Mega test – Orka Kosač (drugi deo)

Ko kosi, a ko vodu nosi

Kako bismo čitaocima što objektivnije predstavili novi Orkin tviter, sredinom jeseni 2010. poslali smo nekolicini ribolovaca iz „Spin & Fly“ test tima po paketić varalica rezličitih veličina. Darko (Pešić) je, kao ljubitelj ultralight opreme, trebalo da testira model od 8 cm, Darko (Bokanić) i Robert (ujedno i članovi Varalicar.com Fishing Tima), kao iskusni dunavsko-tiski smuđaroši, model od 11 cm, dok je Tibor, kao allround igrač, ali pre svega lovac na „krupnu divljač“ trebalo da lovi na 11 i pogotovo 14cm.

Osmica

Piše: Darko Pešić

Prošlo je skoro četrdeset godina otkad je Mister Twister plasirao na tržite svoj prvi curly tail (na ovim prostorima poznatiji kao tvister), do trenutka kada mi je Goci doneo nove Otka Tvistere na „degustaciju“. Iako najčešće lovim voblerima, prija mi da s vremena na vreme malo usporim, odmorim zglob od tvičevanja i malo protivisterišem.

Prvu stvar koju sam zapazio i osetio kod najmanje Orke je dobar kvalitet samo silikonca, tj. Njegova mekoća, a kada to kažem mislim i na direktnu posledicu: odličnu pokretljivost u vodi. Telo tvistera se konusno širi ka vrhu, što je zanimljivo rešenje koje omogućava silikonu da bolje „obljubi“ džig glavu sa olovnom kontrakukom i spreči cepanje siliona, što nije redak slučaj kod modela nekih drugih proizvođača. Rebra tvistera su veličine onih na omanjem radijatoru, što je u ovom slučaju prednost koja se ogleda velikom turbulencijom u odnosu na veličinu varalice. Kosaču rep ne raste direktno iz „guze“, već postoji prelazni deo u službi veće živahnosti tvistera i lakše orijentacije priliom montiranja jigheada.

Rep je širok, ali ne i preterano tanak, mada u kombinaciji sa korupulentim telom odaje utisak skladnih proporcija. Ima gantastičan propeleroliki rad, koji je održiv pri sporom vođenju i/ili uz upotrebu lakih džig glava.

Testirao sam najmanji model od moguća tri i slobodno mogu napisati da su iskustva pozitivna. Koristio sam džig glave težine od 4 do 10 g, sa kojima se Kosač odlično ponaša u vodi. Velika tebra, konus i širok rep dopuštaju varalici da sporo tone ka dnu (nakon zabačaja ili nakon odizanja od dna), što je veoma korisno jer omogućava grabljivcu da lakše pokupi plen u propadanju.

Kako sam (u)pecao Kosačem na jezeru? Nakon što bi tvister pao na dno, izdigao bih ga ponovo otprilike 30 cm iznad dna i započeo seriju kratkih i oštrih pokreta vrhom tapa, koji bi trajali sve dok se džig ne bi popeo na oko 80 cm, kada bih ga pnovo pustio da padne na dno. Krupnog bandara, nažalost, nisam upecao na kosača, ali mu smuđevi kilaši nisu praštali.

Za kraj bih napomenuo da je prava šteta što se ne proizvodi u manjoj veličini, koja bi bila idealna za našeg bandara, a ne onog švedskog ili nemačkog, za kog je osmica prava mera.

Jedanaestica

Piše: Darko Bokanić

Kad vas Onaj Odozgo pogleda, pa malo miholjskog leta ostavi i za novembar, a vodostaj umiri na čitave dve nedelje, prosto bi gre’ota bilo ne provesti ih u čamcu nasred Tise, iznad potopljenih krošnji i panjeva. Naravno da ovu priliku nismo dočekali nespremni. Ne daj Bože da nam kutija sa džig glavama „kalira“ ispod pet kila, a najbolje dana za lov smuđa dočekamo bez dve Pameline mere silikonca. Pljuc, pljuc!

