Solunarna prognoza
Lovci i ribolovci su videli i saznali vlastitim iskustvom da je životinjski svet duboko vezan sa prirodom i da određeni vremenski uslovi deluju i na sve živo u njoj. Zna se da ni čovek, kao deo prirode, nije isključen u svom ponašanju od delovanja vremenskog faktora. Poznata su ispitivanja koja su dokazala da za vreme povećanog pritiska ili juga ljudi postaju nervozniji, broj saobraćajnih nesreća raste, da se bude neke stare preležane bolesti itd. Ali, i životinje i ribe takođe menjaju ponašanje prema određenim vremenskim uslovima. Posebno slatkovodne ribe reaguju na svaku izmenu situacije u reci u kojoj žive, a o tome bi sportski ribolovac svakako morao nešto da zna.
POSTANAK TEORIJE
Knight (John Alden Knight) je posmatrao kako se pastrmke hrane samo u određeno vreme iako su količine hrane i atmosferski uslovi bili stalno isti, pa je ispitivao i ostale faktore ne bi li upoznao uzroke zbog kojih riba baš tada traži hranu.
U februaru 1926. godine Knight je lovio na nekom jezeru na Floridi po uputstvima jednog iskusnog čuvara, a koja su se sastojala u sledećem: Mesec mora biti gore (pun) ili dole (mlad), tj, u smeru meridijana jezera, ako se hoće dobar ulov. Istraživač je postupio po tim uputstvima i rezultati su bili dobri i potvrdili su predvidjanja čuvara jezera.
Knight je hteo da primeni to pravilo na nekim severnim vodama Amerike, ali bez uspeha. Tražio je razloge neuspehu. Pretresao je sve činioce za koje je mislio da mogu uticati na njegov slab ulov, a to su bili Sunce, Mesec, temperatura, atmosferski pritisak, vetar, sezona, ishrana, stanje plime i oseke… Na kraju je zaključio da su od važnosti za ribolov odnosi Sunce-Mesec-plima-oseka. Ali, sumnjiv mu se činio uticaj plime i oseke na slatke vode. Međutim, Sunce i Mesec uzrokuju plimu i oseku, kao što je poznato, pa se istrazivač zapitao zašto ove pojave ne bi neposredno ili posredno uticale i na slatke vode.
Knight je potom nastavio ispitivanja u raznim akvarijumima. Tada je opazio da morski crvi u pesku akvarijuma u Njujorku zatvaraju poklopce svojih rupa u momentu oseke. Isto čine i skoljke čuvane u jednom podrumu, bez dodira sa vanjskim svetlom, kada počinju fosforescirati tek kada zađe Sunce.
Istrazivač se pitao zašto ne bi i ribe slatkovodnih voda, iako udaljene od mora, osećale uticaj Sunca i Meseca i prema njima podešavale svoje aktivnosti u traženju hrane. Vodeći brigu o ritmu plime i oseke, Knight je izradio tablice vremena lova, prilagođene pojedinim kontinentima. Pokušaji lova prema tim tablicama dali su zadovoljavajuće rezultate.
Privlačnost Sunca i Meseca, koja se može pojačavati prema Zemlji, ako su Sunce i Mesec u istom pravcu, ili smanjivati ako je Sunce na jednoj, a Mesec na drugoj strani Zemlje, faktori su koji podstiču ribe da se hrane i love. Ta je aktivnost najjača u času najveće privlačnosti. Taj period Knight naziva – solunarnim.
ČETIRI PUTA DNEVNO
Solunarni period jedne zemljine tačke nastaje kada se uslovi koji prouzrokuju plimu i oseku (Sunce i Mesec) sastanu u dužinskom meridijanu te tačke. To se dogadja svakog dana po četiri puta obuhvatajući dva maksimalna perioda jače aktivnosti riba i dva minimalna perioda njihove slabe aktivnosti.
Ali, zašto dva perioda veće aktivnosti, kad Sunce i Mesec prolaze samo u jednom danu? Zato, jer plima i oseka postoje istovremeno u dve suprotne tačke na Zemlji.
