Varalicar.com

Upredene strune – od A do Š!

Upredene strune su konci koji nastaju pletenjem nekoliko vlakana u cilju dobijanja skupa koji je jači od pojedinačnog vlakna istog promera. Glavne karakteristike pletenica su, pored nosivosti i prečnika, broj vlakana i korak pletenja, tj. razmak između ukrštanja vlakana. Generalno, one sa manjim brojem vlakana (tri ili četiri) su pljosnatije od onih sa više (osam ili dvanaest), tj. podložnije su uticaju otpora vazduha i vode od onih približno kružnog prečnika.

Većina ovih struna dobijena je pletenjem više niti veoma jakih Dyneema ili Spectra polietilinskih vlakana. Iako neki proizvođači reklamiraju svoju strunu kao 100% Dyneema, udeo ovih vlakana u pletenici je obično između 5 i 20 %, pri čemu važi da su kvalitenije one koje ih imaju u većem procentu. Glavna odlika upredenica je njihova snaga ‒ prosečno su oko tri puta jače od monofila.

 

Prednosti i mane

Njihova prednost nad monofilom je mnogostruka, barem što se varaličarenja tiče. U odnosu na najlon iste debljine, upredene struna je jača, neuoporedivo manje istegljiva i gotovo da nema memoriju. Zbog veće jačine smo u prilici da koristimo tanje strune, a da pri tom dobijemo i veću nosivost. Na osnovu ovih slede i druge prednosti: dalji izbačaj, veća snaga, bolja detekcija udaraca varalice o dno i prepreke, bolja realizacija (zabačaj sa upredenom strunom je, istina, usled većeg trenja strune o sprovodnike i većeg otpora vazduha u letu, kraći od zabačaja monofilom iste debljine).

Mane su veći broj spadanja riba (jer nema istegljivosti kao amortizera), manja otpornost na krzanje, neprozirnost (ribe lakše uočavaju pletenicu i kad je mnogo tanja od monofila), upijanje vode (što otežava pecanje na temperaturama ispod nule jer se struna zaledi) i šum tokom zabačaja i povlačenja.

Netegljivost, velika snaga i tanak prečnik dalje utiču na lakše oštećivanje ostatka pribora, pre svega sprovodnika (naročito vršnog), vođice mašinice, riba lakše ispravi udice…

Neko bi rekao ‒ previše mana, ali je istina da čak i ovakve kakve jesu upredene strune čine mnogo bolji izbor za varaličarenje od monofila. Naravno, mnogi od ovih problema su dobrim delom otklonljivi. Izborom kvalitetnog pribora (počev od štapa i mašinice, sve do kopči i udica) rešavamo poslednji pomenuti problem.

Što se otpornosti na krzanje tiče, proizvođači nalaze rešenja u specijalnim zaštitnim premazima, koji ujedno smanjuju šum, sprečavaju upijanje vode i drže niti na okupu (sprečavajuih da se raznižu). Kao primer kvalitetno zaštićene upredene strune mnogi navode Berkley Fireline, pljosnatu upredenicu od četiri vlakna presvučena tankim plastičnim materijalom. Ipak, znajte da čak i najbolje zaštićene pletenice i dalje imaju relativno malu otpornost na abraziju, a zaštitni sloj ima memoriju, što im kvari pozitivne osobine.

Zato se problem krzanja, kao i problem lake uočljivosti upredene strune, najčešće rešava upotrebom specijalnih predveza od monofila ili fluorokabona, koji mogu imati i do 20 puta veću otpornost na abraziju od prosečnog monofila ili zaštićene upredenice. U ove svrhe se najčešće koriste monofili slične jačine kao glavna struna.

Predvez ujedno može da se koristi i zarad “kontrolisanog kidanja”. Naime, upotrebom monofila malo manje nosivosti od glavne upredene strune sprečavamo neželjeno kidanje negde između varalice i mašinice, koje bi moglo da dovede do gubitka više desetina metara skupocenog konca (istina, pucanje se najčešće dešava na samom čvoru, ali kako je struna starija i kako je više oštećena tako počinje češće da puca van čvora). Naravno, budite svesni da ovakvo namerno slabljenje sistema može ponekad skupo da vas košta, mnogo više od cene kotura pletenice ‒ gubitkom ribe života. Zato uvek pažljivo birajte predvez i testirajte njegovu nosivost.

