Mrena
lat. Barbus barbus
 |
Barbel |  |
Fluss barbe |  |
Barbeau |
Mrena je najznačajnija vrsta roda Barbus u našim vodama. U slivu Dunava osim nje živi i vrsta Barbus meridionalis petenyi ili potočna mrena, sapača koja nema značaja za sportski ribolov varaličarenjem. Mrena nije grabljivica ali se u određenim uslovima može loviti varalicom. Najgušća naselja mrene su u Dunavu, Savi, Drini, velikoj Moravi, Tisi i većim pritokama Save, Uni i Vrbasu, sve do salmonidnog regiona.
Telo joj je valjkasto, sa relativno velikom glavom i malim očima. Usta su joj bentofaga i karakteristična su za ribe koje uzimaju hranu sa dna. Na gornjoj usni ima četiri mala brka. Leđno peraje je veliko a prva koštana žbica je nazubljena. Leđa su maslinasto zelena, bokovi u svetlijoj nijansi, a trbuh beo. Sem leđnog i repnog peraja sva ostala su crvena. Mrena je riba dubokih, tekućih voda sa šljunkovitim i trvrdim dnom. Jatna je riba i ima intenzivne migracije, naročito pred mrest. Mresti se u maju i junu mesecu, a prirodna plodišta su joj na dubinama većim od 6 metara. Naraste do težine od 7 kilograma, mada su profesionalnim ribarskim alatima nekada lovljeni i veći primerci. Danas su mrene teže od 5 kg retkost.
S obzirom da se ribolov mrene obavlja na dubljim i bržim vodama i da je izvanredan borac, potrebno je kortistiti opremu za srednji varaličarski ribolov. Odgovarajući štap, prema uslovima ribolova, trebao bi da bude dugačak 2,7-3,0 metara, težine bacanja 30-50 grama i savitljiv u gornjoj trećini dužine. Monofilna struna prečnika 0,24-0,28 mm nosivosti 5-6 kg i čekrk kapaciteta 100/0,40, sa pouzdanom proklizavajućom kočnicom, su u skladu sa štapomnavedenih karakteristika.
Varalice koje mrena najradije napada, sudeći po iskustvu šabačkih i sremskomitrovačkih majstora, su vobleri dužine 3-5 cm. S obzirom da se mrena kreće pri dnu u bržoj vodi, varalica se mora otežati da bi se spustila na dovoljnu dubinu. Dodatno opterećenje sepostavlja na 50-70 cm iznad varalice, u vidu predveza, a težina zavisi od brzine toka i dubine na koju je potrebno plasirati varalicu. Modeli voblera koji su se potrvrdili efikasnošću u ribolovu mrene su: Ružno pače No 3-5, Rapala Mini FAT RAP i Rapala CD 3-5.
Mrena se može uspešno varaličariti kada ima uzvodne migracije, pred mrest i u toku leta. Izbor mesta, kao i najpovoljnijeg vremena za ribolov su ključni za postizanje ulova. Na većim rekama, Dunavu i Svai, najbolja mesta za varalličarenje mrene su kamene regulacije i tvrdi peščani sprudovi sa dubinama od 2-3 m. Na manjim rekama, kao što su Drina i Velika Morava, mrenu treba tražiti na dubljim prelivima i špicevima ada sa šljunkovitim i kamenim dnom. Na takvim mestima je tok reke brži i mrena nije na dubinama većim od 3 m. Prisustvo mrene na nekom mestu je prepoznatljivo po pojavljivanju na površini krupnijih primeraka, pri čemu repom ili perajima paraju površinu vode. Bistra ili blago zamućena voda sa stabilnim vodostajem i oblačno ili kišovito vreme su idealni uslovi za ribolov. Varaličarenje se najuspešnije obavlja kasno popodne i u sumrak, kada mrena aktivno napada varalicu u kratkomperiodu, koji traje 15-30 minuta. Varalica se izbacuje uzvodno i nešto dalje od mesta očekivanog napada, onoliko koliko j epotrebno da potone do dna i pravilno se navede na odgovarajuće mesto. Vobler treba voditi pri dnu, tako da se uzvodnim kretanjem počinje u zoni napada, u kojoj varalicu treba zadržati na trenutak bez povlačenja. Udarac mrene deluje kao zaustavljanje varalice. Kontra mora biti oštra i pravovremena. Ubodena mrena, naročito krupnija, krenuće uzvodno i riti glavom po dnu pokušavajući da se oslobodi udice. U jakoj tekućoj vodi mrena se izvanredno bori, pri čemu pravi duge i snažne begove. Kada oseti plićak ima običaj da brzo i silovito napravi beg u maticu reke i tada joj treba popustiti frikciju čekrka, zbog malih udica na voblerima koje se lako ispravljaju.
Za kratko vreme, na jednom mestu se može uloviti veći broj mrena, sve dok jato ne prođe ili mrena prestane da uzima varalicu. Veštiji ribolovac može izuzetno da uhvati i veše desetina komada, pa je etičko pitanje koja je gornja granica ulova, s obzirom da mrena nije zakonom zaštićena lovostajem, merom i ograničenjem ulova. U donjem salmonidnom i mrenskom, prelaznom regionu, sa hladnijom i bržom vodom, mrena se može loviti i u toku jeseni, a ulovi nisu retki i u toku zime. Na području maldice, lovi se slučajno na sunđerastog peša, manjeg cofa kao i na manje voblere i džigove tipa tail.
Text je u celini preuzet, uz saglasnost autora, iz knjige “VARALIČARENJE NA REKAMA I JEZERIMA” Dragana Radojevića