VAĐENJE DAVLJENIKA
 

    

    Statistički podatak (od pre petnaestak godina) govori da se godišnje preko 400.000 ljudi širom sveta udavi!!! Broj onih koji su iskusili skoro davljenje je sigurno i desetak puta veći! Kako i mi varaličari spadamo u rizičnu kategoriju, smatramo da treba reći i par reči o ovoj temi...

 

Evo samo par podataka nađenih na internetu koji mogu bliže ilustrovati problem utapanja... Kod odraslih je prečest slučaj da je davljenju kumovao alkohol. Trećina dece koje se utopilo je nastradalo kod ili oko kuće. Mnogo više muškaraca se utopi nego žena. Najviše je žrtava među sledećim starosnim kategorijama - 0 do 5 g, od 20 do 25 g,  i preko 60 g... na žalost, deca od 2 do 4 g spadaju u najugroženiju kategoriju. Jedna četvrtina žrtava davljenja su bili plivači. Četiri od deset davljenja se desi na svega dva metra od obale ili ivice bazena...

 

    Vađenje davljenika iz otvorene vode je jako opasan i težak postupak za koji se spasioci posebno uvežbavaju. Poznato je da davljenik u samrtničkom ropcu ima ogromnu snagu i nekontrolisano ponašanje zbog hipoksije mozga. Ako niste posebno uvežbani i sigurni u sebe, davljeniku ne prilazite, jer ćete i vi postati žrtva. Pokušaćemo da damo neka uputstva kako mu pomoći a da sačuvate sopstveni život.

   Prvo razmatramo slučaj kada davljenik nije daleko od obale i kada je moguće ne ulazeći u vodu, ili ulazeći do dubine na kojoj možete da stojite, da mu pružite nešto za šta bi se uhvatio. Najbolje je dodati mu neku granu, veslo, štap za pecanje, konopac, košulju ili bilo šta.

   Ako je davljenik daleko, tako da morate da plivate do njega, ponesite sa sobom nešto što bi mogli da mu doturite kako bi se za to uhvatio. Najbolje je nešto čvrsto, po mogućstvu što duže - to bolje. Lagani štap za pecanje je solidno rešenje ali ne pružajte ruku!

Ako ga vadite iz vode, a nalazite se u čamcu, morate prvo imati za sebe dobar oslonac kako vas ne bi povukao sa sobom.

   Kada je davljenik izvučen iz vode, prva pomoć se sastoji prvo u oslobadanju disajnih puteva. Davljenik se okreće na trbuh preko kolena spasioca i pritiskom kolena na trbuh ispumpava mu se voda iz pluća i želuca (vidi sliku)    a zatim se pristupa davanju veštačkog disanja (saznaj više)

 

   Ako je potrebno, gurne se i ruka u usta davljeniku i izvuče strano telo koje se može dohvatiti. Po izbacivanju vode iz disajnih puteva odmah započeti klasično oživljavanje veštačkim disanjem i spoljnom masažom srca. Davljenik se po izvlačenju iz vode mora utopliti.

   Davljenje je karakteristično za vodene površine, a ribolovci su oni koji vreme provode na vodi. Setite se da ima ribolovaca koji su doživeli ribolovačku penziju a ne znaju da plivaju ili su veoma loši plivači!

   Preporuka: Ako ne znate da plivate, kod pecanja iz čamca obavezno nosite sigurnosni prsluk. Prsluk se preporučuje i plivačima kada se peca iz čamca u zimskim uslovima, pogotovo pri lošem vremenu.  Ovde valja napomenuti da su svi čamci na vodi nestabilni, naročito na talasima i pri naglom skretanju. Izbegavajte da stojite na čamcu koji se kreće! Ako vi bozite kolege u čamcu, nikako ne menjajte pravac ako neko od njih ustane ili već stoji, jer su šanse da upadne u vodu veoma velike.

Na gornjem tekstu se zahvaljujemo Milanu Slijepčeviću (iz knjige SPORTSKI RIBOLOV)
 
 

Kako je pad u vodu tokom zimskog perioda poseban problem, reći ćemo nekoliko reči i o tome...

 

  

 

    Duži boravak u hladnoj vodi izaziva ubrzano sniženje temperature tela, što predstavlja, uz opasnost od davljenja, direktnu opasnost po život. Što je voda hladnija, pre dolazi do smrzavanja. Preživljavanje u vodi direktno zavisi ne samo o snazi i kondiciji čoveka, nego i od hladnoće vode! (pogledaj tabelu)

 
 
Temperatura vode i vreme preživljavanja
Temperatura u ° C  Približno vreme preživljavanja
niža od 2 kraće od 3/4 sata
2 do 4 kraće od 1 1/2 sat
4 do 10 kraće od 3 sata
10 do 15 kraće od 6 sati
15 do 20 kraće od 12 sati
viša od 20 naodređeno (zavisi od umora)
 

 
 

   Šta je HIPOTERMIJA? Pod hipotermijom se podrazumeva smanjenje telesne temperature ispod 35 stepeni, uzrokovano dugim izlaganjem niskim temperaturama okoline, pri čemu je gubitak telesne temperature veći od njene proizvodnje u telu.

