Stop Ribkradji

Brancini peščanog spruda

Ervin_1Zbog obaveza preko leta, jedina mogućnost da moja lepša polovina i ja odemo na odmor bila je u predsezoni. Tako smo 20. maja krenuli put poluostrva Sitonija (srednji “prst” na Halkidikiju) u Grčkoj. Na prethodnim letovanjima uvek smo bili u društvu onih koji ne pecaju, pa nisam mogao da se posvetim morskim grabljivicama, a da istovremeno ne zapostavim društvo. Ove godine sam po prvi put video pravu priliku za to i poneo varaličarski pribor na more.

S obzirom na moje skromno iskustvo u morskom varaličarenju, koje se svodi na nekoliko pročitanih tekstova po magazinima i internet forumima, već tokom aprila počeo sam da se raspitujem o taktikama i priboru. Uz nesebičnu pomoć nekolicine kolega, pre svega varaličara sa jadranske obale i kontinentalaca koji za razliku od mene redovno nose štapove na more, krenuo sam da spremam pribor i varalice primerene slanoj vodi.

Ervin_2Iako mi je svašta padalo na pamet, razum je nadvladao želju za kupovinom novog, specijalnog pribora. Opredelio sam se za racionalniju varijantu i počeo da analiziram ono što već imam za slatkovodni ribolov, a moglo bi poslužiti na moru. Naravno, nisam uspeo da potpuno odolim iskušenju, morao sam da kupim nekoliko tipičnih varalica za morski ribolov i nešto neophodnih sitnica koje ne koristim za slatkovodno varaličarenje. Uz njih sam, kako ne bih izlagao svoje omiljene skupocene Daiwe slanoj vodi, kupio i jeftinu a sasvim dobru mašinicu Ryobi Ecusima 2000 Vi (tešku 262 g, sa kapacitetom špulne 160 m/0,23 mm).

Nju sam upario sa St. Croix Avidom od 7 fita i 5/8 unce, koji inače koristim za varaličarenje basa. Druga, rezervna varijanta bio je Prologic Savage Gear Bushwacker 2,4 m, 15-40 g, kojeg najviše koristim za džig iz čamca na Tisi. Bushwackera sam upario sa starim Banax Saint 800, koji je već toliko istrošen da mi ne bi bilo žao ukoliko bi ga so dokrajčila. Na kraju se ispostavilo da je drugi komplet bio suvišan, odnosno nisam se našao u situaciji da lovim toliko krupne ribe koje bi zahtevale grublji pribor od kompleta sa Avidom. Najbolje bi bilo da sam imao još nežniji štap, ali nisam želeo da se upuštam u veću investiciju radi deset dana pecanja.

Na Ecusimu sam namotao japansku upredenu strunu Sunline Super PE nosivosti 8 LB, koju sam nabavio proletos u nameri da je koristim za bucova, a ispostavilo se da je idealna za more. Najbolje bi bilo da sam namotao još tanju, na primer od 5 LB, ali i ova je bila sasvim podnošljiva za izbačaj voblerčića od 3-4 g. Poslušao sam savete iskusnijih i za predvez, umesto tankog monofila, uzeo RTM Ghost Power fluorokarbon u debljini 0,20 mm, nosivosti 2,6 kg. Na kraj predveza vezao sam Nešinu najmanju kopču, koja ne remeti rad malih voblera i kompleti su bili spremni.