 

Adekvatna mašinica

Pre kupovine same strune treba vam adekvatna mašinica, jer su zahtevi koje upredenice stavljaju pred ostale delove našeg ribolovačkog kompleta mnogo viši od onih koji su važili za monofile. Ovde govorimo o stacionarnim mašinicama, jer njih koristi bar 99% naših ribolovaca, dok su multiplikatori neopravdano zapostavljeni, naročito za teže varaličarenje (o njima u jednom od narednih brojeva magazina).

Mašinica mora imati zadovoljavajući (unakrsni) sistem slaganja strune, inače će češće dolaziti do usecanja i mršenja. Većina njih poseduje taj sistem u vidu beskonačnog vijka (worm shaft, kod Shimana nazvan Slow Oscilation system), a neki proizvođači nude Flat Wind oscillation system (koji je prvi patentirala Daiwa). Takođe, poželjno je da se vođica strune bude otporna na habanje i da se nalazi na kugličnom ležaju, inače vremenom može doći do njenog oštećenja. U današnje vreme većina modela ispunjava ova dva kriterijuma.

Mašinica, dalje, mora biti ogovarajuće veličine (srazmerno i snage) za upredenicu. Nemojte da vas zavara kapacitet špulne i podatak o debljini strune koju nameravate da koristite ‒ to je idealan način da napravite veliku grešku! Nekada je to bilo jednostavnije, jer su špulne pravljene sa takvim kapacitetom da taman lepo stane 100-150 mm monofila optimalne debljine (jačine). Recimo, mašinica veličine 3000 je primala 100 m monofila 0,30 m ili blizu 150 m 0,25 mm, i na nju smo najčešće i namotavali monofile baš tih debljina. Većina današnjih stacionarnih čekrka ostala je nepromenjenog kapaciteta špulne, a počeli smo da koristimo mnogo tanje a jače strune. Tako se neretko desi na neupućeni početnik na mašinicu veličine 3000 namota 100 m upredenice debljine 0,30 mm, što je totalno pogrešno, jer je takva mašinica preslaba za toliko jaku strunu.

Da bismo vam malo olakšali, evo jedne maksimalno banalizovane tabele namenjene upravo onima koji tek počinju sa varaličarenjem ili sa monofila po prvi put prelaze na upredne strune.

 

Namena	Jačina upredene strune (Lb)	Debljina monofila (mm)	Veličina mašinice (po Shimanu)	Gornja težina  bacanja štapa (g)
klen, pastrmka,  grgeč, jaz	5	0,18	2000	10
pastrmka, bas,  bucov, smuđ	10	0,22	2500	20
bucov, smuđ, štuka	15	0,25	3000	30
štuka, som	20	0,30	4000	50
štuka, som, mladica	30	0,35	5000	100
som, mladica	40	0,45	6000	150

 

Debljina upredenih struna je namerno izostavljena, iako bi poznavanje tog podatka bilo više nego korisno. To što on fali ide na dušu proizvođačima struna, koji nikako da se usaglase kako meriti i, nažalost ‒ koliko slagati. A da lažu ‒ lažu, jer tamo gde piše debljina 0,10 mm, a nosivost 10 kg, slobodno znajte da nema šanse da je tanja od 0,18 mm (bar ako je podatak o 10 kg zaista tačan).

Kao što je u uvodu napomenuto, prosečna pletenica je oko tri puta jača od monofila iste debljine. Uz ovaj podatak možete da približno steknete utisak kolikog je zaista promera upredena struna kojom pecate: ako je nosivost recimo 25 Lb (11,3 kg), ona je debljine kao prosečan monofil koji nosi oko tri puta manje, dakle oko 4 kg. A takvi su najčešće debljine oko 0,20 mm.

