteta vode.
Mrest neće imati mnogo efekta ako se nastavi sa javašlukom i prekomernim izlovom, tako da je neophodno uspostaviti adekvatan sistem čuvanja i kontrole na reci. Prvi korak ka tome je već učinjen, a to je potpisivanje međudržavnog sporazuma između resornih ministarstava Republike Srpske (BiH) i Republike Srbije. Sporazum ima tri člana koji govore o zajedničkoj podršci projektu veštačkog mresta mladice, budućoj integralnoj zaštiti ribljeg fonda, kao i o usaglašavanju zakonskih odredbi i propisa.
Još jedna bitna stavka u budućim planovima je i podizanje svesti ribolovaca i lokanog stanovništva o ugrženosti mladice, kao i neophodnosti njene zaštite. Jednostavno, mora se promeniti odnos prema ovoj ribljoj vrsti jer je stanje populacije takvo da se na ovu dragocenu ribu više ne sme gledati kao na puko meso. Kao endem dunavskog sliva, ugrožena i retka vrsta, ona zaslužuje potpuno drugačiji odnos, pogotovo ako se uzme u obzir to da Drina s obnovljenom populacijom mladica može doneti i veliku ekonomsku korist lokalnom stanovništvu kroz ribolovni turizam, kao što je slučaj npr. u Sloveniji. Sve ovo u svet može poslati lepu sliku o našem regionu kao oazi prirode, u kojoj se brine o prirodnim bogatstvima, između ostalog i o mladici, koja definitivno jeste bogatstvo Drine i Srbije.
Na kraju, nadam se da će veliki broj pozitivnih reakcija oko ovog pojekta biti inspiracija kako nama tako i drugim entuzijastima da pokrenu neke nove projekte zaštite naših voda, kao i drugih staništa i ugroženih vrsta riba i životinja uopšte.
Nova nada za Drinu i mladicu je tu na pomolu, iskreno osećam i nadam se da je ovo lep početak šire borbe za neko bolje sutra za populacije riba, naših voda i prirode uopšte.
Piše: Ljubomir Pejčić
Objavljeno u magazinu “Spin & Fly”.