Kada će se koja varalica koristiti najviše zavisi od iskustva, a to mnogi ribolovci čuvaju kao tajnu. Osobina grabljivice da nekad uzima veću, nekad manju varalicu, nekad plivajuću, nekad zaranjajuću, nekad ove, nekad one boje... , obavezuje nas da u torbi uvek imamo širi izbor varalica. Najbitnije za izbor je poznavanje tipova varalica i mogućnosti njihove primene, ali i poznavanje vrsta ribe koja se lovi, kao i nekih, praksom potvrđenih pravlia. U svetu se proizvodi bezbroj modela varalica, za sve vrste grabljivica, i nije lako odrediti onu pravu, jer je mali broj onih koje su primenjive u svim uslovima i za sve vrste riba, a nisu ni podjednako efikasne.

   Izbor varalice prvenstveno zavisi od vrste ribe koja se lovi, odnosno veličine očekivanog ulova kao i karakteristike određene grabljivice da neki mamac radije uzima od ostalih. Pored toga, veoma je važna lokacija ribe u rečnom toku ili stajaćoj vodi, dubina i daljina na kojoj se kreće ili miruje, i njen položaj u odnosu na prepreke u vodi. Konfiguracija obale i dna, kao i vrsta dna su od značajnog uticaja na izbor varalice, a naročito hidrometeorološki uslovi kao što su brzina toka vode, zamućenost, oblačnost, količina svetlosti u vodi itd... Sa druge strane treba imati u vidu karakteristike varalica koje treba da zadovolje određene uslove ribolova a to su: tip, model varalice, oblik, dužina, težina, hidrodinamičke osobine, odnosno brzina tonjenja, dubina zaranjanja, vibracije, akustični efekti, boje i odbljesci, odnosno vizuelni efekti. Na prvi pogled deluje prilično komplikovano izabrati pravu varalicu za trenutne uslove na ribolovnom mestu, ali neka pravila koja se tiču izbora ipak postoje i plod su višedecenijskog iskustva varaličara na mnogim rekama i jezerima i ona glase:

   "Za male ribe treba koristiti male varalice, a za velike ribe velike varalice."

U praksi se dešava suprotno, da velika riba uzme malu varalicu a mala veliku. To nije retkost, ali se ne može prihvatiti kao pravilo, jer je daleko manji broj takvih slučajeva. Pregledom želuca ulovljenih riba, u najvećem broju slučajeva u velikim grabljivicama se nalaze prilično velike ribe, znatno veće od onih koje koristimo kao mamac, a kod malih riba u želucima se nalaze male ribice jer veće ne mogu progutati, ali će zato napasti varalicu koja joj ni u usta ne može stati;

  "Za bistru vodu i po sunčanom vremenu, treba koristiti manje varalice, finijih vibracija i tamnijih boja, a za mutnu vodu i noć, veće varalice, jačih vibracija i drečavijih boja."

U bistroj vodi i u uslovima dobre vidljivosti, riba lakše uočava prevaru, pa će zazirati od velikih i bučnih varalica sa jakim odbljescima. Manje varalice u natur bojama, fine vibracije, su u tim uslovima daleko lovnije. Noću ili u zamućenoj vodi, kada se ribe orijentišu na prikupljanje informacija o plenu bočnom linijom, potrebno je koristiti veću i bučniju varalicu, drečavije obojenu i sa jačim odbljescima, i pomoći ribi da je definiše kao dobar zalogaj;

  "Na mestima sa bržim tokom vode treba koristiti uže varalice, sa manjom amplitudom vibracije, koje pružaju manji otpor povlačenju i koje brže potanjaju."

Masivne varalice, koje pružaju veći otpor uzvodnom povlačenju, voda izbacuje na površinu ili ih brže nosi nego što potanjaju, pa ih je teško u tim uslovim navesti na mesto očekivanog napada. Izuzetak su zaranjajući vobleri koji su kontsruisani tako da dublje zaranjaju koristeći pritisak vode na spojler, ali ako se vuku koso na vodeni tok voda ih brzo prinosi obali;

  "U rekama sporog toka ili stajaćim vodama treba koristiti zaranjajuće voblere koji pri sporom povlačenju imaju odgovarajuću vibraciju."