Dobra vest je da su deklarisane jačine prilično tačne, iako neke firme mere nosivost na čvoru, a druge linearnu nosivost (koja je uvek veća). Zato vam toplo savetujemo da potpuno zaboravite na podatak o debljini upredene strune, već da se prilikom kupovine vodite jedino njenom jačinom, i to u librama, što je postalo standard čak i među našim ribolovcima. Naravno, vremenom ćete steći osećaj da pod prstima i na oko koliko-toliko tačno procenite debljinu, ne sa ciljem da utvrdite tačne dimenzije, već samo da biste mogli da poredite debljine struna, pre svega u odnosu ne neku referencu koju dobro poznajete (recimo: kupio sam novu NN strunu, na njoj piše 0,12 mm i 10 kg, ali joj je promer kao kod PowerPro od 20 Lb).

 

Kako namotati?

Sledeće što nas zanima jeste koliko strune namotati da bi naša špulna bila optimalno popunjena. Pošto im tačne debljine nije lako odrediti, a one su pri tom znatno tanje od monofila po kojima su oblikovani standardi većine mašinica (tj. kapaciteti njihovih špulni), najčešće se srećemo sa situacijom u kojoj nam treba bar dvestotinak metara strune da bismo špulnu popunili na zadovoljavajući način. To je nepotrebno, a zatim i preskupo.

Stoga najčešće ispod strune na mašinicu treba staviti određenu količinu (jeftinijeg) monofila (ili stare upredene strune). Sam postupak je moguće vrlo precizno odraditi ukoliko imamo rezervnu špulnu identičnog kapaciteta. Na mašinu stavimo rezervnu špulnu i na nju namotamo strunu, onoliko koliko imamo ili planiramo. Strunu je najbolje namotati uz pomoć kolege koji će kalem držati tako da se on rotira pri odmotavanju i biti pod ravnomernim, relativno jakim pritiskom, kako se struna ne bi labavo namotavala.

Po završetku izvršimo spajanje sa monofilom približne ili nešto veće debljine u odnosu na debljinu strune. Zatim punimo špulnu monofilom dok njegov nivo ne dosegne oko dva milimetra od oboda špulne. Sada skidamo rezervnu špulnu, montiramo “glavnu” i jednostavno premotavamo prvo monofil, a potom i upredenicu, tako da, kada je operacija gotova, imamo špulnu optimalno napunjenu strunom, koja dobro naleže, lako sleće i ne okreće se na špulni, što može biti slučaj ako upredena struna direktno naleže na špulnu. Ovaj poslednji problem se može rešiti i tako što ćemo preko prvih desetak namotaja upredenice staviti parče lepljive trake, a potom nastaviti sa motanjem preko nje.

 

Kako povezati?

Čvorova je mnogo i nekada ćemo im posveti poseban tekst. Za početak treba da znate po jedan provereni čvor za sve situacije sa kojima se srećete: vezivanje strune za mašinicu, spajanje upredenice i monofila i vezivanje kopče.

Veza mašinica-struna. Najlakše a efikasno rešenje: vežite običnu omčicu, kao za predvez prilikom lova na plovak. Potom kroz nju provucite strunu presavijenu u oblik omčice i zatim zategnite tu novu omčicu. Dobićete nešto poput kaubojskog lasa, samo vam ostaje da ga nabacite mašinici oko vrata. Oprez kako ga stavljate: postavljen u jednom smeru se vrti oko špulne kada zategnete u smeru namotavanja strune, u drugom se zateže i ne okreće lako.

Veza upredenica-monofil. Veza monofila kao podloške i preko namotane upredene strune neće baš često trpeti opterećenje, ali je zato veza upredena struna-monofilni predvez kritično mesto na sistemu. Zato ovaj čvor treba pažljivo vezati. Preporučujemo Improoved Uni to Uni knot. Ukoliko niste sigurni da znate pravilno da vežete ovaj čvor (mrak, višak zime u prstima ili alkohola u krvi), za vezu iskoristite virbu. Ovo rešenje čak ima i dve prednosti: sprečava uvrtanje strune koje izaziva mašinica i olakšava izmenu predveza, jer je monofil veoma lako vezati za virblu upotrebom Improved Clinch Knot-a.

Veza struna-metal (kopča, virbla, udica). Ukoliko koristite monofilni predvez, iskoristite pomenuti Improved Clinch Knot da biste ga zavezali za virblu, tj. da biste nakon toga na njega zavezali kopču.

