Uvod

     Najraniji fosilni ostaci kičmenjaka stari su preko 500 miliona godina tj, njihova evolucija započeta je sredinom paleozoika. Iz više razloga kičmenjaci su zauzeli dominantno mesto u životinjskom carstvu. Prvi u evoluciji kičmenjaka su ribe (Pisces). To su prvi kičmenjaci koji su se pojavili na Zemlji tokom silura pre 450 mil godina. Evolucija riba tekla je u više pravaca tako da danas poznajemo nekoliko velikih grupa: bezvilične ribe (Agnatha); hrskavičave ribe (Chondrichthyes); koštane (Osteichthyes) u koje spadaju između ostalih i košljoribe (Teleostei). Košljoribe ili koštane ribe dostigle su najveći napredak u evoluciji i obuhvataju većinu riba koje možemo sresti u svakodnevnom životu. Ukupno u svetu ima oko 20.000 vrsta riba.

    U severnoj Srbiji, istočno od reke Drine a južno od reke Save, na teritorijama opština Sremska Mitrovica i Bogatić smešten je rezervat Zasavica. Prostire se između naselja Crna bara i Mačvanska Mitrovica. Rečica Zasavica svojim tokom meandrira između pašnjaka, obradivih površina i šumskih zabrana. Pripada crnomorskom slivu i jedno je od poslednjih takvih područja idući od severa ka jugu. Ukupna dužina vodotoka Zasavica iznosi 33,1 km, širine do 80 m i dubine pri srednjem vodostaju oko 2-2,5 m. Rezervat ima dvostepeni režim zaštite gde se pod zaštitom nalazi 1821 ha od čega je 671 ha u drugom režimu zaštite. Vlada R. Srbije na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije 1997 g proglašava Zasavicu za ''Specijalni rezervat prirode I kategorije'' kao dobro od izuzetnog značaja za Republiku. (Sl. glasnik R.Srbije br. 19/97). Kičmu rezervata čini vodena površina kanala Jovača i Prekopca, zatim kanalisani i prirodni tok potoka Batar, kao i sam vodotok Zasavica sa svojim kanalisanim i prirodnim tokom. Vodotok Zasavica ima kod Mačvanske Mitrovice direktnu vezu sa rekom Savom preko kanala Modran. Zasavica se podzemnim putem napaja drinskom vodom a njen poseban značaj je u tome što se može svrstati kako u tekuće tako i u stajaće vode.

Ihtiofauna rezervata Zasavica, istraživana je u više navrata s tim da je nešto intenzivnije bilo u periodu 1996-1998 g. Publikovani su do sad brojni radovi kako na domaćim tako i na međunarodnim skupovima, a urađen je i jedan diplomski rad. Do sad najsveobuhvatiji pregled riba Zasavice dato je u Branković, et. al (1996), Maletin, et. al. (2001) i Stanković, M. (2006). U ovom radu je dat pregled ukupnog diverziteta ihtiofaune rezervata Zasavica.

Materijal i metode rada

      Prikupljanje uzoraka obavljeno je standardnim ihtiološkim metodama (pecanjem na udicu, čerenac i sl.). Materijal je po pregledu i determinaciji vraćen živ u vodu ili je fiksiran u 70 % etanolu radi dalje obrade i upotpunjavanje studijske prirodnjačke rezervatske zbirke. U cilju dobijanja što potpunije slike o ihtiofauni Zasavice na terenu gde god se moglo, obavljeni su informativni razgovori sa lokalnim ribolovcima i uz njihovo dopuštenje pregledan je njihov trenutni sadržaj čuvarke. Tom prilikom kod krupnih primeraka merena je ukupna dužina tela ribe.

Determinacija je obavljena prema: Simonović, P. (2001).

