Varalicar.com

Mladica

lat. Hucho hucho

River charr

Huchen

Saumon huchan

Mladica je najveći predstavnik salmonida u našoj zemlji i najznačajnija je riba u sportskom ribolovu varaličarenjem. Naseljava isključivo reke dunavskog sliva i gornje i srednje tokove većih pritoka. Najpoznatije mladičarske reke su Drina, Una, Sana, Lim, Piva, Tara, Uvac i Vapa u kojima se, i pored proređene populacije ove plemenite ribe, mogu uloviti kapitalni primerci. Naseljena je i u akumulacionim jezerima duž Drine kao i u Plavskom jezeru. Staništa mladice su u srednjem salmonidnom regionu, ali zalazi i u gornje tokove planinskih reka, a ima je i u donjem salmonidnom području pri ušćima u veće reke. Granice rasprostranjenosti mladice duž toka reke su promenjive i zavise od uslova za opstanak u njoj. U jezgru staništa, odnosno području na kojem mladica stalno boravi, gde se razmnožava i gde nalazi optimalne životne uslove, ona zauzima gotovo sva podesna mesta za boravak. Karakteristično stanište mladice je bistra, hladna voda sa kamenitim i šljunkovitim dnom, sa jakim tokom, mestimičnim brzacima, bukovima i dubljim virovima. Odgovarajuća temperatura vode i veća koncentracija kiseonika su ključni faktor za njen opstanak u toj vodi. Duboki virovi ili dublja mesta sa izraženim reljefom i velikim stenama, kamenim pločama, sedrama i preprekama u vodi su tipična mesta na kojima mladica boravi i iz kojih izlazi u lov. Prisustvo mladice na nekom mestu uslovljeno je i većom gustinom naseljenosti raznih vrsta riba, naročito skobaljem koji joj služi kao hrana. Izrazita je grabljivica, telo joj je izduženo i vretenasto, glava duga i pomalo spljoštena a usta velika, sa puno zuba i snažnim viličnim kostima. Repno peraje je izrazito snažno i veliko, a ostala peraja su skladno razvijena, dok je masno veće nego kod bilo koje druge salmonide. Telo mladice je posuto crnim pegama, leđa su tamno smeđe boje, a bokovi bakarno smeđi. Može da naraste do 35 kg. Kao i kod ostalih salmonida, sva čula su joj izvanredno razvijena, odlično vidi i registruje sve pokrete u čulnom dometu i munjevito reaguje kada je ugrožena i kada napada. Mresti se na karakterističnim mestima i krajem zime migrira uzvodno u manje pritoke  tražeći podesno mesto za polaganje ikre. To su mesta sa manjom dubinom, konstantnim protokom vode i sa šljunkovitim dnom na kojima ne dolazi do taloženja mulja, i koja neće ostati suva pri oscilacijama vodostaja. Sam čin polaganja ikre odvija se najčešće u martu i aprilu, u zavisnosti od optimalne temperature vode. Na odgovarajućim mestima parnjaci repom i gubicama razgrnu šljunak i naprave udubljenje u koje ženka polaže ikru, koju potom mužjak zasipa mlečcem. Ikra se nakon oplodnje prekriva šljunkom da bi se zaštitila od drugih riba i da je rečna struja ne bi raznela. Time je mrest završen i mužjaci i ženke se udaljavaju sa plodišta i zauzimaju pozicije u reci koje ima najviše odgovaraju za boravak i ishranu. Nakon inkubacije, iz jajašaca se razvija mlađ koja se nakon izvesnog vremena počinje hraniti planktonom i larvama insekata, tako da je već nakon godinu dana starosti duža od 20 cm i počinje da priždire mlađ drugih vrsta riba. Kao izraziti predator, ima intenzivan tempo rasta, tako da je u četvrtoj godini dugačka preko 70 cm i teška oko 4 kg, što je minimalna zakonom utvrđena mera za sportski ribolov.