Ukoliko kopču (ili virblu) vezujete direktno na upredenu strunu, imate dve najčešće korišćene opcije:

Za tanje upredenice (recimo ispod 20 Lb) preporučujemo malo modifikovani Improved Clinch Knot. Jedina razlika u odnosu na standardni je ta što se u startu provuče dva puta kroz okce kopče, a potom nastavi standardno, oko strune i nazad.

Za deblje upredene strune koristite Palomar.

 

Radni vek

Sve ima svoj radni vek, pa tako i strune. Sa prosečnim korišćenjem od, recimo, 40-50 izlazaka na vodu godišnje, većina njih će (ako ih pre toga ne pokidamo ili umrsimo) izdržati sezonu ili dve. Uvek ih treba kontrolisati, naročito ako su za vreme ribolova često u kontaktu sa kamenjem, školjkama, granjem, trskom, ivicom čamca… Čak i bez fizičkih oštećenja, struna usled delovanja sunca, vode, mraza i drugih spoljnih faktora, pa i prostim starenjem, menja svoje prvobine osobine i njene performanse slabe. Dobar indikator može biti boja, jer kada se ona potpuno skine, vreme je da razmislimo o zameni ili okretanju strune. Takođe je poželjno da povremeno izmerimo nosivost na čvoru, jer samo na taj način možemo biti sigurni koliko je pouzdana. Ovo treba uraditi čak i sa novom pletenicom, jer nikada niste 100% sigurni šta ste kupili, pogotovo na Balkanu.

Pomenuto okretanje strune nije nikakva “socijala”, već vrlo korisna stvar. Veoma često se na dnu vašeg kalema krije bar 50-60 m gotovo netaknutog konca, čije su performanse neuporedivo bolje od dela koji je bio u upotrebi. Okretanjem možete da mu produžite radni vek za oko 50%, tj. pletenica korišćena dve sezone lako može da posluži i treću. Naravno, ako je niste prekratili.

Neka minimalna dužina treba da bude bar 70 m, samo za lov na potocima može kraće. Zato vam toplo preporučujemo da kupujete kaleme sa strunom od minimum 120-130 m. Samo za lov na potocima i rečicama, gde su zabačaji kratki, a mogućnost gubljenja ili oštećenja strune u većoj dužini mala, možete kupovati kalemove od 100 m. Matematika je, u ovom slučaju, vrlo jasna: ako kupite 100 m konca, do minimalnih 70 za normalno pecanje možete potrošiti svega 30 m. Ako kupite 130 m, možete potrošiti oko 60, dakle duplo više, tj. konac vam može duplo duže trajati, bar što se kidanja tiče. Tako ste platili svega 30% više, a dobili nešto što možete duplo duže koristiti.

Osim radnog dela strune, treba povremeno kontrolisati i ostale delove pribora koje upredena struna može da ošteti, pre svega vršni sprovodnik i vođicu mašinice.

 

Anketa

Teorija je uvek jedno, a praksa drugo. Naročito kada je reč o konkretnim modelima upredenih struna, jer se svake godine pojavi na desetine novih proizvoda među kojima ima i vrhunskih i totalnog smeća, a najviše ‒ prosečnih. U anketi u nastavku teksta saznaćete čime pecaju neki od saradnika i članovi redakcije.

 

Nenad Ignjatov: Strune koristim od sredine devedesetih, kada me je Ranko Travar snabdeo Mitchelovim prvim stopljenim koncem, a oduševljenje korišćenjem pletene veze drži me još dan-danas. Ipak, prestao sam “raditi” u tom polju na bilo kakvim opsežnim testovima, već se oslanjam se na “stare” proverene strune: Tuff-Line, PowerPro i Berkley Whiplash Pro. One mogu da izdrže i više godina, bez većih problema. Ipak, strune po pravilu menjam nakon 10-20 meseci, što zavisi od intenziteta izlazaka, kojima je srazmerno i trošenje. Naime, posle pecanja na težim terenima udarni deo (prva 2-3 metra) se ošteti, iskrza i dosta izgubi na nosivosti. Odstranjivanjem ovog parčeta obezbeđujem da je ona celom svojom dužinom i uvek kao nova.