Ervin_8Nije bilo lako izabrati varalice koje ću poneti, ali se nakon sat-dva razmišljanja izbor sveo na nekoliko desetina voblera, nešto malo metala (pilkera i kašika) i par kesica silikona. Najlakše je bilo sa površincima, od kojih sam, opet po savetu iskusnijih, poneo ‒ sve koje posedujem! Da ne bih previše išao u detalje, navešću samo varalice na koje sam imao ribe ili barem udarac. Ubedljivo najkorisniji i najproduktivniji bio je poljski Jaxon pilker, poneo sam jedan od 8 i jedan od 12 g u plavom dekoru. Od voblera bih izdvojio Team Daiwu Minnow 1061 SP i 1091 SP u dekorima C1 i C3 i Rapalu Max Rap 7  u FANC dekoru. Na njih sam imao ulove, dok sam na Rapalu Original Floating 7 S, Megabass Ito 95 PM NOAYU i Rapalu Husky Jerk 8 CW imao samo praćenja i nerealizovane, mahom sitne udarce. Na površince je bilo manje akcije nego što sam očekivao, a uspeo sam da upišem Heddon Zara Puppy BLACK SHINER, Owner Zipp’N Ziggy BLACK PEARL, Megabass Dog-X Jr. Upisao bih i Rebel Teeny Pop-R da mi nije pukao predvez u manijačkoj kontri koju sam udario nakon površinskog napada neke neidentifikovane ribe, a nekoliko promašaja bilo je i na Megabass Pop-X.  Od silikonaca sam probao razne varijante, ali se, osim nekih radoznalih ribica koje su dopratile varalicu, ništa više nije desilo.

Ervin_7Prvo pecanje sam isplanirao za prvi dan boravka na odmoru, i to na peščanim sprudovima u blizini mesta Vurvuru. Za tu lokaciju mi je ispričao kolega, pa sam pohitao tamo da u početku ne lutam previše. Ispostavilo se da se nisam prevario, jer sam već posle dvadesetak minuta ulovio svoju prvu morsku ribicu na varalicu. Primetio sam aktivnost sitne ribe na površini i počeo da bacam u tom smeru, ka plićem delu zaliva. Pojma nisam imao koja vrsta je u pitanju, a kasnije se ispostavilo da je na Dog-X Jr. udarila ovčica. Fotografisao sam je i otkačio dok je još bila u vodi.

Desetak minuta nakon nje, kada sam sa površinaca prešao na voblere, uhvatio sam i prvog brancina od nekih 300-400 g. Udario je na Rapalu Max Rap 7, koju sam relativno brzo i ravnomerno povlačio uz sam peščani sprud, sa unutrašnje strane zaliva,  na mestu gde se nakon uskog proboja voda u zalivu produbljuje. Počinjem da eksperimentišem i konstantno menjam varalice, od površinaca, preko silikona do voblera, ali brancini, koje povremeno vidim kroz kristalno bistru vodu, samo doprate varalicu i okrenu mi se pred nosom. Posle desetak izmenjanih varalica vraćam se na Max Rap 7 i bacam ga poprečno u uski proboj kroz koji kulja voda u zaliv, pošto je bila plima. Bistra voda, dubina između 0,5 do 1 m, još i pristojno teče ‒ imao sam utisak da pecam na planinskoj reci.  Tu mi ubrzo udara i sledeći brancin, malo veći od prethodnog, oko 500-600 g. Iako sam eksperimentisao sa načinom i brzinom vođenja i ovom se svidelo ravnomerno i relativno brzo povlačenje. Sad se već totalno koncentrišem na proboj jer sam uočio dva krupnija brancina kako krstare u suprotnom smeru od kretanja vodene struje.  Jedno vreme se ništa naročito ne dešava, samo praćenja. Ponovo počinjem da eksperimentišem i na kopču stavljam TD Minnow 1091 SP. Nakon nekoliko zabačaja dobijam ribu. Još veći brancin (oko 700-800 g) mi pruža lepu borbu i uskoro poziram sa njim pred objektivom fotoaparata. Završavam ribolov prezadovoljan i vraćam se u hotel da ne zakasnim na večeru.