Kao krupna, snažna i grabljiva riba, mladica se gotovo nikad ne zadržava na plićacima i na mestima bez zaklona. Boravi na teško pristupačnim i zaklonjenim mestima koje kratko napušta samo kada izlazi da se hrani. Na lovištu se zadržava kratko, a izuzetno po velikoj i zamućenoj vodi prilazi pliće i bliže obali za jatima bele ribe, koja se na plićake i u zalive sklanjaju od jake rečne matice. U proleće, kada je voda sijera i mutljikava, mladica izlazi u brzake i na mesta sa jačim protokom vode. Kako se primiče leto i voda se zagreva, ona se seli u dublje bukove, oko velikih prepreka i u lov izlazi u svitanje i u sumrak. Leti je voda najčešće mala i bistra i najkrupnije mladice su na najnepristupačnijem mestima i hrane se noću. Sa dolaskom jeseni i sa padom temperature vode i mladica se premešta sa letnjih mesta u duboke virove, a u lov odlazi na ulaze i izlaze iz limana i na mesta sa sporijim protokom. Što je voda hladniija mladica sve duže boravi u dubinama, tako da zimi u lov izlazi pred porast vode, na prelaze iz dubine ka plićim mestima, gde sačekuje jata skobalja koja se sklanjaju od nadolaska i jake matice. Tada lovi u toku dana, pri dnu, ređe u srenjim slojevima i plićim mestima.

Varaličarenje mladice se po težini može svrstati u najteži slatkovodni ribolov. Kao velika i snažna riba, u vodama sa bržim tokom koje naseljava, zakačena pruža izuzeran otpor i intenzivnu i aktivnu borbu. Zbog toga pribor za varaličarenje mladice mora biti kvalitetan, snažan i pažljivo odabran. Ribolov mladice varaličarenjem se prema metodama i uslovima ribolova može podeliti na laki, srednji i teški.

Lako varaličarenje mladice podrazumeva letnji ribolov po maloj i bistroj vodi, manjim površinskim i zaranjajućim voblerima pri površini i brzacima. S obzirom da je potreban dalji izbačaj lakših tereta, štap ne bi trebalo da bude kraći od 3 m, težine bacanja 40-80 g, i sa brzom akcijom gornjom trećinom dužine. Štapom navedenih karakteristika može se ostvatiti kontrola vođenja voblera u jačoj tekućoj vodi, a u toku borbe imaće dovoljnu zaustavnu moć, jer se ribolov obavlja na plićim i čistim terenima. Kvalitetna struna nosivosti do 7 kg i čekrk kapaciteta 100/0,50 u potpunosti zadovoljavaju potebe lakog varaličarenja mladice.

Oprema za srednji varaličarski ribolov se koristi u uslovima kada se očekuje dizanje krupnije mladice u srednje i površinske slojeve, pri nadolazećoj, sijera ili zamućenoj vodi. Štap treba da je dugačak 3 m, nešto snažniji, težine bacanja 80-150 g, savitljiv u gornjoj tećini dužine, što znači prilagođen za vođenje težih i većih voblera dužine 10-18 cm, plivajućeg, tonućeg i zaranjajućeg tipa. Zaustavna snaga je u ovom slučaju jedna od najvažnijih karakteristika štapa, koja u drugoj fazi borbe sa mladicom dolazi do izražaja, naročito kada treba sprečiti nizvodne begove između sedri i oštrih odseka. Struna mora biti nešto tvrđa i otpornija na abraziju, nosivosti do 10 kg, prečnika 0,35-0,40 mm, čekrk primeren kvalitetu i snazi štapa i strune, kapaciteta 100/0,60, visoke klase i po mogućstvu sa pužnim zubčastim prenosom.

Teško varaličarenje mladice je zimski ribolov pri dnu, teškim džigovima, sa čestim zakačinjanjem i kidanjem varalice. Imperativ ovog načina ribolova je brzo dizanje mladice sa dna, iz vira ili iza sedrenih brežina na čistinu, pre nego što počne sa dugim nizvodnim begovima. Oprema kojom se relativno uspešno može obaviti ovaj težak i rizičan manevar, karakterističan po čestim gubicima trofejnih riba, mora biti robusna. Štap, prvenstveno dvodelni, dužine 3 m, težine bacanja do 250 g, visoke klase, savitljivosti gornje dve trećine dužine pod punim opterećenjem, u potpunosti odgovara zahtevima varaličarenja u navedenim uslovima. Ovako grub ribolov je pravi test za čekrke, od kojih samo oni najkvalitetniji izdržavaju zimsku sezonu varaličarenja na Drini. Jedino DAM QUICK čekrci sa pužnim prenosom, mogu godinama raditi u ovako teškim uslovima, i to ako su redovno i stručno održavani. Strune prečnika 0,45-0,50 mm, neistegljive i tvrde, su pravi i jedini izbor za teško varaličarenje mladice. Varalice za lov mladice moraju biti opremljene oštrim i jakim udicama, zbog velikih naprezanja u toku borbe ali i zbog snažnih i mladicinih čeljusti koje i kvalitetnoj trokrakoj udici mogu sva tri kraka presovati u jednu ravan. Izbor varalice prema metodima i uslovima ribolova je prikazan u tabeli i rezultat je dugogodišnjeg iskustva vrhunskih mladičara sa Drine, Une, Sane i Lima.

