Iz knjige "Varaličarenje na rekama i jezerima" - Dragana Radojevića

    Metod varaličarenja na dnu se primenjuje kada se grabljivica nalazi i hrani na dnu. Takav način ponašanja grabljivice zahteva plasiranje i vođenje varalice uz što češći kontakt sa dnom.  Na tekućim, kao i na stajaćim vodama to je izvodljivo teškim varalicama tipa džiga i opterećenim deep voblerima, koji se dužom putanjom mogu voditi na odgovarajući način, i duže vremena zadržati u zoni napada,  a da ih pritom tok vode ili otpor koji pružaju povlačenju ne odvoje od dna.  Ako je grabljivica locirana na većoj daljini od ribolovca i ako se ribolov obavlja sa obale, u tekućoj vodi sa bržim tokom, teški džigovi su jedini izbor. Ako se džig u tekućoj vodi, primenom tehnike sporog vođenja, kretaće se paraboličnom putanjom niz tok, a na stajaćoj vodi pravolinijski ili sa manjim promenama pravca.

   Ako se varaličari sa obale u tekućoj vodi, pre izbačaja džiga treba uzeti u obzir brzinu toka, dubinu, vreme potrebno da varalica dotakne dno, udaljenost od mesta na kojem se očekuje prisustvo grabljivice i vreme potrebno da se varalica dovede do mesta očekivanog napada. Imajući u vidu sve informacije potrebne za prezentaciju, varalica se zabacuje onoliko uzvodno i daleko, koliko je potrebno da varalica padne na dno i dovede se pravilnom putanjom i potrebnom brzinom do željenog mesta. Kada je izbačaj izvršen, potrebno je osetiti dodir varalice sa dnom. Dno se detektuje osećajem preko štapa ili po naglom opuštanju strune, što je znak za početak navođenja varalice na određeno mesto. Vođenje se počinje sa visoko podignutim štapom i kada džig, nošen tokom, prođe nizvodno od ribolovca, spuštanjem štapa ili odmotavanjem strune treba sprečiti izdizanje džiga od dna, jer zatezanje strune znači da se džig kreće sporije od rečnog toka i da zbog povećanog otpora teži izdizanju. Održavanjem kontakta džiga sa dnom, varalicu treba dovesti u identifikacioni prostor grabljivice odnosno u zonu napada.

    Na tekućim vodama dubljim od 3 m, pri dnu se može varaličariti džigovima, težim voblerima bez pakte i opterećenim voblerima. Ovaj metod se koristi kada grabljivica uzima hranu dižući se sa dna, ili ako joj neka prepreka omogućava da lebdi iznad dna i pravi joj zaklon iz koga će povremeno izletati i loviti. Tako postavljena grabljivica ne vidi mamac koji prolazi ispod nje ili je ne zanima, jer ključni nadražaj koji je navodi na napad očekuje neposredno iznad sebe ili u svom nivou. Imajući u vidu uslove pod kojima treba obaviti prezentaciju, mogućnosti varalice i lokaciju ribe, ako se odlučimo za džigovanje, obavlja se isti postupak kao i za vođenje na dnu, s tim što se, nakon detekcije dna, varalica podigne nekoliko desetina centimetara i povremenim kontaktima sa dnom održava ista dubina vođenja do zone napada. Varalica se ne mora spuštati do dna ako je prilikom prvog zabačaja brojanjem određeno vreme potanjanja varalice do dna. Svako sledeće vođenje se počinje sa vremenom potonuća za jedan broj manje od prvog brojanja. Dubinu vođenja je moguće odrediti uz pomoć časovnika, odnosno, ako je džigu određene težine trebalo 12 sekundi da dodirne dno nakon prvog izbačaja, naredno vođenje treba početi nakon 11 sekundi tonjenja. Time se izbegava nepotreban kontakt sa dnom, naročito na terenima na kojima postoji verovatnoća da se struna ošteti ili zakači varalica. Varaličarenje se obavlja praćenjem reljefa dna sa relativno istim odstojanjem.

   Ako je varalica izbora tonući, zaranjajući ili plivajući vobler i treba ga voditi u tekućoj vodi dubljoj od tri metra pri dnu, to je izvodljivo samo sa dodatnim opterećenjem. Vobleri se mogu opterećivati na više načina, kao što je prikazano na crtežima pod a, b i c.

a) Opterećenje voblera za čisto dno i manje odstojanje od dna	b)  Opterećenje voblera za dno sa manjim preprekama i nešto veće odstojanje od dna	c) Opterećenje voblera za relativno čisto dno i veće odstojanje od dna

   Od vrste dna i potrebne dubine vođenja zavisiće koji će tip opterećenja biti upotrebljen. U principu, ovim načinom se otežavaju plivajući plitko zaranjuči vobleri koji će se pri sporom povlačenju kretati iznad dna. U slučaju da postoji potreba da vobler povremeno dodiruje dno, a to je provereno atraktivno za soma, koriste se duboko zaranjajući vobleri, koji će paktom kuckati po dnu, skakutati i vrludati levo-desno u zaivsnosti od toga kakvu prepreku i pod kojim uglom našli. Ovako opterećeni vobleri se u tekućoj vodi povlače uzvodno, odmah nakon dodira opterećenja sa dnom, da ne bi došlo do mršenja troktakih udica i osnovne strune. Olovni tegovi omogućavaju dalji zabačaj, spuštanje voblera na određenu dubinu i vođenje na odstojanju koje štiti varalicu od zakačinjanja. Sistem c) je u tom smislu pouzdaniji, jer se opterećenje vezuje na strunu manje nosivosti, pa i ako dođe do zakačinjanja tega koji se kreće po dnu, on ostaje, a vobler i trostruka vrtilica ispivavaju.