Osnovne debljine koje koristim su 0,12-0,15 mm. Za finije pecanje imam par špulni 00-osmice, a tu je i nekoliko stotina metara struna između 0,17 i 0,20 mm, za ozbiljnije izlaske na izrazito teške terene i lov povećih grabljivaca.

 

Aleksandar Milićević: Otkad sam prvi put na mašinicu namotao upredenu strunu, još nijednom nisam dvaput kupio istu, što će reći da još uvek tragam za “savršenom“. Od prve pletenice koju sam koristio do dana današnjeg nikada nisam dao za nju više od 1800 dinara (16-17 €). U skladu sa tim, moja iskustva se ne odnose na proverene i skupe konce, već prvenstveno tragam za “best buy“ proizvodom. Tako je moja prva pletenica bila SPRO Fusion Dyneema Braid. Ovo baš i nije klasična pletenica, već fuzija (spoj) klasične pletenice i monofila. Ne baš savršeno okrugla, ova struna od 4 vlakna za svoj promer od 0,20 mm je bila veoma jaka i isto toliko kruta. Sa niskom cenom od oko 12 € bila je za mene savršenstvo u početku. Kako nije “voskirana“, bila je veoma bučna prilikom namotavanja, tj. provlačenja kroz sprovodnike, pa sam tako i odustao od nje.

Nešto boljom pokazala mi se Tuff Line Duracast. Pompezno najavljena na tržištu (dobitnik nagrade na Efftexu), ulivala je poverenje. Premazana je slojem voska, a pored toga što se ne čuje kroz sprovodnike, takođe i ne upija vodu. Međutim, sloj kojim je premazana osetljiv je na abraziju, pa lako gubi na nosivosti na mestima gde se ošteti. Sa cenom od oko 16 € može se svrstati u srednje kvalitetne, a osobina da ne pije vodu čini je pogodnom za ribolov u zimskim uslovima. Promer 0,12, koji sam koristio, verovatno je izmeren na pljosnatijem delu, pošto je i ona pletena od četiri niti.

Gotovo sam bio ubeđen da sam našao savršenu pletenicu kada sam na čekrk namotao Climax Mono Braid BR8. Promer 0,12 bio je moj izbor za varaličarenje smuđa i bucova, a opušteno je mogao da posluži i za pastrmku i klena na manjim rekama. Najbitnija karakteristika ove pletenice je da je skoro savršenog, okruglog prečnika, a to je postignuto time što je pletena od 8 niti. I ovde je proizvođač malo slagao za promer, ali nije za nosivost. Zbog tehnologije kojom je izrađena, uopšte ne šušti kroz sprovodnike, a pod prstima imate osećaj da držite neki veoma mek monofil. Cena joj je oko 18 €.

Ove zime namotao sam Sufix 832 Advanced Superline (Sufix brend je, inače, kupila Rapala). Proizvođač ovu strunu reklamira sa naglaskom na dodatak jedne GORE niti uz 7 Dyneema vlakana. GORE, patent koji je na čekanju, trebalo bi da bude novotarija koja donosi još veću nosivost, otpornost na krzanje, povećanu daljinu zabačaja, preciznost i smanjenje vibracija. Zanimljivost kod ove pletenice je ta da je naznačeni prečnik od 0,18 mm gotovo identičan kao 0,12 kod prethodne dve. Takođe, ima gotovo savršen okrugli prečnik, a mekoću donosi 8 vlakana. Jačina strune je sasvim korektna, kao i cena od oko 15 €.

 

Darko Bokanić: Struna je nešto oko čega u ovom momentu nemam dileme ‒ PowerPro. Trudim se da to budu originalna pakovanja od 150 jardi “from USA“. Ima nešto u tom momentu kada otpakujete novu kutiju strune (a sa ovim pakovanjem imate šta i otpakivati), što prija više nego kad isti kvalitet kupite premotan sa nekog kilometarskog kalema.

Najčešće koristim PowerPro nosivosti 15 lb. Odgovara mi za lov smuđa, štuke, bucova, a bome i bassa. Možda se 15 lb čini kao “overkill“ za lov velikoustog, ali s obzirom na to da najveće obično “silujem“ iz granja ili trske (pričamo o ribama od 40+ cm), struna nosivosti 10 lb u kombinaciji sa eventualnim neprimetnim oštećenjima nastalim u dodiru sa pomenutim preprekama jednostavno ne uliva poverenje.