Sezona lova na mladice počinje u maju mesecu, nakon obavljenog mresta i završetka lovostaja koji je zakonom određen u trajanju od prvog februara do prvog maja. Reke srednjeg i donjeg salmonidnog područja su tada još hladne i sijerkaste, često visokog vodostaja zbog topljenja snega i prolećnih kiša. Ipak, voda je toplija nego u zimskom periodu i mladica se aktivno hrani i učestalo u toku dana izlazi na prelive i brzake. Na takvim mestima je treba i tražiti, naročito ako su u blizini dubljih mesta u reci gde mladica boravi kada se ne hrani. Vobleri su u prolećnom periodu najpodesnije varalice za plasiranje i vođenje na manjim dubinama na kojima mladica lovi. Po mutnijoj vodi treba koristiti veće voblere do 18 cm u drečavijim bojama ili voblere sa zvečkom, a što je voda bistrija koristiti kraće i manje upadljive varalice u natur bojama. Oprema treba da bude nešto robusnija, za srednje varaličarenje mladice, prvenstveno zbog kontrole vođenja većih i težih CD i DEEP voblera. Vobler se izbacuje popreko na rečni tok, uzvodno od mesta na kojem se očekuje napad mladice i lagano navodi koso na tok reke. Način vođenja voblera je od velikog značaja, jer nizvodno vođeni vobler mora biti vučen brže od toka vode da bi vibrirao, što je za mladicu sumnjivo brzo. Uzvodno vučen vobler, paralelno sa obalom u srednjim i površinskim slojevima deluje neprirodno, jer se u vodama snažnog toka ribe ne kreću na način koji nije energetski racionalan. Na plićoj, sporijoj vodi u priobalju, jata sitne ribe će se kretati uzvodno jer im je to jedini način da savladaju tok. Na dubljim mestima jata bele ribe će se kretati uzvodno pri dnu, jer je matica pri dnu sporija. Mladica neće napadati ni jedne, ni druge, već će na lovištu, na zaklonjenom mestu kontrolisati određen prostor i iščekivati usamljenu ribu, skobalja, klena ili peša koji menja položaj u reci. Promena položaja ribe u rečnom toku zahteva ulaganje određenog napora i srazmerno tome određeni utrošak energije koji je najmanji kada se u kretanju koristi rečni tok. Ko zna koliko je vremena trebalo dok pra-pra veslač nije naučio da će reku najbrže preveslati sa najmanje napora ako čamac okrene uzvodno i rečnoj matici izloži bok čamca pod uglom od 45 stepeni. Ribama je reotaksis, odnosno osećaj za tok vode, kao i racionalno kretanje u njoj određen genetskim kodom, pa je prirodno da mladica očekuje takav pokret i iz određenog pravca u svom lovištu. Vobler u rečnom toku, znači, treba tako navoditi prema grabljivici da ona primi očekivani ključni nadražaj koji će je pokrenuti u napad. Da bi se vobler pravilno vodio, neophodno je poznavanje podpovršinskih kretanja vodenih struja, kao i njihovo korišćenje prilikom povlačenja. Na salmonidnim vodama, raznolikog reljefa dna i obale, sa promenjivom brzinom i pravcem toka, svako mesto na kojem je moguća pojava mladice, zahteva posebnu prezentaciju koja treba da bude prilagođena specifičnostima terena.

