Varalicar.com

Dragi, a nezvani gosti

Svoje prve smuđeve ulovio sam na Dunavu, i to u 99% slučajeva na voblere. Kada sam počeo da varaličarim i upoznajem terene na Tisi, ubrzo sam shvatio da je na toj reci “staklenookog” daleko lakše pronaći na dnu, nego u gornjim slojevima vode. Logično, u većini slučajeva, moj izbor tehnike varaličarenja pri lovu jedne od najomiljenijih grabljivica, sveo se na džigovanje. Od voblera, naravno, nisam odustao, ali se lov silikonskim varalicama pri dnu pokazao kao daleko najefikasniji tokom cele sezone.

Već na samom početku eksperimentisanja sa silikoncima, pojavili su se “dragi, a nezvani gosti”. Još uvek se dobro sećam lepe borbe koji mi je pružila prva mrena koja je uzela varalicu namenjenu smuđu. Imala je oko 2 kg, a ulovio sam je na silikonskog šeda Action Plastics od 10 cm. Lovio sam na kamenjaru, na delu gde je Tisa uska, duboka i relativno brza. Iako sam znao da se mrena može loviti na varalicu, nisam je očekivao na tako veliki mamac u odnosu na njena usta. Ne znam ko se više iznenadio kada se pojavila na površini; kolege koje su pecale pored mene, ja ili mrena!?

Vremenom, mrena je postala moj redovni “nezvani gost”, pa sam uspeo da uočim neka pravila u vezi sa mestima na Tisi gde može da se javi. Svaku sam ulovio na kamenjaru, tokom dana malo dalje od obale i na većoj dubini, dok se u sumrak, svitanje i noću (kao i većina grabljivica) približava obali i zalazi u plićak. Što se godišnjeg doba tiče, lovio sam je od početka leta, pa do pozne jeseni. Kod mamaca na koje su dolazile nisam primetio neku značajnu pravilnost, osim što na tvistere ni jednu nisam ulovio. Od šedova, najviše uspeha sam imao na Action Platics od 10 cm, Relax Kopyto od 10 cm i Orka Shad od 7 do 9 cm.

Sledeći u nizu nezvanih gostiju je bucov. Pri ciljnom lovu ovog grabljivog ciprinida često koristim silikonske varalice, ali je prezentacija daleko brža nego za smuđa, i mamac se povlači u površinskim slojevima. Bez namere da dublje zalazim u opis ove tehnike, vratio bih se na slučajeve kada se ova riba nađe na udici pri džigovanju “staklenookog”. Možda najinteresantniji ulov bucova, ostvario sam pri vertikalnom spuštanju varalice iz čamca, u jednom velikom limanu, na peščano dno, između panjeva. Udario je na sasvim sporo podizanje silikonca.

Bucov se često javi i pri izvlačenju varalice, kada ona već izađe iz zone gde očekujem udarac smuđa, pa je malo brže vučem da bih izbegao eventualno kačenje za prepreke u plićaku. Sasvim spora prezentacija namenjena smuđu izaziva napad bucova u priobalju, kada je voda visoka i mutna.

Lovio sam ga na silikonske varalice raznih oblika i veličina, a akcenat bih stavio na dekor. Pri uslovima veće vidljivosti najčešće ga zanimaju samo prirodni dekori, bele, sedefaste, prozirne i plavkaste varalice, dok bih pri lovu u mutnoj vodi izdvojio narandžastu boju.

Som, kao i bucov, često napada silikonce namenjene smuđu. Snažan otpor koji pruža na udici, kada krene ka dubini poput podmornice, kao i povremeno karakteristično vrpoljenje i lupanje repom o strunu, predstavljaju znake koji nam sigurno govore da je na udici sluzava i brkata riba bez krljušti.