Prilikom džigovanja, skoro uvek koristim metarski predvez od monofila. Solidan monofil prečnika 0,30 – 0,37 mm sasvim je dovoljan za PowerPro nosivosti 15 lb. Dovoljno je jedno prevlačenje prsta duž predveza da biste osetili da li je oštećen ili ne. Siguran test, lako primenjiv i u dnevnim i u noćnim uslovima ribolova.

 

Vladimir Nešić: PowerPro 10 lb Moss Green za varaličarenje smuđa na jezeru preko dana (džigovi, vobleri, rigovi, dropshot…), PowerPro 8 lb HI-VIS Yellow za varaličarenja smuđa na jezerima noću, a PowerPro 15 lb HI-VIS Yellow za varaličarenje smuđa na rekama (alternativa ovome mi je Berkley Fireline 0,20 mm Flame Green).

Daiwa Tournament 8 Braid 0,12 mm Dark Green služi mi za varaličarenje grgeča, bucova i pastrmke. Ona ima najrealniji prečnik od svih koje sam probao, izuzetno je mekana i izvanredna za izbacivanje. Mana: dosta se lako umrsi.

Predveze stavljam gotovo uvek. Na jezerima koristim fluorokarbonski predvez debljine od 0,18 do 0,30 mm (Daiwa Hyper Clear, Berkley 100% Fluorocarbon, Berkley Vanish, Berkley Vanish Transition). Koristim ga najpre da bih imao što više “ničega” između glavne strune i varalice, čime dobijam drastično bolje reakcije smuđeva. Fluorokarbon je praktično neophodan kod dropshota, doduše, u ovom slučaju ga je najbolje upotrebiti kao osnovnu strunu. Za predveze na rekama koristim monofil (isključivo Berkley Trilene Big Game), debljine od 0,31 do 0,38 mm u Clear “dekoru”. Predveze prilikom ribolova na reci stavljam iz dva razloga: zbog štednje osnovne strune, kao i zato što je predvez daleko lakše pokidati od direkto vezane upredene strune. Za pastrmku i grgeča koristim fluorokarbonske predveze debljine od 0,16 i 0,18 mm (Daiwa Hyper Clear, Seaguar Blue Label).

Jeste da se pitanje odnosilo isključivo na upredene strune, ali nikako ne mogu da ne naglasim da mi u određenim situacijama baš ništa ne može zameniti punu špulnu svežeg starog dobrog i izuzetno pouzdanog monofila Stren Original u Clear Blue Fluorescent boji, debljine 0,26 ili 0,32 mm. Ovaj tanji mi je osnovni izbor kada u toku proleća pecam na kanalima, gde mi se dešava da imam izuzetno agresivne udarce krupnih smuđeva na veoma kratkim distancama, te mi se sa kombinacijom pletenice i brzog štapa dešava neuporedivno više otkačinjanja, dok je to kod ovog predivno mekanog Strena smanjeno na beznačajnu meru. Deblji koristim zimi, kada temperatura vazduha padne ispod nule, a pletenica, kakvog god kvaliteta bila i presvučena ne znam ni ja čime ne može a da ne popije malo vode ili pak da na neravnoj površini zadrži dosta vode, koja se u veoma kratkom vremenu zaledi, onemogućavajući normalan rad. E, u ovakvoj situaciji ću uvek pre upotrebiti monofil, bez obzira na “lošiji” prenos informacija ‒ barem mogu nesmetano da pecam, bez nerviranja.

Monofil ili fluorokarbon takođe prefeririram kada koristim voblere, jer imam daleko lepši rad varalice i manji broj otkačinjanja riba, posebno ukoliko koristim brze štapove.

 

Miloš Elek: Upredene strune sam intenzivno počeo da koristim pre oko 5 godina i od tada do danas sam monofilom kao osnovom strunom pecao samo nekoliko puta. Jednostavno, prednosti pletenice su toliko izražene da je monofil, osim za predveze, kod mene pao u zaborav.

