Iako ne živi

U reci Nilu

Štuka je slična

Krokodilu.

Čeljust velika

Zubi oštri jako

Ako koga ščepa

Jaoj, naopako

Zlo mu se sprema

Ima da ga nema!

Zubima škljocne

Dva do tri puta

I jednostavno

Žrtvu proguta

A u jelu bogme

Mnogo ne bira

U vodi nikome

Ne daje mira

Napada redom

Ribu, žabe

I ostal bića

Ne štedi ni mladog tića

Ako sa vrbe padne u vodu

Već koristi zgodu

Dograbi ga i guta

Sklanja s puta

A potom i dalje

Sve što dohvati

Čak i svoje mlade

Što valja znati.

Zbog toga znajte

Istinu ovu

Štuku negde

Rečnom ajkulom zovu

Mresti se rano

Odmah posle zime

Kad sunce u martu

Grane

Čim svane

Bučno

U plitkoj vodi

U travi

Gde često

Od nesavesnih ljudi,

Zaglavi...

Lovi se na udicu krivu

Na ribicu živu

A u poslednje vreme

Na varalicu sve više

Obično

Posle blage kiše

Naročito s jeseni

Do mraza

I nije fraza

Ako priznamo

Na rang listi

Sportskih riba

Dostojno mesto

Baš štuki damo

Jer, iako je

Poneko još optužuje

Ona to zaslužuje

No, kad su deca u pitanju

U lovu

Kad štuku uhvate

Nek starije pozovu

Nek se ne inate

Jer,

Bolje s mirom nego s čirom

Poslovica kaže

A poslovice, te, narodne

Još uvek važe.

Preuzeto iz knjige Čede Mihajlovića, "Od krive žice do varalice"