Sa početkom leta reke se bistre, a nivo vode opada. Mladica tada boravi na dubokim i senovitim mestima, a u lov izlazi u svitanje i u sumrak, na bukove i brzake. Tada treba koristiti manje, plivajuće i zaranjajuće voblere, kao i opremu za lako varaličarenje mladice. Na manjim rekama kao što su Vapa i Uvac, dobar izbor je Mepps No 5 srebrne boje, s tim što pristup vodi mora biti pažljiv i nečujan, jer mladica lovi uz obalu i oko prepreka u vodi. Ona tada kratko boravi na lovištu, pa bučan pristup ribolovca ne daje nikakve šanse za ulov. Povišena temperatura vode u letnjem periodu prouzrokuje pojavu algi na Drini, koja onemogućava ribolov pri dnu. Mogućnosti za varaličarenje mladice su tada ograničene površinskim voblerima i to u periodu kada se mladica diže iz skloništa i izlazi na plićake. To se leti dešava noću, kada je ribolov mladice zabranjen, pa se mladica može uloviti samo pred svitanje ili pred mrak. Prava sezona lova počinje u jesen, kada se voda ohladi. Alge više ne ometaju ribolov, a ni mladica više nije na letnjim mestima. Ona tada lovi pri dnu, na dubljim mestima sa sporijim tokom vode, na izlazima iz limana, tišim prelivima i prolazima između sedri. Kada ne lovi, boravi u dubokim virovima. Ribolov se obavlja u toku dana, dubinskim varaličarenjem, a po zamućenoj vodi ili ako je reka u porastu uspešno se može loviti većim i težim voblerima. Najbolje mesto za ribolov mladice je pred promenu vremena ili pred nadolazak vode. Tada se mladica intenzivno hrani bez obzira na ostale uslove. Ako pada krupan sneg, a nije vetrovito i previše hladno, ribolov može biti izuzetno uspešan bez obzira na tendenciju vodostaja. Vrhunski mladičari vremenom steknu osećaj za trenutak aktivnosti mladice, pa Z.Taler u svom ribolovnom vodiču to ovako opisuje:

“Bilo je prošlo podne, a ja sam najednom osjetio u nogama toliko poleta, a u zraku toliko neke svježine, da mi se činilo da to isto moraju osjećati i mladice u Drini, ali ne u nogama, kojih nemaju, nego u zubima i želucu, koji traže hrane. Svi ribari znaju da mladice često leže u dubinama gotovo nepomično, da neće poletjeti za ribom, koja im se slobodno primiče. A zna se i to, da katkada uđe u mladicu neka sila, koja ih izvede iz dubina na njihove čeke u lov ili se kreću uzduž svoga lovišta vrebajuči plijen. Znaju onda progutati po nekoliko riba za kraće vrijeme, ali će se ipak i dalje bijesno zalijetati za novim plijenom. To je ona znamenita hora, a svi lovci na mladice čeznu samo za hornim časom ili danom. Takva hora može iznenada nastupiti pa ima i vanjskih znakova, po kojima čovjek može zaključivati o stanju hore. Sigurno postoje i nevidljivi znakovi i utjecaji, koje po neki čovek može manje, a neki više da osjeti, ponajviše podsvjesno. Tako sam i ja toga dana najednom osjetio da se nešto dogodilo, neka promjena u pritisku, električnoj ili magnetskoj napetosti. Imao sam neko neodređeno čuvstvo, koje sam već poznavao. Postao sam živahan, donekle nemiran. Više sam gledao u visinu i oblake, jer sam slutio da ta promjena dolazi iz visine a ne iz Drine. Poželio sam da se nađem u taj čas na viru kod Lađareve stijene i slutio da bi sada mogao susreti opet kakvu krupniju mladicu. Izgledalo mi je da je nastupio njihov čas, ona davno očekivana hora.“

