Varalicar.com

Orka Oskar – Magija umirućeg šeda

Početkom devedesetih godina, u ruke mi je dospeo jedan model mekanog trzajućeg mamca (soft jerking bait). U poređenju sa klasičnim silikoncima, bio je veoma čudan: imao je vretenast oblik, i nije posedovao deo koji bi u vodi aktivno radio prilikom povlačenja i time privlačio ribe. “Vadio” ga je samo oštar, realističan rep. Iako je u mojim očima ličio na beskorisno parče gume, probao sam ga u plićaku. Pri cimkanju je izazavno radio, a sporo propadanje me je asociralo na ribicu koja umire i tone u dubinu, i poslednjim trzajem pokušava da se vrati ka površini.

Osnovna forma ovakvih mamaca bazirala se na dva uobičajena tipa: izduženi vretenasti oblik, poput Slug-Go, i šed oblik – sa realističnim šiljatim repom – poput Bass Assassin ili Stanley Shad. Oba modela imaju nepredvidljive pokrete u vodi, koji su posledica samog dizajna (oblika). I pored toga, ribolovac mora dodatno da ih oživi i odigra zavodljivi “ples umiranja”.

Dodatni faktori koji utiču na atraktivnost ovakvih varalica su: mekoća silikona (koja često zavisi od boje, što mnogi zaboravljaju) i težina mamca sa udicom ili džig glavom, presudna za dobro “lebdenje”. Uz malo vežbe, polako sam počeo da vladam tehnikom i ubrzo su počeli da se ređaju ulovi. U međuvremenu sam u svojoj radionici, uz dosta muka, na kalupu od štamparskog olova, od silikona izlio par sličnih modela (vidi sliku) i dugo godina na njih uspešno lovio, a danas ih čuvam kao drage uspomene.

Vremenom sam sasvim ovladao tehnikom i veoma uspešno lovio smuđeve ovakvim “mrtvim” mamcima. Upravo u to vreme i Orka počinje da proizvodi silikonce. Prvi šedovi su bili krući nego danas, ali su meni odlično poslužili za tehniku “umirućeg šeda”. Čak sam ih dodatno “ubijao”, tako što sam im kroz rep, prema telu, umetao male šivaće igle, i dobijao fantastične šedove, koji su neodoljivo igrali svoj ples umiranja i zavodljivog trzanja. Tako je pre deset godina nastao tekst o lovu na umirućeg šeda, a danas sam, eto, u prilici da iznesem svoja (pozitivna) iskustva o pecanju na prvog srpskog serijski proizvedenog low action šeda– Orkinog Oskara.

Na prošlogodišnji LORIST nisam otišao zbog zdravstenog stanja, a upravo tamo su mnoge kolege prvi put nabavile nove (i većini nepoznate) Oskare. Uskoro su ih probali na vodi i javili se sa raznim komentarima, tipa: ne radi, nema vibraciju, ne šamara repom, ne vredi ništa, greška u izradi… Čak sam na internet forumu pročitao da ga je najbolje vući u bržoj vodi, montiranog na tešku glavu i brzo povlačiti/džigati, jer tada radi sitno kao singerica! Očigledno je da mnogi naši ribolovci ne prihvataju lako novine i prebrzo donose konačne i negativne ocene, čak i pre nego što tu novotariju (u ovom slučaju varalicu) adekvatno testiraju.

Vraćajući se iz Beograda sa bolničke „torture“, svratih ispod (Pančevačkog) mosta da u jednoj radnji napokon i ja pazarim Oskare. Prodavac mi nije dozvolio da otvorim kesicu i opipam nove silikonce, ali me je zato ubeđivao da je pola Beograda kupilo Oskara i da na njega “peglaju” smuđa, jer, kako on reče, (rep) “šamara” ludo! Kupim ja jednu kesicu, odmah je otvorim i nasmešim se: low action, dead bait, “batice”! Ovo ne radi nikako, ali tako i treba da radi! Odmah uzimam još 9 kesica u 3 veličine (6, 8 i 10 cm), i u nekoliko boja. U narednih 120 dana intezivno sam testirao Oskara, pa ću u nastavku teksta dati svoja zapažanja, preporuke montaža i načina povlačenja, uputstva za odabir mesta, odnosno sve ono što budućim “oskarovcima” može biti od koristi.

Orkin Oskar je šed sa zadebljanim viljuškastim repom, što ga već na prvi pogled čini drugačijim od većine šedova, naročito onih koji “šamaraju”. Prilikom cimkanja rep proizvodi neodoljive „bravure“, na različite načine. Pri ravnomernom povlačenju ima sitnu vibraciju, jedva primetnu ljudskom oku, što ga s pravom svrstava u grupu low action silikonaca. Zbog toga je Oskar malo teži za “rad“, i  namenjen je za drugačije prezentacije od onih klasičnih. U njega treba da udahnete „život“, a ako to uradite na pravi način, dobijate veoma lovan mamac, neodoljiv za štuku i letargičnog smuđa.

Znamo da štuka, kad je raspoložena, agresivno napada sve što joj (izazovno) prođe pored nosa. S druge strane, smuđ je u kasnojesenjem i zimskom periodu prilično usporen. On tada racionalno troši energiju, i uzeće samo mamac koji se sporo kreće i što duže se zadržava u njegovom vidnom polju. Sitne „bravure“ i spora propadanja, sa kraćim ili dužim zadržavanjem na dnu, dobitna su kombinacija, a upravo to nam Oskar dopušta.

