Kalifornijska pastrmka
lat. Oncorhynchus mykiss
 |
Rainbow trout |  |
Regenbogenforelle |  |
Truite arc-en-ciel |
Kalifornijska pastrmka potiče sa zapadnih obala severne Amerike. U postojbini se razlikuju dve forme: Shasta i Steelhead – čeličnoglava. Shasta živi i razmnožava se u slatkim vodama, dok čeličnoglava živi u moru i u slatke vode zalazi da se mresti i samo tada ima prepoznatljivu dužičastu prugu. Kalifornijska pastrmka je veoma otporna i prilagodljiva riba, pa je uspešno poribljena po celoj planeti. U Evropu je uvezena krajem XIX veka i od tog perioda pa do danas ova salmonida se odomaćila na većini naših pastrmskih reka. Podnosi daleko toplije vode i siromašnije kiseonikom od potočne pasrtmke i usled toga ima širi areal rasprostranjenosti. Svaštojed je i hrani se i onim što inače salmonide ne uzimaju, zbog čega imaju izuzetan prirast, a kao grabljivica može se loviti mušičarenjem i varaličarenjem. Po obliku tela kalifornijka podseća na potočnu pastrmku, ali se razlikuju po boji. Po bokovima joj se pruža pruga u duginim bojama, pa je zato zovu i dužičasta pastrmka. Leđa, peraja i bokovi su posuti crnim pegama. Nema strogo definisano stanište, pa može živeti i u stajaćim vodama, bez obzira na vrstu dna. U rekama je naseljena nešto nizvodnije od potočne pastrmke i ne drži se strogo prepreka i zaklona, pa se može videti i na sredini reke kako lebdi pri dnu i uzima gamaruse. Mresti se u gornjim tokovima reka, pri optimalnoj temperaturi vode od +7C, u martu mesecu u zavisnosti od temperaturnog režima i drugih hidroloških i ekoloških faktora. Ikra joj je žuto narandžasta, promera 3,7-5,9 mm, i sa težinom ženke od 1 kg plodnost je izražena sa 3300 komada ikre. Ženka postaje polno zrela posle treće godine, a mužjak od druge godine života. Inkubacija ikre, u zavisnosti od temperature vode, traje od 35 do 50 dana. Tempo rasta joj je brži od potočne pastrmke i naraste do 10 kg. Kalifornijska pastrmka stara preko četiri godine teška je oko 1 kg. U prvoj godini života kalifornijska pastrmka se hrani larvama i račićima, a od druge godine na njenom jelovniku se nalazi i mlađ drugih vrsta riba. Proždrljivija je od potočne i lakše se može uloviti.
Varaličari se istim priborom, načinom i varalicama kao i potočna pastrmka, a način prezentacije je jednostavniji. Na mirnom i dubokom delu reke Gacke (Lika) na kojem zajedno žive potočna i kalifornijska pastrmka, na površinski vođenu RAPALU CD5 S dizale su se i napadale samo kalifornijke. Potočna je, nekoliko kilometara niže, na kanalisanom, plićem i bržem delu reke uzimala istu varalicu ali sa svim finesama prezentacije, bez kojih varalicu jednostavno ignoriše. Lakši ribolov sigurno uskraćuje deo zadovoljstva u lovu, ali kalifornijka to nadoknađuje izvanrednom borbenošću i atraktivnim skokovima iz vode. Na nekim rekama je došlo do ukrštanja između potočne i kalifornijske pastrmke, pri čemu je jedna forma poprimila spoljna obeležja i ponašanje potočne, a prirast i borbenost kalifornijske. Sa sportsko ribolovnog aspekta to deluje kao dobra kombinacija, ali priroda se pobrinula da hibridi ostanu neplodni. U akumulacijama i jezerima kalifornijska pastrmka se može loviti troling varaličarenjem, ali je daleko interesantniji ribolov sa obale na ušćima utoka u jezero. Varalice koje se s uspehom mogu koristiti u varaličarenju sa obale su tonući vobleri dužine 7-9 cm u S, RT i GFR boji, leptiraste varalice Mepps i Veltic No 2-3 i Cicada do 16 g.
Text je u celini preuzet, uz saglasnost autora, iz knjige “VARALIČARENJE NA REKAMA I JEZERIMA” Dragana Radojevića
Foto: Branko Đurđević