Rezultati sa diskusijom

      Dosadašnjim istraživanjem u vodotoku Zasavica zabeleženo je 23 vrste riba iz 8 familija i 20 rodova. Prema ranijim podacima (Maletin, et. al., 2001), ovi novi rezultati pokazuju povećanje diverziteta faune riba za 6 vrsta, što samo ukazuje na nedovoljnu istraženost ihtiofaune rezervata. Od ukupnog broja 3 vrste su alohtoni predstavnici od kojh su dve vrste pokeklom iz Severne Amerike a jedna vrsta je poreklom iz Azije (Kine). Kada govorimo o unešenim vrstama za Cyprnus carpio se smatra da su ga Rimljani početkom nove ere doneli u Evropu iz Azije. Danas posle tako dugog perioda boravka u evropskim vodama, ova vrsta se smatra domaćom vrstom. Među registrovanim vrstama 7 su na listi zaštićenih vrsta kao prirodna retkost. (Sl.glasnik RS, 50/93). Prema Međunarodnoj IUCN kategorizaciji 6 vrsta ima status ugrožena vrsta (LR) 5 vrsta su ranjiva vrsta (VU) a 3 vrste su sa statusom bez dovoljno podataka (DD). Od vrsta sa ekonomskim značajem treba izdvojiti prisustvi Esox lucius, Cyprinus carpio, Silurus glanis ,Tinca tinca i Carassius carassius koje se, zbog njihove ugroženosti, nalaze i na spisku za „Crvenu knjigu faune Srbije“. Pored njih javljaju se i Perca fluviatilis, Abramis brama, Aspius aspius, Blicca bjoerkna, Carassius auratus, Rutilus rutilus i dr; vrste značajne za sportsko-ribolovni turizam.  

 Tabela 1. Pregled ihtiofaune rezervata Zasavica

      Najkrupnija vrsta u vodotoku Zasavica je svakako grabljivica Esox lucius (štuka) čiji primerci dostižu dužinu preko 150 cm i težinu do 15 kg. Dosadašnjim pregledom ulova riba kod raznih ribolovaca konstatovane su sledeće maksimalne vrednosti dužine tela koje su date u tabeli 2.

 Tabela 2. Prikaz maksimalnih vrednosti dužine tela pojedinih vrsta riba u vodotoku Zasavica

       Sve češći ulovi kapitalnih primeraka u poslednjih nekoliko godina kako grabljivica tako i pojedinih vrsta plemenite ribe ukazuje da se ihtio fond Zasavice iz godine u godinu oporavlja. Jedan od pokazatelja uspešnog mresta je i česti nalaz juvenilnih primeraka naročito prilikom pregleda vrški, kada se sav sadržaj vraća u vodu. Kod ribolovaca čuvari kada primete da se u čuvarci nalaze juvenilni primerci (ispod mere) oni im ih oduzimaju i  vraćaju u vodu. Tako je u 2004-oj godini na lokalitetu Šumareva ćuprija uhvaćeno nekoliko juvenilnih primeraka Silurus glanis što je potvrda da se mresti na Zasavici. Svakako ovom oporavku je dorinela situacija gde je rezervat uspeo da održi nivo vode na propisanoj koti, tako da smo ponovo u rezervat vratili preko potrebne plavne zone sa dovoljnom širinom i dubinom za uspešan mrest riba. Održavanjem propisanog nivoa vode samo na potesima Sadžak, Valjevac i Preseka dobili povećanje plavne zone za 5-10 m na Preseci i Valjevcu a čak nekoliko desetina metara na Sadžaku.

Još jedan od vrlo bitnih faktora za povećanje ribljeg fonda je drastično smanjenje nezakonitog ribolova prvenstveno mrežama i vrškama naročito u vreme mresta, kada je bio gotovo uništen riblji fond pre stavljanja Zasavice pod zaštitu.

          Povoljni uslovi sredine (stabilan nivo vode i sl.) uz sadejstvo ostalih ekoloških faktora rezultirali su povećanjem populacije nekih alohtonih vrsta, gde se svakako ističe velika brojnost Ictalurus nebulosus-a, kada vidimo naročito njihovu mlađ u velikim grupama koje mogu imati prečnik i oko 1 m kako plivaju, a u pojedinim godinama beleži se povećanje brojnosti Lepomis gibbosus-a. 

