Bandar
lat. Perca fluviatilis
 |
Perch |  |
Barsch |  |
Perche |
Familija – Percidae – grgeči ima četiri roda sa osam vrsta riba, koje naseljavaju naše vode. Rod Perca u dunavskom slivu ima samo jednu vrstu Perca fluvialitis – bandar. Naseljava donje tokove reka, plavna područja, bare i kanale, a ima ga i u jezerima. Riba je hladnih voda i na severu Evrope naraste do veličine od preko 1,5kg, dok na našem klimatskom području, zbog neodgovarajućih uslova, retko dostiže težinu veću od 0,8kg. Izuzetno dobro se adaptirao u Vlasinskom jezeru na nadmorskoj visini od 1230 metara, u kojem se uspešno razmnožava i razvija. U reci Timok se namnožio i odomaćio i živi zajedno sa klenom, a prosečna lovna težina mu je 300-600 grama.
Bandar je riba zbijenog oblika sa nešto većom glavom u odnosu na telo. Ima dva leđna peraja, od kojih je prvo veće sa oštrim koštanim žbicama, a drugo manje sa mekim žbicama. Na kraju prvog leđnog peraja uočljiva je izrazito crna mrlja. Leđa su tamno zelena, bokovi žućkasto zeleni, a trbuh beo. Preko bokova se pruža 6-9 poprečnih tamnih pruga. Grudna i leđna peraja su zelenkasta, dok su trbušna, repno i analno peraje crvene boje. Usta su velika, terminalnog tipa, sa četkastim, tankim zubima. Krljušti su ktenoidne i čvrsto usađene. Bandar živi u manjim jatima i kreće se u dubinama do 2m. Boravi oko podvodnih bregova i većih pojaseva vodene vegetacije. Izuzetno, na većim i dubljim vodama, boravi na većim dubinama, ali se i tada drži kosina podvodnih platoa.
Mresti se u proleće, u martu i aprilu, pri temperaturi vode od 14C, na način sličan ostalim ribama iz familije grgeča. Mlađ bandara se u prvoj godini života hrani planktonom i larvama i u tom periodu ga proždiru štuke i ostale grabljivice. U drugoj godini počinje da u ishrani koristi mlađ drugih vrsta riba, ali i kada odraste ne odriče se faune dna i beskičmenjaka. Krupniji bandari love samostalno i borave na većim dubinama, dok se jata manjih bandara dižu u srednje slojeve i love do same površine. Prisustvo bandara u površinskim slojevima je uočljivo po prštanju i begu malih ribica u jednom smeru, jer ih bandar progoni odozdo i pravolinijski. Kada jato bandara lovi pri obali i bliže površini, utrkuju se između sebe i varalicu najčešće zgrabi najkrupniji u jatu.
S obzirom da je prosečna lovna težina bandara 200-300g, oprema za varaličarenje je u klasi ultra lake. Štap dužine 1,8-2,4m, težine bacanja 5-15g, struna 0,18-0-20mm i mali, laki čekrk, su sasvim dovoljni i odgovaraju težini ribolova. Bandar se može loviti svim tipovima varalica u najmanjim veličinama, a posebno su efikasni Mepps Aglia No 0, 1 i 2 kombinovani sa perjanim dodatkom crvene i žute boje, kao i tipa Zulu na trokrakoj udici. Na dubljim stajaćim i sporo tekućim vodama sa manje priobalne vegetacije, uspešno se može loviti manjim voblerima. Ružno Pače No 3, 4 i 5 i Rapalom Mini Fat Rap. Manje džigove tipa Tail i Shad u dužinama do 2” i težini do 3-4 g treba kombinovati Frenzy Poper-om i canadian jig-om, koje bandar rado napada.
Sezona varaličarenja bandara traje od ranog proleća do kasne jeseni, s tim što je leti lov manje uspešan. Ribolov se obavlja pretraživanjem karakterističnih mesta na kojima bandar boravi i lovi, laganom vučom pri dnu. Oko potopljenog granja, lokvanja i uz pojas trave, kao i kad lovi pri obali, treba koristiti površinsku metodu varaličarenja primenom plivajućih voblera, manjih popera i sporo vođenih spinera. Bandar ne lovi iz zasede i ne hrani se noću i može se loviti u toku celog dana, a zimi i u kasnu jesen oko podneva. Na severu Evrope i u Rusiji popularan je zimski lov bandara kroz otvore u ledu, džigovima i mormiškama, dok kod nas ovakav način ribolova zbog blagih zima i tanke ledene kore na vodi može biti opasan i nije prihvaćen među ribolovcima.
Kao riba od manjeg privrednog i sportsko ribolovnog značaja nije zaštićen zakonom i retko se lovi s namerom, osim na vodama na kojima naraste do lovne veličine do minimalno 300g.
Text je u celini preuzet, uz saglasnost autora, iz knjige “VARALIČARENJE NA REKAMA I JEZERIMA” Dragana Radojevića