Solunarne tablice ne označavaju baš vreme plime i oseke, nego čas kada Sunce i Mesec prolaze kroz meridijan i kada je aktivnost riba najveća. Plima i oseka nešto su u zakašnjenju i treba vremena da se pokrenu, dok riba odmah reaguje na sunčevu i mesečevu privlačnost. Knight je štampao ove tablice i one su imale veliku prođu na tržištu.
No, kakva je sila u delovanju, kolika je ta privlačna moć – pitao se Knight. To i nije važno, jer ona postoji. Zemlja se deformiše zemaljskim plimama i osekama koje izdižu njenu koru od 60-180 cm dva puta dnevno. Ribe u vodi imaju dobre uslove da osete taj fenomen privlačenja koji, izgleda, zahvata sva živa bića. Mušice izlaze, odnosno one se često legu u solunarnom periodu, a retko u doba izvan njega. Ribe odgojene u posudama i istresene u neko malo jezero, odmah se skrivaju. Dva sata kasnije dolazi solunarni period i one idu aktivno za hranom zaboravljajući odmah na uobičajeni redosled obroka na koji su se navikle u bazenu.
To su iskustva Knighta u vezi sa njegovom teorijom. Jedan od njegovih klupskih drugova je rekao “Ideja je potpuno luda i ja ne verujem ni u jednu reč… Ali ta prokleta stvar ipak ide”.
Ako Suncu i Mesecu pripisujemo samo privlačnu snagu, onu istu koja prouzrokuje plimu i oseku, priznajmo da malo ostaje od njenog uticaja na pastrmku, od recimo jednog kilograma među tolikim drugim uticajima koji su jači. Naravno, moglo bi se još mnogo toga prigovoriti kao i to da ranije spomenuti morski crvi i školjke zatvaraju svoje pokopce u vreme plime i oseke, a ne u času solunarnog delovanja koje je nešto ranije od plime i oseke. Možda je to instinktivni osećaj ritma plime i oseke?
Ako, naprotiv, pretpostravimo da uz solunarnu privlačnost mogu delovati i druge sile, na primer radijacija i ostale, moramo priznati da je naše znanje još nemoćno da ih razume i proračuna, te da one za sada ostaju za nas nepoznate. Fizička sila privlačnosti, koju možemo proračunati, a koja uzrokuje plimu i oseku, pokazuje se određenom fiziološkom manifestacijom, to jest voljom riba za traženjem hrane, ne sme se, ipak, potpuno odbaciti i zanemariti. Treba samo brojnim i trajnim opažanjima ustanoviti njenu tačnost i potkrepiti solunarnu teoriju iskustvima sa reka bogatih ribom. Mnogi ribolovci, dobri i bistri posmatrači, daju potvrdu osnovama ovoj teoriji.
Solunarne tabele predstavljaju samo jednu alternativu opšteg uspeha u ribolovu i uvek treba računati i na ostale činioce koji mogu često i prevagnuti. Uostalom, solunarne tablice izračunavaju se za svaku tekuću godinu nanovo, a prema kretanjima Sunca i Mjeseca.
Saša Vurzberg, Banja Luka
U potpunosti preuzeto, uz saglasnost, iz revije NATURA, broj 16, novembrar 1997g., strana 44
Posetite on-line prezentaciju www.natura.co.rs
Ukoliko ste od onih koji pomalo imaju problema sa orijentacijom kada pogledaju u mesec… i ne možete da odretite sa koje strane se mesec „puni“ tj. „prazni“ zapamtite sledeće:
Kada vidite mesec da počinje sa desne strane i liči na latinično slovo D, znajte da mesec “derblja”, tj. da sledi pun mesec… Kada na nebu vidite mesec koji sve više počinje da liči na latinično slovo C, znajte da mesec “crkava”, tj. da sledi faza bez meseca, odnosno da sledi mlad mesec…
Mlad mesec – neosvetljena strana meseca je okrenuta ka zemlji i zato ga ne vidimo…
Prva četvrt – četvrtina meseca je osvetljena direktnim zracima sunca, i osvetljeni deo se povećava…
Pun mesec – osvetljena strana meseca je okrenuta ka zemlji i ceo mesec je osveteljen sunčevim zracima…
Zadnja četvrt – četvtina meseca je osvteljna direktnim zracima sunca, i osvetljeni deo se smanjuje…
Na sajtu www.astronomija.co.rs možete videti mesečeve mene za svaki dan u tekućem mesecu…