Najviše sam koristio PowerPro, i to u tri najčešće korišćene jačine kad je naše podneblje u pitanju: 10 lb, 15 lb i 20 lb, koje po meni savršeno pokrivaju lako i srednjejako varaličarenje. Nažalost, veštački izazvan nedostatak krupnije ribe kod nas je rezultirao time da desetku koristim mnogo više nego dvadeseticu. Namerno ne pišem o tri osnovne debljine, jer sam strunu nabavljao iz USA, za tamošnje tržiste uopšte nisu deklarisane debljine, a nosivosti i debljine na njihovom zvaničnom sajtu za Evropu se ne uklapaju sa američkim merama.

Za vreme dvomesečnog boravka na Ebru imao sam prilike i potrebe da koristim i mnogo jače strune, tako da sam se intenzivno družio sa PowerPro nosivosti 65 lb i Rapala Titanium Braidom od 50 lb.

Od jeftinijih sam intenzivno koristio Viner Steel (proizvod poljske firme Viner), koji sam dobio na testiranje od Slovenca Ota (vlasnik trgovine Big Fish) i vrlo sam zadovoljan. Cena ove strune je oko 8 evra za 100 m u Sloveniji.

 

Tibor Mesaroš: Za lov smuđa, ali i drugih grabljivica poput bucova, klena i bandara, koristim upredenu strunu namenski pravljenu za lov bele ribe ‒ Climax Match Stipp deklarisanih debljina 0,06 mm i 0,08 mm, a zimi 0,10 mm. Ovaj Climax je mekan, daleko se baca, otporan na krzanja, ima veliku nosivost na čvoru i korektnu cenu od 13 € za 100 m. Odlične su i stara i nova serija, na obe sam uhvatio mnogo riba i ne mogu im naći nikakvu manu. Menjam je tek kada potpuno izbledi i kada počne da se lepi za prste poput paučine.

Za soma i za lov štuke u kršu nezamenjiv mi je PowerPro 0,23 mm nosivosti 15 kg.

Predvez retko kada koristim, a kada moram, to je 50-70 cm monofila iz mojih starih zaliha, Silstar Fluor 0,40 mm ili AwaShima 0,35 mm za morski ribolov.

 

Goran Tokić: Upredenim strunama pecam od 2007. godine, kada sam od Nenada Ignjatova dobio na poklon Fireline Cristal 0,20 mm. Ona mi je sve to vreme na Stradicu 4000, i tu kombinaciju koristim za lov štuke i osrednjih somova. Najavljivana je kao prva providna upredenica, no to nikako nije bila, već je više beličasta. Vremenom se zaštični plastični omotač skinuo, pa je promenila boju i postala mekša. Tek prošle jeseni sam je okrenuo, a na moje iznenađenje se pojavila lepa bela struna, i dalje veoma velike i merenjem proverene nosivosti, potpuno upotrebljiva.

U međuvremenu sam na raznorazne mašinice namotao i koristio različite strune i samo dva puta pogrešio sa izborom, oba puta kada sam ih platio manje od 10 evra. Sve ostale su bile u klasi 13 do 18 evra, i ni sa jednom nije bilo problema. Bile su to Climax Mono Braid BR8, Power Pro 5, 10 i 15 Lb, različite Lav MD Dyneeme, Trabucco DynaTex i poslednja Sasame Samuline.

Pošto su Climax i PP već spomenuti ranije, izneću svoja pozitivna iskustva sa ostala tri brenda.

Lav MD je izrađena od Dyneema vlakana napravljenih u SAD, ispletena u Nemačkoj i namotana i upakovana u Srbiji. Najviše sam koristio onu od 8 niti i veoma sam zadovoljan. Trenutno mi je na mašinici za lov smuđa jedna drečavo žuta, koja se pokazala odlično. U test svrhe sam prošle jeseni dobio i jedna novu, koja još nije u prodaji, od 12 niti, i oduševljan sam performansama: savršeno okrugla, tanka a brutalno jaka, pošao sam sa njom na krupne drinske pastrmke, a završio bacajući za mladice. Cena “osmonitne” je oko 16 evra, dok će ova od 12 niti sigurno biti bar 5-6 evra skuplja.