Na Drini se varaličarenje mladice, zbog režima rada HE ”Bajina Bašta“, obavlja na specifičan način. Taktika ribolova je prilagođena brzom padu i porastu vode usled rada brane. Sa varaličarenjem se počinje ujutro kada je voda najčešće mala, i to uzvodno, što bliže brani. Pred nadolazak vode, kada Drina sredinom toka počne da peni i da bubri oko kamenja pri obali, mladica izlazi u lov koristeći promenu položaja jata ostalih riba u reci. Tada sledi brz i velik porast vodostaja i treba biti oprezan i držati se obale, jer velika voda može zatvoriti put ribolovcu koji se odlučio da gazi po sprudovima. Kada voda pokrije mesto, izmeni ga i onemogući ribolov, sledi premeštanje na nizvodni položaj i očekivanje porasta kod sledećeg vira. Idući tako nizvodno, ispred nadolazeće vode, varaličari se na svim izglednijim mestima. Poznavanje ponašanja mladice i reke, kao i rečnog dna je od ključnog značaja za uspeh u varaličarenju. U zimskom varaličarenju mladice osnovni uslov je tiho vreme, bez mraza i vetra i mala voda. Jako bistra ili preterano zamućena voda ne pogoduju ribolovu. Mladica se tada lovi dubinskim varaličarenjem teškim džigovima, sunđerastim peševima i cofovima, pri čemu se koristi snažna oprema. Peš se održava na dnu i vodi niz maticu reke. Kada se pešem ili cofom kontroliše vir, onda se prvo pretražuje ulaz u vir, zatim najdublji deo pa onda izlaz iz vira. Na bržem delu toka reke teški džigovi se zabacuju i do 40 stepeni uzvodno u odnosu na ribolovca, da bi se mogli pravilno i pri dnu privesti na željeno mesto. Udarac mladice, kada lovi pri dnu je jedva primetan i deluje kao zaustavljanje varalice. Kontriranje se zbog velikog viška strune, koja u bržoj vodi ima paraboličan položaj, ali i zbog mladicinih tvrdih čeljusti, obavlja dva do tri puta uz brzo namotavanje strune. Ubodena mladica koja je varalicu uzela na dnu neće se ponašati isto kao da je uzela voblera na površini. Pokušaće prvo u mestu da se oslobodi udice i ako joj to ne uspe krenuće nezaustavljivo nizvodno. Tada dolazi do izražaja veština ribolovca, kao i nosivost strune i kvalitet opreme. Udica, struna, štap i mehanizam čekrka u ovom slučaju trpe najveća moguća naprezanja u slatkovodnom ribolovu. Mladicu treba dići iz dubine na čistinu na kojoj će se borba odvijati sa manje rizika. Ako se taj manevar propusti u samom početku borbe, sledi dug i snažan beg mladice nizvodno, među sedre, stenje, pod kamene ploče i uz oštre stenovite grebene. Nije retkost da se nizvodni beg mladice na može zaustaviti bez obzira na snagu opreme. Popuštanje strune, ali i praćenje njenog kretanja niz reku, brzim koracima pa čak i trčanjem, ako to reljef obale dozvolava, je vrlo moguć tok u borbi sa mladicom. Tada tempo borbe dikrira mladica, a ishod je kranje neizvestan. Iskusan ribolovac će pre nego što započne ribolov, osmotriti teren i predvideti moguć tok borbe i na osnovu toga odrediti pogodno mesto na kojem treba izvršiti zamaranje mladice kao i mesto na kojem se bez većih teškoća može izvršiti prihvatanje ulova. Mladica je energičan i atraktivan borac. Kada napadne voblera u srednjim slojevima ili površini, iskoristiće površinu vode kao oslonac i burnim pljuskanjem i iskakanjem će pokušati da se oslobodi. Maksimalno će koristiti brzinu vodenog toka da se dočepa zaklona, kao i da se postavi u vodenom toku, tako da površinom tela pruži najveći otpor nasilnom vučenju ka obali. Popuštanjem i zatezanjem joj treba kontrolisti begove i dozvoliti joj da se izmori na bezopasnom terenu. U toku borbe se može izvršiti procena veličine ribe i predvideti dužina trajanja borbe. U svakom slučaju, brzinu dovođenja treba uskladiti sa nivoom borbenosti ribe i usmeravanje ka obali izvršiti tek kada je mladica potpuno zamorena, jer u plićaku odmorna riba koristeći dno i površinu kao oslonac ima velike šanse da se oslobodi. Drinski varaličari mladicu prihvataju rukom, što je izrazito sportski gest, ali za primerke preko 10 kg, koji u čeljustima imaju voblera iz kojeg zlokobno vire jake trokrake udice, bezbednije je koristiti ribarsku kuku. Borba s mladicom je jedinstven doživljaj, koji od slatkovodnih grabljivica može da pruži još samo neretvljanska glavatica. Većina ribolovaca susret sa mladicom pamti kroz čitav život, kao najveće uzbuđenje koje se može doživeti u varaličarskom ribolovu.

Text je u celini preuzet, uz saglasnost autora, iz knjige “VARALIČARENJE NA REKAMA I JEZERIMA”  Dragana Radojevića