Varalicar.com

Bass

lat. Micropterus salmoides

Largemouth bass

Bas ili velikousti grgeč pripada redu Perciformes – grgeči. Postojbina mu je Severna Amerika a u Evropu je stigao uvezen nakon drugog svetskog rata. U naše vode stigao je Dunavom iz Mađarske i naselio se u kanalskom sistemu Bačke. Prvi primerci basa u našim vodama ulovljeni su pre petnaestak godina. Od tada pa do danas bas se značajno razmnožio i voda sa najgušćom populacijom velikoustih grgeča je Stari Bački kanal.

Bas je riba zdepastog oblika, nesrazmerno velike glave i usta. Leđa su mu tamno zelene do maslinaste boje, bokovi srebrnasto zeleni a trbuh beo. Duž bokova ima nepravilnu tamno zelenu prugu. Ima dva leđna peraja od čega je manje sa oštrim koštanim žbicama, a drugo, veće, sa mekim žbicama. Repno peraje je snažno i plitko urezano a krljušti sitne, oštre i čvrsto usađene. U postojbini naseljava plitke, površinske delove velikih jezera i naraste do 10 kilograma. Kod nas se nastanio na stajaćim i sporotekućim vodama, bogatim podvodnom vegetacijom i zbog neodgovarajućih uslova života naraste do 3 kg. Odgovaraju mu čiste i nezagađene vode bogate kiseonikom.

Grabljivac je i svaštojed. Hrani se insektima, sitnim ribama, rakovima i vodozemcima. Mresti se u maju i junu, pri temperaturi vode od +16C, na tvrdom tlu. Ženka polaže ikru u udubljenje u dnu, prethodno očišćeno od mulja i ostalih nečistoća. Mužjak čuva ikru do inkubacije i razvoja mlađi iz ikre.

Lov basa se, zbog veličine do koje narasta i uslova u kojima se lovi, može smatrati lakim varaličarskim ribolovom. Odgovarajući štap bi trebalo da bude dugačak 2,7-3 m, težine bacanja 20-40 g, ne preterano brz i savitljiv u gornjoj polovini dužine. Ribolov se obavalja na maloj udaljenosti od obale i nije potreban krut štap da bi se izvršilo efikasno kontriranje, ali je zbog atraktivnih skokova basa, potrebna elastičnost štapa, da meko amortizuje brze i kratke udare i održi strunu zategnutom. Zbog čestih zakačinjanja udice u travu i lokvanje, potrebno je koristiti strunu nosivosti do 5 kg, a na čistijim terenima i nešto tanju, prečnika 0,22 mm i nosivosti oko 3 kg. Čekrk treba da je usklađen sa izborom strune i štapa, što znači kapaciteta 100/0,30 sa Long Cast špulnom zbog izbačaja  lakih  tereta.

Sezona varaličarenja basa počinje nakon mresta, krajem juna i s uspehom se može loviti do kraja oktobra. Najveća aktivnost basa je u julu i augustu, od svitanja pa dok sunce ne obasja celu površinu kanala, kao i predveče kada su delovi kanala pod senkom, pa sve do mraka. Kada se intenzivno hrani, bas se kreće van zaklona i u površinskim slojevima vode. Krupniji primerci se drže ivice trave i lokvanja, oko granja i potopljenih stabala u vodi. Tada se ribolov vrši površinskom metodom, upotrebom plivajućih voblera, spinera ili lakih neopterećenih džigova. Bas najradije napada vobler dužine od 5-7 cm, ali ne zazire ni od većih, naročito pre izlaska ili nakon zalaska sunca. Tada treba koristiti varalice drečavih boja, po Rapalinoj paleti SFC, GFR i FT, a u sunčanom delu dana postepeno prelaziti na zagasitije i mat boje, da bi rad s voblerima bio okončan sa natur nijansama. Intenzitet kretanja voblera bi trebao biti u obrnutoj srazmeri sa intenzitetom boje. Sa povećanjem svetlosti način vođenja varalice treba da bude za nijansu brži i živahniji.

