Varalicar.com

Weedless montaže

Kroz krš do štuke

Jesen je vreme štuke. Ipak, činjenica da će u mesecima pred nama ona jesti pojačanim intenzitetom nije dovoljna da dođemo do vrednog ulova. Da bi na našim “posnim” vodama ulovili krupnu štuku, treba da joj ponudimo varke na mestima gde se skriva, jer samo tu ona ima šansu da doživi starost i poraste velika.

Mesta sa strmim podlokanim obalama i oborenim stablima i raznim drugim kršom u vodi, štuki pružaju kako zaklon, tako i mesto odakle vreba potencijalni plen. Treba birati one krševe koji su duže u vodi, jer drvo koje obori nevreme treba da odstoji unutra bar mesec ili dva da bi se tek poneka štuka tu nakratko zadržala. Tek kada oseti da joj na tom mestu ne preti nikakva opasnost, primiriće se, a posle nekoliko dana će čuvati teritoriju koja joj pruža sigurno sklonište. Najviše volim stara stabla koja imaju široku krunu sa mnogo manjih grana, koje su mesta za zaklon oprezne grabljivice, pogotovo za štuku u klasi 3+ kg. Ako su pri tom i obale podlokane i u zaštiti jakog krša, štuki gotovo da ne preti nikakva opasnost od alata krivolova, ali ni od dosadnih varalica koje joj stalno prolaze kraj glave.

Naravno, teško je loviti na ovakvim mestima. Još je teže prići, jer su često opasna čak i za stajanje, no zato i skrivaju krupnu ribu. Nevreme ponekad obori stabla sa obe obale, a voda nanese još krša, i to bude pravo groblje varalica, bar za ribolovce koji ne koriste nikakve zaštite na svojim mamcima, koji ipak, koliko-toliko, mogu da prođu kroz šumu granja i da se ne zakače u njih. Deceniju i po lovim na ovakvim mestima i mogu pouzdano da kažem da ne postoji varalica ili zaštita koja je 100% sigurna. Sve se manje ili više kači, ali ako na ovakvim mestima pokidam samo jednu ili dve varke u toku dana, zaštita je uspela. Oni koji ne koriste weedless montaže za sat do dva (ako se namerače na neki ovakav potez) mogu bukvalno da isprazne kutije ili prsluk sa varkama. Dobar ribolov uvek traži rizik, ali ako ostavite nekoliko voblera, tuce kašika i spinera ili dvadesetakak silikonaca, to je ozbiljan udarac po džepu. Zato na ovakvim mestima koristim nekoliko vrsta zaštita, to jest weedless varijanti.

Prva je da na džig glavu superlepkom jednostavno zalepim jednu nit iz plastične četke (metle). Ovakve četke (sa i bez drške) možete kupiti kod Kineza ili kod četkara, a birajte one sa tvrđim nitima (crne su, po mom iskustvu, najtvrđe). Izvučem jednu plastičnu nit, presavijem je u “V” oblik i superlepkom zalepim na džig glavu ispod mesta gde se kači kopča, i to pod uglom prema vrhu udice (vidi sliku). Čim se stegne, raširim oba kraja i podignem iznad vrha udice za oko jedan centimetar, što je sasvim dovoljno da mi sačuva udicu od kačenja za granje. Ovo je najjednostavnije i najbrže rešenje, ali nije za opaki krš jer su štitnici relativno mekani pa do kačenja, naročito ako ribolovac nema neko ranije iskustvo u radu sa ovakvim mamcima, relativno često dolazi. Ukoliko ne znate da razlikujete šta je udar grane, a šta udar ribe, pa u oba slučaja udarate kontre, brzo ćete se “nakidati”, ali na potezima gde ima blagog krša i/ili dosta trave ovo prolazi bez pardona i donosi garantovani ulov. Uvek sa sobom nosim tridesetak niti od metlica i superlepak pa, ako mi se učini da moram da pecam sa zaštitom, a nemam gotovu weedless džig glavu, za minut napravim ovu montažu i nastavljam sa ribolovom. Bitno je i da pogodite težinu olovne glave, pre svega da ne bude preteška. Što lakša, to će udica sa zaštitom manje kačiti u granje.

Drugi način je zaštita napravljena od zubarske žice ili one za gitaru. Koristim je na džig udicama, ali i na kašikama, leptirima i voblerima, tj. i za varalice sa trokrakim udicama. Na taj način dobijam varalice koje, uprkos velikom broju udica, slobodno idu kroz granje! Ribolovac se malo pomuči i izgubi jedno popodne, ali dobije varke koje prolaze (skoro) svuda, a pri tom je gubitak sveden na minimum, pogotovo ako je kolega već prošao školu lova u granju.