Trabucco DynaTex, koju u Srbiju uvozi Plus Sport iz Kraljeva, pokazala se kao Best Buy za oko 12 evra! Ona snage 25 libri korišćena je na Uni za mladicu, na Joci i drugim vodama za štuku, za lov soma na Moravi… Osim što se sjajno pokazala, i nakon dve godine intenzivne upotrebe ostala veoma jaka, bila je i prilično talična, uhvatila mladicu i nekoliko štuka od blizu metra. Jesenas je okrenuta i deluje kao nova, izdržaće sigurno i ovu sezonu.

Poslednja, Sasame Samuline je još relativno nova, i za sada se sjajno pokazala, uz neverovatnu nosivost na čvoru (jednom prilikom, kada je spiner sa jakim udicama zapeo na dno jezera, bukvalno nisam mogao da je pokidam dobrih desetak minuta).

 

Rajko Lončarić: Trenutno koristim nekoliko vrsta struna, ovisno o namjeni. Za srednje varaličarenje, prvenstveno bassa, štuke, smuđa i bucova koristim već niz godina upredenicu PowerPro. To je jedna od najkorištenijih struna, koja je definitivno opravdala postojanje na tržištu svojom kvalitetom, a i cijenom, nakon mnogih, čak i skupljih brendova koje sam nabavljao u Hrvatskoj, a s kojima sam se razočarao, poput Firelinea, Spiderwirea tanjih promjera, te mnogih drugih.

PowerPro bih izdvojio zbog četiri glavne karakteristike. Čvrsta je, ne “cufa” se, dovoljno je otporna na oštar kamen i cijena joj je prihvatljivih tridesetak dolara za 275 metara. Naručujem je preko Ebaya iz Amerike, jer je kod nas u dućanskoj prodaji skuplja, a i upitnog je porijekla. Za teže varaličarenje soma i štuke koristim PowerPro moss green 20 i 30 lb, za srednje varaličarenje bassa, smuđa i bucova koristim PowerPro white i moss green 10 lb. PowerPro tanjih promjera (8 lb i manje), pogotovo u crvenoj boji, ne koristim, jer sam nailazio na strune koje pucaju kao dlaka.

Za lagano i ultralagano varaličarenje, a i varaličarenje na moru, trenutno koristim dvije vrste upredenice japanske marke Sunline: Saltwater special PE EGI MS 0.6 jačine 4,2 kg i Super PE jačine 6 Lb. Razlog zbog kojeg koristim ovu upredenicu je taj što je na tržištu teško (možda i nemoguće) naći jeftiniju kvalitetnu tanku upredenicu nejapanskog porijekla. Jedna od meni najbitnijih karakteristika japanskih struna je veća nosivost u malim promjerima. Neki bi rekli da je 40-50 $ skupo za 120-150 m strune, ali kad ubrojim da mi ona sigurno traje dvije-tri sezone, to mi je ušteda u odnosu na jeftine poluproizvode koji se brže troše. Užitak dalekog izbačaja UL varalica sa tim finim i tankim strunama je također neprocjenjiv.

Preporučujem i strune japanske marke Unitika. Naručujem je iz Japana preko interneta, a s obzirom na to da me 200 m košta oko 38 dolara, mislim da je to jedna od jeftinijih kvalitetnih japanskih struna.

Od ove sezone koristim Unitika Power Jigging Deluxe 25 lb, kojom sam se oduševio već s prvim izlaskom. Debljine je otprilike kao i PowerPro 15 lb, ali je mnogo mekša i svakih 10 m je druge boje, što može ponekad biti od velike koristi. Čvrsta je na čvoru (palomar), a deklarisana nosivost joj je 11 kg.

Flourokarbonski predvez stavljam kad lovim UL jigovima, a u nekim slučajevima ga koristim i kod ribolova bucova. Vežem ga modificiranim “Albright” čvorom. Nakon nekoliko isprobanih fluorokarbona, najboljim mi se pokazao Sunline V-Hard.

 

 

Priredili: Miloš Elek, Aleksandar Milićević i Goran Tokić

Učesnici ankete: Nenad Ignjatov, Vladimir Nešić, Tibor Mesaroš, Darko Bokanić i Rajko Lončarić

Objavljeno u magazinu “Spin & FLy”, br. 17/2012.