          Zanimljiv je nalaz vrste Barbus peloponesius koja je 03.05. 2004 g nađena u pritoci Batar. Rečica Batar kao što je poznato pre podizanja dabrove brane je bila plitka, dubine oko 60 cm, bistra i hladna sa šljunkovitom podlogom tj. netipična za ravničarske predele, više je ličila na neke brdske tekućice. Shodno biologiji vrste koja živi u potocima, rečicama, jezerima i akumulacijama sa kamenitom ili šljunkovitom podlogom ovo bi bilo jedino mesto gde bi se ovakva vrsta mogla očekivati na čitavom prostoru rezervata. (Simonović, P. (2001). Pošto se Batar proteže do reke Drine postoji mogućnost subspontanog ulaska vrsta iz Drine u Batar.

          Ako uporedimo broj registrovanih vrsta na Zasavici sa nekim sličnim staništima vidimo da su im vrednosti vrlo približne. Tako Budakov, et. al (1999) navode za Begečku jamu 27 vrsta, Puzović, & Mijović (1999) za Pančevački rit 25 vrsta i Puzović (1999) za Obedsku baru 16 vrsta. 

Zaključak:

         Od registrovanih 23 vrste riba u vodotoku Zasavica, 7 vrsta su na listi zaštićenih kao prirodna retkost, a prema Međunarodnoj IUCN kategorizaciji 6 vrsta ima status ugrožena vrsta (LR), 5 vrsta su ranjiva vrsta (VU), a 3 vrste su sa statusom bez dovoljno podataka (DD).

Od vrsta sa ekonomskim značajem, Zasavica je poznata po brojnim i krupnim primercima prvenstveno Esox lucius, kao i Cyprinus carpio, Tinca tinca i Carassius carassius. Danas je Zasavica značajno sportsko-ribolovno područje koje ima potencijal za što uspešniji razvoj ribolovnog turizma. Većina predstavnika iz familije Cyprinidae značajni su u lancima ishrane prvenstveno riba grabljivica i ihtiofagnih ptica. Redovni obilazak čuvarske službe i podneti veliki broj krivičnih prijava za nezakonit ribolov su dobra osnova za uspešnu zaštitu i dalji sveobuhvatni razvoj rezervata. Nadamo se da će posle realizacije najvažnijeg projekta studije rešavanja problema vodnog režima na Zasavici, doprineti da se riblja populacija uspešno obnovi i poveća ukupan census ihtiofaune Zasavice.

Pronalaskom Umbre i stavljanjem Zasavice pod zaštitu osiguran je dalji opstanak ove kritično ugrožene vrste u Evropi, na teritoriji Srbije.U saradnji sa Biološkim fakultetom – odelenje Akvarijum iz Kragujevca, već nekoliko godina se radi na uzgoju Umbre i pokušaju njenog veštačkog razmnožavanja u akvarijumu. A sve ovo je u cilju moguće reintrodukcije umbre na njena nekadašnja staništa.

Literatura:

1.      Branković, D; Budakov, Lj; Kovačev, N; Mijović, D; Mikeš, B; Pavkov, G., Puzović, S; Sekulić, N; Stojšić, V; Habjan- Mikeš, V; Garovnikov, B; Stanković, M. (1996): Predlog za zaštitu dobra "Zasavica" kao Specijalni rezervat prirode, Zavod za zaštitu prirode Srbije Beograd-Novi Sad

2.      Harry, G; Leo, B. (1981): Fauna Evrope, Mladinska knjiga, Ljubljana

3.      Janković, D. (1967): Josif Pančić kao ihtiolog u Pančićev zbornik, SANU, odeljenje prirodno-matematičkih nauka, Beograd, str. 187

4.      Maletin, S; Miljanović, B; Đukić, N; Teodorović, I; (2001): Naselje riba u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, Naučni skup posvećen istraživanjima vodenih ekosistema i plavnih područja „Zasavica 2001“ - monografija, Sremska Mitrovica

5.      Marcon, E; Mongini, M. (1986): Sve životinje sveta, IRO „Vuk Karadžić“ - Mladinska knjiga, Beograd-Ljubljana

6.      Simonović, P. (2001): Ribe Srbije, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd

7.      Službeni glasnik R. Srbije br. 19/97: Uredba o proglašenju Specijalnog rezervata prirode Zasavica

8.      Sl. glasnik R. Srbije br. 50/93; Uredba o prirodnim retkostima

9.      Stanković, M. (2006): Vodič kroz prirodu u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, Sremska Mitrovica

                                                                      Za Varalicar.com uredio i prilagodio: P. Ćirić