Varalicar.com

Mega test – Orka Kosač (prvi deo)

Ko kosi, a ko vodu nosi

Kako bismo čitaocima što objektivnije predstavili novi Orkin tviter, sredinom jeseni 2010. poslali smo nekolicini  ribolovaca iz „Spin & Fly“ test tima po paketić varalica rezličitih veličina. Darko (Pešić) je, kao ljubitelj ultralight opreme, trebalo da testira model od 8 cm, Darko (Bokanić) i Robert (ujedno i članovi Varalicar.com Fishing Tima), kao iskusni dunavsko-tiski smuđaroši, model od 11 cm, dok je Tibor, kao allround igrač, ali pre svega lovac na „krupnu divljač“ trebalo da lovi na 11 i pogotovo 14cm.

Nezavisno od ovog dogovora i sasvim slučano, sredinom decembra se javio i Nenad Ignjatov, rekavši da ima u najavi lepu reportažicu sa prvog dana testiranja novog Orka tvistera na jezeru u Nemačkoj…

Četrnaestica

Piše: Tibor Mesaroš Toblerone

Moj prvi komentar na izgled Kosača od 14cm (7 g) bio je: „Odlično! Više am ne treba Kalinns Mogambo!“. Iako nisu istog izgleda (i ne treba da budu), u istom su rangu i mogu se koristiti u sličnim situacijama. U odnosu na Kalinnsa, rep Kosača je tanji, a samo telo je sa interesantnim kolutićima, koji se po potrebi mogu seckati, čime dobijamo lakši i kraći silikonac, prmeren dužini udice kojom trenutno lovimo.

Kosač je urađen od veoma finih i elastičnih sirovina otpornih na deformacije, uključujući i ugrize grabljivica. Radi i pri mikro trzajima, izazovno lelujajući. Dakle: Nije lenja guma! U zavisnosti od povlačenja, ima „šarenu“ amplitudu vibracije, koja, verujem, zadovoljava svačije ukuse. Pošto 60% vremena provodim na DTD kanalu, a ostalo na raznim rekama, jezerima i stajaćicama, meni odgovaraju upravo ovakve gume, one koje rade i pri mikro brzinama, a dovoljno velike da ih uzima i krupna riba. Kada sam dobio tvistere već je bilo kasno za lov soma i mogao sam ga probati samo na štukama i smuđevima. Ipak, uveren sam da će biti mnogo brkati ulova na Kosača četrnaesticu.

Kosač 14 je guma soft konstrukcije. Povlačio sam  je sporo ( ne presporo) i  sa povremenim cimkanjem, više u stranu nego u vis. Cimanjem ubrzava i malo pođe naviše, a kada posle trzaja krene da propada, sporo lelujajući svojim izazovnim širokim repom, dešavaju se udarci kod oba predatora (smuđa i štuke). Smuđ je najčešće napadao kod samog dna u propadanju, a štuka u fazi između dva sitna cimkanja. Udarci su bili snažni i ribe su ga često gutale do guše, kako srednji model Kosača, tako i najvećeg. Naravno, bilo je i dosta promašaja i smaknutih guma kada su ribe uzimale „cmoljavo“.

Pomenuću ukratko i neke od sitnica na koje kod ovako velikih tvistera treba obratiti pažnju, a smatram da su i one delom zaslužne za ulove u trenucima kada je na vodi vladalo mrtvilo i niko ništa nije dobijao. Kod tvistera soft konstrukcije, vrh udice ne bi smeo biti blizu korena repa same gume, jer tako guma ima blaže izražene vibracije prilikom propadanja i podizanja. Zaokretanjem gume oko njene uzdužne ose (između dva zabačaja ili prilikom montaž na udicu) menja e težište gume i položaj repa u odnosu na udicu, i tako se može podešavati vibraciju do željenog efekta, što je naročito korisno u lovu štuke. Jedino kod dužih i masivnih džig udica treba izbegavati montažu gume pri kojoj se luk udice poklapa sa lukom repa, jer tada dolazi do minimalnog otpora repa u vodenoj struji. O ovakvim sitnicama mogle bi se pisati knjige, a ovde su pomenute samo neke, bitne za ovakav tip silikonca.

Iako je vibracija najvažnija osovina gume, bilo je dana kad a je boja pravila razliku u ulovu. Uhvatio sam ribu na sve boje Kosača koje sam dobio na testiranje, ali sam najbolje prolazio sa drečavozelenom, narandžastom, bojom meda u svetlijoj varijanti, beloj i providnoj sa šljokicama. Jedina zameka je ta da ih Orka ne pravi u beloj sedef varijanti, koja bi, po mom mišljenju, bila top boja, ali i ova mat mlečno bela vrši posao kako treba.

Prvi i poslednji test

Piše: Nenad Ignjatov

Početkom devedesetih godina u našem kultnom časopisu „Riborevija“ (kao što je danas slučaj sa magazinom Spin & Fly) naleteh na jedan tekst. Radilo se o lovu kapitalnih bandara negde u nemačkim bespućima. U čamcu sedi stariji gospodin, drži bandarčinu u ruci, u ustima ribe suknjica (spinnerbait). Zaintrigiralo me sve to, jer su suknjice kod nas tada polako ulazile u modu, a ja baš završio obimne tekstove ove vrste varalica. Mesto dešavanja – brana u okolini Vupertala. Blago čilkici, peca na mestima koja će za mene biti samo pusti san, lako je njemu, razmišljah u tom momentu.