Izbor varalice za varaličarenje basa:

Ako je voda bistra i sunce je obasjalo kanal, a bas već počeo sa povlačenjem u senku, vobler treba voditi sa cimanjima, sa čestim i brzim promenama pravca povlačenja, što se postiže kratkim prodrmavanjem vrha štapa prilikom vođenja. Izazovniji rad voblera će podstaći basa da sa nekoliko metara udaljenosti krene ka njemu, što je vidjlivo sa obale po karakterističnom paranju površine leđnim perajem. Varalica se plasira izbacivanjem na ivicu trave ili lokvanja i vodi čistom površinom na kojoj bas u to vreme lovi. Napad basa na varalicu je brz i silovit, a prvi trenuci borbe su karakteristični po učestalim iskakanjima iz vode, kojima bas pokušava da se oslobodi udice.

Prilikom pretraživanja terena na kojima postoji mogućnost pojave basa ne treba se predugo zadržavati ni na jednom mestu. Sa nekoliko zabačaja varalice, koja po svojim karakteristikama odgovara mestu i načinu lova, ustanovljava se prisustvo ribe i raspoloženje za napad. Najsigurniji napadi na varalicu su prvih nekoliko zabačaja, što znači da su najveći lovni efekti u čestim promenama mesta. Bas reaguje na sve promene u okolini,  naročito na pokrete na obali i vodi i tada se brzo udaljava od obale ili se umiri u mestu. Tada se ne obazire na ponuđene mamce i uporno zabacivanje i povlačenje varalice u njegovoj blizini će ga poplašiti.

Na jako zatravljenim terenima na kojima je nemoguća upoteba voblera, bas se uspešno može loviti spinnerbait-om sa antitravnim štitnikom. Površinskim vođenjem varalice, pri čemu se suknjica vodi kroz travu a pločica leptira rotira po površini, postižu se iritirajući efekti koji izmamljuju basa iz trave i navode na napad. Takvom načinu vođenja ne može odoleti ni štuka, koje ima svuda gde i basa, pa su pregrizanja strune čest slučaj. Po sunčanom danu, kada se bas zavuče u senku lokvanja i granja, jedini način prezentacije, a ujedno i najefikasniji, je upotreba neopterećenih džigova na udicama sa štitnikom. Tada basa treba tražiti na terenima sa najviše lokvanja i vegetacije koja stvara zaklon i hlad za neaktivnog basa. Najlovniji džigovi su tada imitacije žabice (engl. Frog) i vodozemaca triturus-a od meke plastike. Varalica se izbačajem plasira na lokvanj i kratkim trzajima navodi ka otvorima između listova lokvanja. Listovi pritom vibriraju, što neće uplašiti basa, koji će krenuti za vibracijama u pravcu kretanja varalice. Kada se varalica dovede do nepokrivene površine vode, treba je sa lokvanja, sačekati sekund-dva i nastaviti vođene sa cimkanjem. Ako je bas registrovao kretanje varalice i počeo praćenje, on napada lizarda ili froga bez oklevanja. Bas će kod ovakvog načina prezentacije iskoristiti najmanji otvor u travi ili lokvanju da zgrabi to što mu je skakutalo nad glavom. Neopterećeni džigovi tipa Lizard (gušter) i Worm (glista) su efikasni i na čistinama, naročito kada bas krstari po površini i u srednjim slojevima vode.

Ako se ustanovi da bas nije raspoložen da napada voblere i druge površinski vođene varalice, a prisutan je u gornjim slojevima vode, treba mu ponuditi neopterećene imitacije guštera i gliste, prezentacijom sporog tonjenja, bez povlačenja. Varalica neće biti napadnuta agresivno kao one koje se povlače, već će biti usisana i poneta na stranu. Imitaciju od meke plastike treba opremiti sa dve manje oštre udice, jer će u protivnom biti dosta odgrizanja repova i praznih kontri. Ako napad basa ne usledi u toku tonjenja varalice, treba je skokovito podići na površinu koji metar bliže i ponoviti postupak.

Kod varaličara naviknutih na brzo pročešljavanje terena, ovaj metod će zahtevati izvesno strpljenje i samokontrolu, ali kad ništa drugo ne uspeva da isprovocira basa, ovaj način često može biti efikasan.

Ribolov basa se ne može nazvati trofejnim, zbog ograničenog rasta, ali specifičan način prezentacije i atraktivna borba, kao i ambijent u kojem se odvija ribolov, su poseban ribolovački doživljaj.

Najteži do sada uhvaćeni bas (25 pound 1 ounce), neće biti priznat kao rekord zato što je bio potkačen, a ne uhvaćen za usta!

Text je u celini preuzet, uz saglasnost autora, iz knjige “VARALIČARENJE NA REKAMA I JEZERIMA”  Dragana Radojevića