Pravi se u dužinama od 6, 8, 10, 13 i 15 cm, i čak 20 atraktivnih dekora. Konstruktor Jovica Krstić je posvetio pažnju svim detaljima, od veoma precizno izlivenog mekog tela, do izraženih očiju. Sam silikonac nije preterano težak, i može da se koristi kako sa najmanjim težinama džig glava (ispod grama), tako sa najvećim (preko 40 g).

Za vreme test perioda koristio sam i druge silikonce, kao i voblere i druge tipove varalica, čak i čiburašku sa namirisanim sunđerom. Nekad je Oskar bio najuspešniji, nekad je delio ulove sa ostalim varalicama, a bilo je, naravno, i dana kada ne dobih udarac ni na jednu varalicu. Na Oskare sam ulovio oko 50 riba, od 200 g, pa do nekoliko kilograma, a bilo je i dosta nerealizovanih udarca i spadanja. Pecajući ovom varalicom, imao sam najviše 20 udaraca u jednom danu, od toga 13 realizovanih, od čega sam zadržao tri najkrupnije ribe. Što se vrsta riba upecanih na Oskara tiče, „mrtvu trku“ vode smuđ i štuka, a ulovio sam još i 2 soma, nekoliko krupnih cverglana, bandara i bucova.

Lovio sam na mnogim terenima i u različitim uslovima, i svuda je Oskar bio uspešan. Pecao sam na stajaćim vodama – ritskim kanalima i barama, ciglanama, zatim na kanalu DTD, rekama Karašu i Neri, uz par izlazaka na Dunav. Pecao sam i po niskom vodostaju, pri porastu, u blago zamućenoj vodi normalne jačine, ali i u onoj jakoj. Dno je najčešće bilo  ilovačasto-muljevito ili peskovito, sa prirodnim ili dodatim kršem (često sam pravim svoja mesta). Pecao sam oko separacija, mostova, šlajzova, ušća i brana.

Najviše udarca imao sam od 6 do 11 i od 14 do 19 h, a bilo ih je dosta i u intervalu od 20 do 21 h. Koristio sam džig glave i otežanja u rasponu od 0,8 do 30 g, a udice veličine od 1/0 do 4/0 (za sopstvene potrebe lijem džig glave težina 0,6 do 45 g pa, u zavisnosti od uslova na vodi, korigujem otežanja). Kada ima dosta promašaja, koristim džig sa trokrakom (dakle bez klasične jednokrake), ili pored jednokrake dodajem i trokraku. Koristio sam sledeće tehnike: softdžerking, vertical-džiging, dropšot, a sa obale najviše način “lenčarenja”, su dužim pauzama na dnu. Na vodama sa puno krša, poput reke Karaš, Oskara sam montirao na džig glave sa dodatim žičanim štitnikom, što je značajno smanjilo broj kačenja i kidanja. Ipak, treba vremena da se nauči šta je grana, a šta riba, jer i vidlesi lako kače prepreke posle jakih kontri. Koristio sam tri brza štapa t.b. 30, 40 i 50 g, dužina 270-300 cm, mašinice veličina 2500 i 3000, i tanke upredene strune, od 0.06, 0.08 i 0.10 mm. Nisam pristalica jakog pribora, volim da uživam u pecanju i ribi dam šansu.

U danima slabe aktivnosti smuđa, moja cimkanja i odizanja džiga od dna su iznosila svega 2-3 cm, sa jednim malo višim skokom, od oko 10 cm, i ponovnim puštanjem da Oskar lagano “umire” do dna. Bilo je dana kada je smuđ klasično napadao Oskare veličina 6 i 8 cm, kao i onih kada je to radio veoma agresivno, i kada su i smuđarci od 200-300 g uspevali da usisaju celu desetku. Pri normalnom apetitu smuđa, silikonac sam dizao maksimalno 20 cm od dna, a u mestu pravio sitna cimkanjima od oko 5-6 cm, te ga ponovo puštao da padne na dno i da tu neko vreme miruje. Često se dešavalo da ga smuđ usisa sa dna, u fazi mirovanja. S druge strane, štuka je napadala Oskara povlačenog u višim zonama, uz znatno agresivnije cimkanje.

Ono što je veoma bitno za ovakvu prezentaciju je da olovna glava ne bude previše teška. Oskar treba da tone što prirodnije, kao umiruća ribica, a ne kao kamen. Silikonac na lakšoj glavi možemo da vodimo mnogo bolje i aktivnije, a baš u tome leži tajna uspeha. Svaki gram olova viška može da predstavlja razliku između uspeha i neuspeha. Ipak, svaka voda je priča za sebe, pa sam negde uspešno lovio sa 0,8 g, a negde sa čak 30 g, jer su dubina i jačina vode to zahtevali. Tu dolaze do izražaja razni oblici džig glava za sporije propadanje, ali je to za neku drugu priču.

Oskar je više nego uspešno prošao test period i dokazao se ulovima. To je silikonac koji nam pruža široki spektar mogućnosti za prezentaciju, a svojim “plesom” bez sumnje je broj 1 u lovu letargičnih riba u hladnijoj vodi.

Vidimo se na vodi, i poštujte predstojeće lovostaje.

Piše: Tibor Mesaroš – Toblerone

Objavljeno u magazinu “Spin & Fly”, br. 3, februar/mart, 2010.