Naoružani novitetom iz Rume, Orkinim „Kosačem“ (kume, imao si i boljih dana…) od 11 cm, usidrili smo se na davno proverenom mestu. Kontratok solidne dubine i dno prepuno prepreka. Ma, ko iz priručnika! Zuba ne može biti daleko. Gledam u onu kutiju… Prvi puta da sam pozavideo daltonistima. Ne znam šta ću pre. Joca nije štedeo na farbama. Bilo je tu svega, od popularnog „šartreza“, klasik bele, fluocrvene, onih „prljavih“ nijansi, pa do meni omiljenih „šljokičastih“. Dan smo počeli šaroliko, da bismo ubrzo, kao sinhronizovani, obojica bacali po „šartrezera“. Dva ulovljena i dva promašena smuđa, svi na istu boju. Dovoljan razlog da se manemo kolor-eksperimenata i usredsredimo se na kontre, jer je bočni vetar u međuvremenu pojačao, pa otežava detekciju, a „zuba“ ne veruje u „druge šanse“.

Pretraživali smo kontratokove i mesta na kojima je voda skoro stajala, pa smo novog silikonskog „derana“ kačili na prilično lagane glave (5-12gr, u vr’ kape). Udica O’Shaugnessy 3/0, k’o izmišljena za ovu dimenziju gume. Naravno, štitnik „zbog-radi-granja“ se podrazumeva. Ne, nismo cicije koje na ovaj sport gledaju kroz buđelar… O drugoj je kalkulaciji reč. Naime, golom udicom je nemoguće efikasno loviti u granju, a da pri tom neko ne ostane bez krova nad glavom.

Na mestima smo se zadržavali po dvadesetak minuta, trudeći se da pretražimo veći deo obale za koju smo bili sigurni da u ovo vreme ima smuđa. Tiho sidrenje i izbačaji ne duži od 15 metara. Što bi moj kolega „od Rumuniju“ rek’o – close combat. Koliko sam puta diz’o to prokleto sidro, ne znam, ali jedno je sigurno… U svakoj od rupa smo imali bar po jednog jesenjeg barona, prosečne težine od oko dva kilograma. Sve u svemu, nije loše za prvi radni dan jednog „kosača“.

„Kosili“ smo u novembru i kanalske basove opijene „Ronovačom“, od koje su izgleda zaboravili na godišnja doba… E, to je za priču! Red smuđa, red bassa, red… (Ronovače? op.ur.). Elem, rešili debeli alohtonci da malo zameze kad im vreme nije. Ovog puta pribor je bio nešto suptilniji, prilagođen velikoustom. Prutić, tanka struna i glava od 5 g. Udica Matzuo Sickle 4/0 (po dužini ista kao Eagle Claw O’Shaughnessy 3/0), fina, tanka i ubojita, a u džepu šaka „onih“ guma sa Tise. Tehnika – „Opušteno Apatinsko Lerovanje“ u minijaturi.

Na vodi smo taman pred cug. Podne? E, malo morgen! Izgleda su i ovi dođoši naučili nešto od domorodaca, pa se za frižider ‘vataju sa prvim mrakom. Prvi se pojavio baron kanalski, a odma’ za njim i njegov debeli komšija od preko bare. Ko je pominjao međusobnu netrpeljivost?! Odavno su oni svoje nesuglasice rešili u nekoj kanalskoj kafani, uz gutljaj domaće Karneksove, aromatične (vode, čega drugg?!). Sede bećari u istoj rupi i debatuju na temu maža, slanih i „klot“ guma. Ne mare što je napolju kiša već probila prve slojeve „nepropusnih“ materijala, a prsti mrznu li mrznu.

Eto im „materijala“ za neki od sledećih divana. Koja je to nova guma u kraju što soli nema, a lovi bez maže? Rešiće oni ovu zagonetku, al’ će dotad i Joca smisliti nešto novo. Neku „Rusalku“ ili „Drekavca“, možda?

Objavljeno u magazinu “Spin & Fly”, br. 9, februar/mart, 2011.