Sto se tiče zone na dnu u kojoj sam najčešće imao udarce soma, povukao bih paralelu sa mrenom. Dakle, najčešće je to malo dalje od obale u jačem vodenom toku. Velika dubina, neposredno pored matice i relativno čista ravna podloga karakterišu ovu zonu, a granica se nalazi na mestu gde se dubina počinje postepeno smanjivati, uz sve veću količinu kamena, ili duž stepenika, odnosno naglog prelaza iz veće u manju dubinu. Važno je napomenuti da, kao i kod mrene, ovo nije strogo pravilo, nego se može reći da se veći broj udaraca desi baš u ovoj zoni.

Som, kažu mnogi, ne bira mnogo varalicu, bitno je da mu se provuče ispred brka. Sa ovom tvrdnjom bih se delimično složio, pošto sam ga lovio na raznorazne silikonce, ali bih ipak izdvojio Relax Kopyto, kao mamac na koji sam ulovio najviše somova. Nažalost, kapitalnih ulova nisam imao, ali to nije ni čudno sa obzirom na opremu namenjenu smudju. Više puta sam imao velike somove na udici, ali ih sa štapom težine bacanja do 35 g nisam mogao zaustaviti. Ni jedan od većih mi nije udario kada sam bio u čamcu, gde bih imao neke šanse. Svi su, kao po pravilu, došli kada sam varaličario sa obale. Redovan scenario je da prerežu strunu o neki oštar kamen ili školjku, i otplivaju sa varalicom u ustima.

Poslednja među redovnim gostima je štuka. Skoro uvek udara “pod nogama”, u samom plićaku, pa epilog borbe često bude pregrižena struna. Za smuđa ne koristim predvez otporan na zube, već samo običan monofil, pa ako je još i silikonac manji, a štuka ga proguta, skoro da nema šanse da je izvučemo. Ipak, dešava se da se udica zakači u ugao ili vrh štučijeg “kljuna”, i tada su šanse za realizaciju ulova veće.

Za štuku ne bih mogao strogo da definišem koju varalicu voli, a koju ne, samo mogu da primetim da je plava boja izuzetno izaziva. Najviše štuka, kao i moje kolege, imao sam na belog Orka šeda sa plavim leđima, dužine 9 cm.

Osim četiri vrste koje sam naveo, kao posebno zanimljiv ulov pri džigovanju smuđa, izdvojio bih još jednu ribu. Istina, ulovio sam samo jedan primerak, ali vredan pažnje jer predstavlja izuzetno redak ulov. Prošle jeseni varaličario sam na jednoj od klasičnih smuđevskih pozicija, na početku omanjeg limana, na prelazu između kamenjara i glinene podloge. Smuđ se nije javljao, ali sam zbog uspeha na tom mestu u prethodnom periodu čekao momenat da se pokrene i tog dana. Na tom izlasku, momenat smuđeve aktivnosti nisam dočekao, ali mi je na silikonca došao veliki vretenar (Zingel zingel) . Veoma zanimljiva, lepa i retka ribica. Ako ništa drugo, barem mi je ulepšao dan i obogatio spisak “dragih, a nezvanih gostiju”.

Mesta, mamci i druga zapažanja koje sam u ovom tekstu naveo, prvenstveno su primereni smuđu. Pri ciljnom lovu grabljivica, iz niza sporadičnih ulova ili “kolateralne štete” pri džigovanju “staklenookog”, sigurno se mogu primeniti i neke pravilnosti koje sam ovde spomenuo. Međutim, sve je to daleko od smernica koje treba striktno  poštovati, i treba ih uzeti sa rezervom, a pomoću njih, u kombinaciji sa drugim faktorima koji utiču na određene ribe, graditi poseban sistem lova za svaku vrstu. Svakako da se za ciljani lov soma bira jači pribor, za štuku stavlja predvez otporan na zube, dok se za bucova i mrenu koriste nešto manje varalice.

“Dragi, a nezvani gosti”, samo su jedna od zanimljivih sitnica koje upotpunjuju doživljaj pri varaličarenju, za mene najzanimljivijem vidu ribolova.  Šansa za iznenađenje je uvek prisutna i svaki izlazak nam može doneti nešto novo.

Ervin Molnar