Varalicar.com

Lov smuđa na sunđeraste peševe

Imitacija nespretnog skakača

Sunđerasti peševi su prvobitno bili namenjeni za lov mladice i pastrmke. Invazijom nekoliko vrsta glavoča na naše reke “pešoliki” mamci postaju sve lovniji i među ribolovcima sa nizijskih voda, pre svega među smuđarošima.

Glavoči su ribe dna koje nemaju riblji mehur, pa su izuzetno trapavi plivači. Kretanje im se svodi na skakutanje po dnu, od kamena do kamena ili do prve veće školjke. Tom prilikom često podižu oblačiće mulja i peska, čime otkrivaju svoje prisustvo, pa završe kao lak i sočan zalogaj većini naših grabljivica. Ove ribice i njihovo kretanje možemo verno imitirati varalicama od sunđera.

Peševi se najčešće prave od gustog sunđera, i to u dužinama od 4 cm (za pastrmku) do 20 cm (za mladicu). U zavisnosti od dužine, imaju jednu, dve ili čak tri trokrake, koje služe za što bolje kačenje grabljivice. Peševi srednjih dužina, najčešće namenjeni za manju mladicu ili krupnu pastrmku, već na prvi pogled deluju kao varalice kojima bi mogao da se lovi smuđ, samo treba odgonetnuti kako im cimkanjem udahnuti život da bi izazavale grabljivca na napad.

Početkom devedesetih godina dobio sam na poklon nekoliko sunđerastih peševa dužine 4 do 8 cm, koji su dugo visili na zidu dok ih napokon nisam poneo na branu kako bih probao da kraj zida na njih lovim smuđa. Čim sam malo savladao tehniku vođenja, usledio je energični napad. Tehniku sam kasnije usavršavao, a do nekog nazovi savršenstva prošlo je još dosta vremena. Bilo je, ipak, jasno da se na sunđeraste peševe smuđ može lepo loviti, da najčešće energično udari i nema dileme da li je to napad ribe ili udarac o neku prepreku.

Jedina mana im je bila trokraka, koja je uticala na česta kidanja. Zato sam rešio da napravim nekoliko ovih specifičnih varalica sa jednokrakim udicama. Telo sam oblikovao tako da koliko-toliko verno prikazuje glavoča, skrojio i zalepio tako da sunđer opšije olovnu glavu. Ovakvim peševima sam dugo lovio dok nisam odlučio da varalice ipak uzimam od proverenih majstora koji ih prave za reku Drinu i mladicu. Zamolio sam da mi ih naprave u verziji sa jednokrakom udicom i u dužinama između 6 i 10 cm, sa otežanjem odgovarajućim za reke na kojima lovim ‒ od 15 do 40 g. Sada koristim samo sunđeraste peševe Željka Čolovića iz Užica i Nikole Milića Galame iz Loznice, koji sada u svome asortimanu standardno imaju verzije sa jednokrakom udicom.

Smuđ obožava glavoče i na pojedinim delovima naših reka to mu je 90% hrane. Odavno se navikao da lovi ove prekobrojne ribice,  veoma dobro zna kako se one ponašaju u vodi, gde ih najviše ima i u kojim varijacijama boje. Nije svejedno ponuditi smuđu tamnog sunđerastog peša ako je navikao da na svojoj teritoriji ima samo sivkasto-bele glavoče ili obrnuto, ako su dominantni crni. Na neke boje mogu se dobiti pojedinačni ulovi, ali neka serija ulova ne. Zato obratite pažnju na ovo i probajte da ustanovite koji su glavoči najbrojniji ne mestima gde pecate. Neke vrste su svetle, druge mramorasto šarene (keslerov glavoč), dok okrugli glavoč, inače trenutno možda i najbrojnija vrsta glavoča u Dunavu (prepoznatljiv po crnoj tački na kraju prve leđne peraje) može biti svetle boje, ali i potpuno crn.

Upravo sada, kada su ovakve vrućine, a ribolovci provode dane po kafanama žaleći se da smuđ ili ne stanuje na njihovim mestima ili je totalno neaktivan, je pravo vreme za lov na ove varalice. Smuđ se pomerio na dubine od 6-12 metara, preko dana zaista ne mrda, ali ako mu pod dobrim uglom pored nosa prođe neki dobar zalogaj energično ga pokupi. Najbolje je ako na toj dubini pronađete glavoče, smuđ bi morao da je negde blizu. Glavoči su sada na Dunavu preko dana na sprudovima i pored strmina/depresija, gde su grupisani i na nekim mestima ima ih bukvalno u kolonijama. Kako su i oni grabljivci, i to veoma alavi, napašće sporo vođen silikon po dnu. Osetićete kako ga sitno protresu, a ribolovci koji imaju osetljive štapove i koriste nešto manje mamce će ih često i upecati. Među glavočima ima i kapitalaca od 100 i više grama, tamni su i ružni, pa ko nije imao susret sa njima može imati strah i da ih skine sa udice, ali smuđ ih voli i nas to najviše zanima.

Kada se ulovi još više prorede treba tražiti duboke odseke i depresije, potopljene barže, kamenjare ili zidove na velikim dubinama, koji skrivaju kolonije glavoča. Smuđevi su uvek u blizini, vrebaju i sa lakoćom love ove loše plivače.

Sunđerasti peš se može koristiti i kod klasičnog džigovanja i kod vertikalne tehnike. Jedino mora biti sa odgovarajućom olovnim otežanjem, a to je uvek oko 5 grama teže nego kada koristimo klasični džig sa silikoncem. Malo veća težina nam treba za pravilnu prezentaciju, da radimo sa štapom, a da se peš izazovno kreće i poskakuje. Najbolje ga je voditi kratkim odsečnim skokovima i praviti povremeno manje pauze između svakoga skoka. Svaki varaličar koji je navikao da koristi sunđeraste peševe u lovu smuđa na svojim terenima ima svoj stil povlačenja, koji mu donosi najveći broj udaraca. Oni su i te kako energični i ribe se uglavnom dobro ubodu.

Osim peša, neki majstori od sunđera prave i imitacije drugih ribica. Ja koristim Željkove kreacije čikova i vijuna (štampajsera), koji takođe imaju svoje momente kada ih riba neodoljivo uzima, naročito kada je mrtvilo na vodi.

Da bi ovi džigovi od sunđera bili još atraktivniji u ovim sparnim danima, ja ih umačem u maže koje imaju oko 80% ulja od sardina. Ovako tretiran peš ostavlja trag iza sebe i tako pravi izazovnu liniju po kojoj ga smuđ može lakše naći, plus ga zadrži malo duže u ustima kada ga pokupi, što je sasvim dovoljno da mu lupim kontru. Vi, naravno, umesto “home made” maža možete koristiti one kupovne, poput Berkley Gulpa. Prskajte peša na svakih nekoliko zabačaja (još bolje, mada i malo skuplje ‒ pre svakog zabačaja) i sigurno ćete imati više udaraca i bolju realizaciju.

Sunđerasti peš je jednostavna i lovna varka, koju treba posedovati u svojim kutijama i ponuditi smuđu naročito tokom onih dana kada čovek pomisli da ribe nema kilometrima okolo. Naravno, treba ga bacati i kada je riba aktivna, jer grabljivci vole ovu malu ribu dna i pravilno prezentovanom mamcu jednostavno ne mogu odoleti!

Piše: Tibor Mesaroš Toblerone

Objavljeno u magazinu “Spin & Fly” br. 18, avgust/septembar 2012.