Toneći, teški vobleri, na stajaćoj vodi pri sporom povlačenju nemaju provokativan nivo frekvencije vibracije, pa ih treba koristiti ili u tekućoj vodi, ili ih, ako je to atraktivno za grabljivicu koju lovimo, treba voditi brzo;

  "Za površinski ribolov ne treba koristiti džigove jer riba varalicu napada odoazdo i jedna udica sa gornje strane, kojom je opremljen džig, ne obezbeđuje pouzdan i redovan ubod."

Svi tipovi varalica koje imaju trokrake udice sa donje strane su efikasniji u površinskom ribolovu;

  "Za varaličarenje pri dnu, na većim dubinama i bržim vodama, treba koristiti džigove jer brže tonu, pružaju manji otpor povlačenju i jeftiniji su."

Konstrukcija džiga omogućava da se varalica spusti na duboka mesta u jakom vodenom toku, gde se ni jedan drugi tipa varalice ne može plasirati. Jedna udica na gornjoj strani se u praksi pokazala sasvim dovoljnom, jer je riba uzima u nivou, odozgo ili u propadanju i manje oprezno nego na površini, što u najvećem broju slučajeva obezbeđuje ubadanje u predelu nepca;

  "Za ribolov na većim daljinama od obale treba koristiti uzane, kratke i teške varalice."

Sa dugim, širim i lakim varalicama, teško se može postići željena dužina zabačaja;

  "Za površinski ribolov treba koristiti plivajuće voblere ili varalice koje ne zaranjaju i koje se mogu voditi po dubini podizanjem i spuštanjem štapa."

Na mestima sa puno trave ili podvodnih prepreka, upotrebom zranjajućih voblera i težih varalica ne postižu se željeni efekti. Izuzetak su brzo izranjajući vobleri kojima se mogu pretraživati rupe u travi ili prostor između prepreka i koji prestankom povlačenja isplivavaju na površinu;

  "Boju varalice treba određivati u zavisnosti od boje dna, providnosti vode i boje neba. Za tamno dno, sijera ili zamućenu vodu i oblačno nebo, treba birati svetlije varalice, a za svetlo dno, bistru vodu i vedro nebo, tamnije varalice."

U uslovima smanjene vidljivosti, ribi treba pomoći da uoči varalicu, ali u bistroj vodi i svetlom okruženju, u kojem se grabljivice odlično snalaze, treba im ono što vide malo "zamagliti" i učiniti ga manje uočljivim da bi prevara bila uspešnija. U takvim uslovima često će dobitna bezbojna ili zelenkasto, braonkasto prozirna. Kada je reč o bojama, treba imati u vidu i to da ze neke grabljivice kao što su štuka i som, crvena boja deluje iritirajuće, a bucov će se između nekoliko ponuđenih Buctail-ova, najčešće opredeliti za žutog;

  "Za varaličarenje u srednjim slojevima vode i pri dnu, treba koristiti tonuće i zaranjajuće voblere, kojima se na tim dubinama mogu postići najveći efekti jer su i konstrukcijski tome prilagođeni."

  "Varalica treba bojom, kretanjem i oblikom da što vernije opanaša plen grabljivice."

Spineri, blinkeri, neki vobleri i većina džigova ne liče na ribicu. Ipak, grabljivice ih napadaju. Uzrok tome je ograničenost čula u uslovima loše vidljivosti, ali i instiktivna grabežljivost. U različitim uslovima, različite osobine varalice će izazvati ključni nadražaj nakon kojeg sledi napad. Neki put će to samo biti vibracija ili zvuk, drugi put silueta, odbljesak ili pokret, a najčešće više istovremenih efekata;

Sve do sad rečeno je u praksi provereno, što ne znači da nema drugačijih iskustava. Svake godine se na tržištu pojavljuju novi modeli varalica, većih mogućnosti od onih koje su do sada bile u upotrebi. Neki put je potrebno upotrebiti šok efekat i ribi ponuditi varalicu mimo svake logike i pravila. Na eksploatisanim mestima taj metod neki put "upali", ali je češće gubitak vremena. Izbor varalice je i stvar ukusa, zato pravila izbora ne treba preterano kruto shvatiti i primenjivati. Osim toga na izbor varalice mogu uticati pravac i intenzitet vetra, položaj ribolovaca u odnosu na položaj grabljivice, mesto sa kojeg se varaličari, obala ili čamac i niz drugih okolnosti koje nas mogu snaći na vodi i koje neko mesto čine specifičnim u odnosu na druga ribolovna mesto.