Kako su čudni putevi jednog basolovca, sticajem velikog broja (ne)srećnih okolnosti, obreh se tačno u Vupertalu nepunu deceniju nakon čitanja tog teksta. Naravno, odmah potražih TU vodu. Planinsko jezero neverovatno strmih obala, služi za odbranu okolnih gradića od poplave. U proleće se nakupi toliko vode da se peca iz šume, vremenom voda opada i moće da se lovi lagodnije. Od proleća sa nekih 35 metara dubine jezero se „rasuši“ na jedva desetak, tako da voda u njemu po pravilu uvek opada. Veoma loša situacija za ribolovce koji love sa obale, voda se stalno povlači pa se riba najčešće zadržava na sredini.

Morao sam proći scile i haribde da bih, nakon godina čekanja i raznih provera, dobio dozvolu za pecanje iz čamca na ovoj brani, te tako bio u istoj poziciji kao i već pomenuti čikica.

I tako… Pa, bandari nisu više tako veliki kao što su bili, dešava se da ribe izrazito slavbo grizu, ponekad se čak dođe kući i bez udarca. Sve u svemu, jedna sasvim prosečna voda. Za moje potrebe – idealna! Mogu da se prpustim testovima varalica bez bojazni da provlačim varalicu kroz polupraznu vodu, pa one navodno ne valjaju, a voda nije ni „ribnjak“ gde bih imao bezbroj udaraca i utisak da varka lovi „kao luda“. Testove vršim sam ili sa nekim od test ribolovaca iz mog tima…

U oktobru posetih Orku i dobih Kosača u svim veličinama i svim bojama. Naizgled običan tvister izrazito širokog repa. Svaku veličinu (8, 11 i 14 cm) odlikuje drugačiji oblik tela varalice. Vibracije koje u izrazito velikoj meri proizvodi rep Kosača su, ipak, ono što ovu varalicu čini pravim mamcem, koji ne sme da fali u boksu bilo kog varaličara koji drži do sebe. Za duboke vode, kad je mutno, u sumrak i svitanje Kosač je kao poručen. Orkina paleta proizvoda je ogromna, ali se, tu i tamo, uvek nađe poneka „rupa“. Kosačem je jedna od njih pokrivena.

Pre odlaska na sever napunih kutije Kosačem i, naravno, put pod noge i što pre na branu. Kad su testovi varalica u pitanju, lako se nađe društvo. Nepunih pola sata nakon telefonskog dogovora za ribolov za vikend, oglasi se ulazno zvono. Sebastijan! Kako da čeka do prekosutra, kaže, i dođe da vidi taj novi Orka Tail. Uz kaficu napravismo taktiku za naredni izlazak…

Jutro beše maglovito, ali toplo za početak novembra. Nakon opipavanja pulsa bandara drop šotom i malim japanskim “kreaturama”, došli smo do zaključka da još nije vreme za lov na velike primerke. Na skoro svaki zabačaj javljali su se mali… Rešili smo da menjamo lokaciju, idemo u dubinu da probamo smuđa. Nije prošlo mnogo vremena, a Sebastijan je ulovio svog prvog smuđa na Kosača, sreći nije bilo kraja. Ulovili smo još po jednog smuđarka, a onda je nastao tajac više od sat vremena. Na moj predlog premestili smo se na jedan veći podvodni plato, gde sam se nadao nekoj štuki. Moja predviđanja su se obistinila veoma brzo. Štuka sa slike jednostavno nije mogla da odoli čarima nove Orke.

Nakon nekoliko omanjih bandara na obe strane, Sebastijan je odlučio da Kosača oplemeni njegovim najlovnijim mamcem-trejlerom − Orka suknjicom. S obzirom na to da dotični tim ribolovac retko peca bez dodatka koji se u Nemačkoj naziva Orka Skirt, nije mu bilo teško da prevari lepog smuđa.

Iznova se pokazalo da nova varalica na nekoj vodi često daje ribu više i stvara onu odlučujuću prednost. Mnogi su tog dana na brani pokušavali da (u)love poput nas, nije im uspevalo. Treba još reći i da je to bio prvi dan testa i da smo svemu pristupili prilično nonšalantno, u stilu − zabacivaćemo, pa šta bude… U principu, Kosača neću podvrgnuti daljim testovima, a i zašto bih! On nam dolazi iz Rume. To dovoljno govori o kvalitetu. Nisam ni sumnjao da će loviti, ali se ni nadao da će već na prvom (i poslednjem) test tretmanu loviti skoro sam od sebe.

Vreme će pokazati. Bez namere da previše ističem neku varalicu, akcentovao bih sledeću činjenicu:

na početku pecasmo Keitech Hog Impactom, a na kraju Kosačem. Ulovi nedvosmisleno pokazuju ko ovde kosi, a ko vodu nosi. Ali ne samo ovde i tog dana, već…

Kraj prvog dela.

Objavljeno u magazinu “Spin & Fly”, br. 9, februar/mart, 2011.