Ervin_3Sledećeg dana pre podne pokušavam da prevarim nešto na stenama koje se nalaze sa obe strane šljunkovite plaže koja je bila u neposrednoj blizni hotela, ali bez uspeha. Apsolutno ništa se nije interesovalo za moje varalice. Odlučio sam da pokušam sutradan u samu zoru. Stigao sam na stene u momentu kada je počelo da se razdanjuje i odmah primetio kako jato sitne ribe iskače iz vode, saterano u ćošak između plaže i stena. Kačim Zip ’N Ziggy na kopču i u prvom zabačaju imam agresivan napad i hvatam šnjura od oko 300 g. Nakon nekoliko zabačaja stavljam plavi Jaxon pilker od 12 g i odmah imam dva udarca u jednom provlačenju, ali bez realizacije. Očigledno da je jato šnjureva tu i aktivno lovi. U sledećih pola sata nastavlja se aktivnost (ali se više ne primećuje toliko na površini) uz veliki broj udaraca i otkačinjanja, a na kraju uspevam da  uhvatim još dva šnjura sličnih gabarita i jednu iglicu od 40 cm. Istog dana ponovo sam posetio peščane sprudove sa brancinima, ali ne uspevam da ih prevarim. Sve se završava na nešto praćenja i sitnih udaraca. Strujanje vode kroz proboj bilo je znatno slabije, pa sam posumnjao da bi to mogao biti glavni uzrok za loš apetit brancina.

U danima koji slede nisam propustio nijedno jutro a da ne odem na stene pokraj plaže. To mi je bila glavna zabava, a i šetnja od 3 minuta od hotela do tamo nije mi predstavljala problem. Bukvalno svakog jutra sam ulovio nešto: najmanje 2, a najviše 6 šnjureva po izlasku. Nakon prvog dana sam na manjem pilkeru promenio udicu (stavio za broj manju) i time donekle popravio realizaciju. U prvom kratkom cugu (koji nije trajao više od 5-10 minuta) neposredno posle svitanja sam konstantno imao udarce i ulove na površince (pre svega zare), a nakon toga šnjurevi su se selili malo dalje, na 20-30 m od stena, u dublju vodu i tu lovili još 30-45 minuta. Nakon tog perioda, po pravilu se sve smirivalo. Predveče nisam mnogo pecao, tačnije samo jednom sam izašao na stene i ulovio 4 šnjura. Taktika i ribe iste kao i ujutru, brzo povlačenje pilkera pod samom površinom i šnjurevi između 300 i 500 g.

Ervin_4Peščane sprudove sam posetio još tri puta: jednom bez ulova, drugi put uz sjajnu akciju koju ću  detaljnije opisati, a poslednji put sam imao samo jednog malog brancina. Najzanimljiviji dan počeo je sa nekoliko praćenja na koja sam već oguglao, a posle tri sata bacanja ulovio sam 3 brancina od 300-500 g, dva na TD Minnow 1061 SP i jednog na Max Rap 7. Nastavio sam da bacam TD Minnow 1061 SP i ulovio još jednu ovčicu na prelazu između plitkog i dubljeg dela zaliva, gde je dno prekriveno travom. U nadi da ću prevariti još koji komad, nastavio sam da pretražujem isti deo zaliva i odjednom mi je nešto zaustavilo varalicu u momentu kada se našla na metar posle prelaza u dublju vodu, iznad zatravljenog dela. Tada je počelo zamaranje, dril je zujao, a riba je pružala ozbiljan otpor. Posle nekoliko minuta prave uživancije zabljesnuo je bok lepog brancina i tada više nisam imao dileme šta je na udici. Usledilo je nekoliko fotki i merenje na brzinu, riba je bila duga oko 70 cm sa repom i teška blizu 2,5 kg. Uopšte nisam pomišljao da ću nešto ovako krupno uloviti na moru, ali sam očigledno imao sreće da dobijem prave informacije o lokaciji koja krije ovakve primerke.

Žao mi je što nisam imao prilike da više lovim predveče i po mraku, kao što nisam uspeo ni da posetim peščane sprudove u svitanje. Udaljenost od hotela i nesretni termini doručka i večere su me totalno omeli u tome. Naravno, ne želim ispasti neskroman: i ovako sam se veoma lepo napecao, a nakon svega što sam doživeo, odsad sigurno nosim pribor sa sobom svaki put kada postoji i najmanja šansa da se približim slanoj vodi.

Piše: Ervin Molnar

Objavljeno u magazinu “Spin & Fly”, br. 18, 2012.