 

  Hipotermija se javlja progresivno, a težina problema zavisi od toga koliko se smanjila telesna temperatura.

 

  Ukoliko smo uspeli davljenika izući iz vode, prva pomoć je neophodna! Vrlo je važno da se u slučaju pothladjenja deluje odmah. U suprotnom može doći do oštećenja životno važnih funkcija i organa (srca, disanja, intelektualnih funkcija i metabolizma).

 

Ono što ne bismo smeli činiti je:

    Ne davati alkoholna pića pošto alkohol širi krvne sudove i time pospešuje gubitak toplote iz organizma.   

   Kofein izaziva gubitak vode iz organizma, a dehidracija je jedna od faktora koji uzrokuju hipotermiju.

    Nikotin iz cigareta pospešuje skupljanje perifernih krvnih sudova što povećava opasnost od smrzavanja.   

    Osobu ne izlagati nepotrebnim naglim pokretima i micanjima pošto bi joj mogli štetiti.

 

PRVA POMOĆ unesrećenom bi se svakako sastojala prvo iz vađenja iz vode, kao i

- proveri vitalnih funkcija davljenika (puls, disanje, svest...) i ukoliko je potrebno pribeći reanimaciji

- skidanju vlažne odeće i obuće

- oblačenju tople odeće

- naše telo je takođe izvor toplote, tako da ga možemo iskorititi za zagrevanje unesrećenog ("koža o kožu" je efikasan način zagrevanja)

- ukoliko smo u mogućnosti uneti unesrećenog u toplu prostoriju... i što pre skloniti od hladnog vetra...

- ukoliko smo u mogoćnosti, zapaliti vatru

- dati topli napitak ukoliko je svestan i može da guta

- ako je unesrećeni polusvestan, ne dati mu da zaspi

- postepeno zagrevanje je bolje i bezbednije (ne koristiti direktan izvor toplote)

- staviti mu toplu oblogu na vrat, grudi i prepone

- ukoliko je hipotermija blaga, možemo i sami pomoći, međutim kod ozbiljnije hipotermije unesrećenog zbrinuti koliko je to moguće i odmah nazvati Hitnu Pomoć, ili unesrećenog svojim kolima odneti u bolnicu

 
 
  unutrašnja temp. tela znaci i simptomi
blaga hipotermija
(36-34°C)		 37°-36°C Normalno stanje, može da se javi blago drhtanje.
36°-34°C Osećaj hladnjoće, naježenost kože, nesposobnost izvođenja složenih kretanja rukama, blago ili intenzivno nekontrolisano drhtanje rukama, gubitak osećaja u rukama
umerena hipotermija
(34-30°C)		 34°-32°C Intenzivno drhtanje, prividna mišićna nekoordinisanost, spori i otežani pokreti, teškoće u hodanju, osećaj zbunjenosti. Koristan može biti mali test: pokušajte hodati ravno ispred sebe desetak metara, ako uspete, to je dobar znak.
32°-30°C Grčevito drhtanje, teškoće u govoru i razmišljanju, početni stupanj amnezije, neprecizni pokreti, nesposobnost korišćenja ruku, gubljenje ravnoteže, znakovi depresije
duboka hipotermija
(ISPOD 30°C)		 30°-29°C Drhtanje prestaje, izložena koža poprima plavu boju i otečena je, koordinacija mišića je vrlo slaba, nesposobnost hodanja, iracionalno ponašanje. U nekim slučajevima osoba može biti sposobna zadržati određeni polažaj tela i delovati potpuno prisebno
29°-27°C Ukočenost mišića, polusvesno stanje, omamljenost, nemogućnost primećivanja drugih osoba, usporavanje pulsa i disanja, moguća fibrilacija srca.
27°-25.5°C Gubitak svesti, nepravilan ritam rada srca, puls se ne može osetiti.
25.5°-24°C Plućni edem (prodor tečnosti iz krvnih sudova u plućne mehurove), prestanak rada srca i disanja, velika opasnost od smrti.

izvor: časopis za zdravlje i lepotu VITA

 

Ukoliko želite da saznate više o hipotermiji, upućujemo vas na sledeće linkove:

www.hypothermia.org

http://www.hbomc.co.yu/ronjenje/6hipotermija.htm HBO Medical Center - podvodna medicina - ronjenje

http://www.hypothermia.org/inwater.htm  kako se snaći i preživeti u hladnoj vodi...

http://www.hypothermia.org/onland.htm kako se snaći i preživeti na kopnu po ekstremnoj hladnoći

http://en.wikipedia.org/wiki/Hypothermia

http://www.boat-ed.com/sc/course/p5-3_personalinjuries.htm