Za džig udice zaštitu pravim od žice savijene u omču. Slobodne krajeve prislonim uz udicu, fiksiram superlepkom, obmotan koncem i ponovo dodatno zaštitim sa malo lepka. Treba obratiti pažnju da se tako veže do ušice udice da kasnije može bez problema da se prikači kopča. Žica se kleštima treba iskriviti tačno toliko da bude gotovo u ravni sa udicom, da ne bude previše napeta i tek malo prelazi vrh udice, a ne da upadne previše, jer je to bitno prilikom ataka ribe na našu varku. Ukoliko je žica pod naponom (kao opruga), a vrh još previše upao unutra, predator treba da je velik kao slon, a i tada ćemo ga tek posle tri jake kontre zakačiti. S druge strane, pravilno montiranu omču od žice otvoriće i manja grabljivica prilikom napada, tj. procenat realizacije je veliki. Ovu montažu najviše koristim, a kako sve to tačno izgleda vidite na fotkama.

Zaštita od žice se može montirati i na trokrake udice leptira, kašika i voblera, ali na malo drugačiji način (vidi slike). Vezivanje ide na svaki krak udice pojedinačno, plus se ne pravi omča, već se montira samo jedan krak žice. Prvo se žica fiksira lepkom, pa koncem, pa opet lepkom. Kada se ovako namontira na sva tri kraka, onda se sve skupa dodatno obmota sa još malo konca kako bi se sve ojačalo i opet osigurava sa kap-dve lepka. Zatim se žica savija i krivi prema vrhu, ali tako da bude blizu njega i da ide malo ukoso pored samog vrha. Ovako montaža najbolje radi svoju funkciju, prolazi pored grana i ne kači ih, a kod nasrtaja ubada grabljivicu. Postoje i druge montaže koje pružaju zaštitu od granja, ali teže ubadaju ribu pa ih ne koristim. Ovako zaštićene varalice na nekim mestima znače suvo blago i na vodi ih uvek treba imati nekoliko.

Poseban vid zaštite je sama montaža silikonca. Za lov štuke u granju koristim klasične udice za smuđa (dakle ne džig udice) od 3/0 – 5/0, za koje sam napravio kalup da bih nalio male glave težine 1-3 g. Njih koristim za manje silikonce dužine 8-10 cm, koje provlačim kao worm udice i skrivam u samom silikoncu tako da se vrh ne vidi i tek ovlaš je u njemu (vidi sliku). Šedove montiram malo drugačije od tvistera (grabova) tako što ih tek ovlaš ubadam sa strane. Zbog ugla pod kojim je udica postavljena u odnosu na telo silikonca, klasična udica je bolje rešenje od džig udice, koja zbog savijene ušice ponekad “umrtvi” lagane silikonce sa osetljivim repom. Silikonac na klasičnoj udici sluša komande koje radim mašinicom i štapom i prolazi sve, svaku granu od vrha do dna palog drveta, prirodno propada i živahno se gega, dok onaj montiran na džig udicu ide ukoso nadole, udari u granu, zastane i, umesto da propada i ide dole, on opet više vuče blago koso, što štuki deluje neprirodno.

Ima još mnogo brzih načina za sakrivanje vrha udice, ali ova rešenja su neka od najboljih i najkorišćenijih. Kod samog rada silikonca u kršu treba cimkati što više i kombinovati brže i sporije povlačenje. Pošto uglavnom koristimo lagane glave od jednog do max. 7 grama, treba pustiti da silikonac što više propada i u tom propadanju ga cimkati pa potom malo jače cimnuti naviše da bi delovao kao ribica na izdisaju, koja je lak plen. Ribica koja se dezorijentisano kreće nikada neće ostaviti nijednog predatora ravnodušnim, desiće se napad koji ume da bude energičan i treba, zbog weedless zaštite, uvek dati jaku kontru, pa čak i “ponavljačicu” da nam grabljivica ne spadne zbog slabog uboda udice u vilicu ili zubored. Od kreativnosti koje unosimo u sam rad silikonaca kroz štap i okretanje mašinice zavisiće i ulov, koji i te kako može da bude dobar ako se potrudimo. Na ovakvim weedlessima najlovniji su mi se pokazali Orka šedovi do 12 cm, Orka šed-tvisteri od 13 i 15 cm, Sirene do 15 cm, Orka tvisteri do 10 cm i Orka Oskar 13 cm, koji baš zbog svoje neobično sitne vibracije odgovara da se njime cimka i unosi mu se dodatna živost dok propada prema dnu iIi kucka o grane. Sve dok ga ne usrkne ili pokupi gladna i krupna štuka.

Idealno vreme je pred nama, napravite desetak ovakvih montaža i krenite na vodu. Kad naiđete na krš slobodno zabacite u njega i ne plašite se. Zapamtite da je krupna riba gotovo uvek u ovakvim skloništima, i to onim najteže pristupačnim nama ribolovcima. Tu se oseća slobodnom, neuznemiravanom. Tu je potražite.

Vidimo se na vodi,

Tibor Mesaroš Toblerone

Objavljeno u magazinu “Spin & Fly”