Na stajaćim vodama dubljim od 3 m, način vođenja džiga, lakih glavinjara i opterećenih voblera pri dnu, se obavlja na sličan način kao i na tekućim vodama s tim što se povlačenje može obavljati u svim pravcima i težine olovnih opterećenja su manje.

Na tekućim vodama za varaličarenje pri dnu, na dubinama manjim od 3 m, koriste se tonući i zaranjajući vobleri. Spineri i blinkeri, u tekućoj vodi i pri uzvodnom povlačenju teže izdizanju i teško ih je zadržati na odgovarajućoj dubini. Ako se ribolov obavlja sa obale, tonući vobleri se zabacuju poprečno na tok reke, puštaju da tonu, i kada se odbrojavanjem ustanovi da se nalaze pri dnu, počinje se sa uzvodnim povlačenjem. Da bi se tonući vobler koji plitko zaranja održao pri dnu potrebno ga je voditi spuštenim štapom.

Što se vobler bude više primicao obali i kako se dubina bude smanjivala, tako štap treba izdizati i održavati odstojanje voblera od dna. Za tonuće deep voblere važi isto, s tim što ih treba voditi uzvodno uz podizanje štapa da bi se održalo odstojanje od dna, zbog težnje ovog tipa voblera da zaranja. Plivajući dubokoronci se vode spuštenim štapom dok postignu željenu dubinu, a nakon toga podignutim, da bi se odstojanje održalo sve do dovođenja voblera do obale. Ako se ribolov obavlja iz čamca, oba tipa voblera su idealna za povlačenje paralelno sa obalom na manjim dubinama, a u noćnom ribolovu deep je pravi izbor za povlačenje od obale ka čamcu.

Na stajaćim vodama, na dubinama manjim od 3 m, za vođenje pri dnu koriste se zaranjajući i tonući vobleri, kao i blinkeri i spineri. Blinkere i spinere je moguće voditi pri dnu, u priobalnom pojasu, gde se dubina ka obali postepeno smanjuje. Vođenje se obavlja spuštenim štapom, laganom vučom, a konfiguracija dna se prati podizanjem i spuštanjem štapa.

  Varaličarenje u srednjim slojevima u tekućoj vodi se primenjuje kada uslovi na ribolovnom mestu ukazuju da je moguća pojava aktivne grabljivice u srednjim slojevima vode. Tu osobinu na većim tekućim vodama imaju som, smuđ i bucov i to neposredno pred prilazak obali ili u lov u površinskim slojevima. Taj period traje kratko i za pretraživanje šireg sloja vode po dubini koriste se prvenstveno tonući i zaranjajući vobleri kao i blinkeri i spineri. Grabljivice su tada najčešće locirane na ivici brzaka i povratnog toka, jer taj položaj omogućava manji utrošak energije. Prezentacija se vrši izbačajem varalice poprečno na tok, spuštanjem na određenu dubinu i uzvodnim povlačenjem se navodi u zonu napada.

Na dubljim stajaćim vodama aktivne grabljivice se u srednjim slojevima kreću najčešće tako gde im je hrana - oko termoklina. Termoklin se nalaazi na dubini na kojoj se mešaju topla i hladna voda i u njemu je koncentracija riblje hrane najveća. U severnoj Americi i u severozapadnoj Evropi na većim stajaćim vodama, jezerima i akumulacijama, primenjuje se troling varaličarenje. Troling tehnikom povlačenja varalice iz čamca u pokretu, kontrolišu se svi slojevi vode od dna do površine i to sa više štapova. U morskom, pučinskom ribolovu ova tehnika povlačenja varalice je u najširoj primeni, dok se u slatkovodnom ribolovu koristi na većim tekućim i stajaćim vodama. Kod nas se ova tehnika varaličarenja retko primenjuje i to samo na vodama na kojima je dozvoljen ribolov iz čamca.

Klasično varaličarenje na stajaćim vodama u srednjim slojevima, uspešno se može obavljati iz usidrenog čamca kao i sa obale na mestima na kojima je locirano prisustvo grabljivice. Kao i na tekućim vodama, boravak grabljivice u srednjim slojevima je kratkotrajan i traje onoliko dugo koliko joj je potrebno da zgrabi ribicu koja se kreće u nivou ili iznad nje. Na tekućoj vodi je lakše locirati mesto na kojem će se pojaviti grabljivica nego što je to slučaj na stajaćoj vodi. U vodi bez toka riba može lebdeti na bilo kojoj dubini bez značajnijeg utroška energije i jedini način određivanja mesta i vremena na kojem će biti aktivna je praćenje kretanja malih ribica. Za pretraživanje srednjih slojeva stajaće vode koriste se isti tipovi varalica kao i za tekuću vodu, s tim što se čestom promenom dubine vođenja kontroliše širi pojas srednjeg sloja. Na mestima gde visoka podvodna trava ili granje prikrivaju dno, varalica se vodi zaobilaženjem prepreke po visini i spuštanjem između prepreka koje često služe kao zaklon grabljivici. Ako je reljef izrazit, primenom brzoizranjujućih dubokoronaca se efikasno može pokriti širi sloj aktuelnog akvatorijuma.

Varaličarenje u površinskim slojevima vode omogućava upotrebu svih tipova varalica osim teških džigova i velikih dubokoronećih voblera. Pilkeri i kašikaste varalice se koriste u slučajevima kada je potreban dalji izbačaj i nešto brže vođenje, a u priobalnom ribolovu primenjivi su plivajući, manji tonući, neutralni i plitko zaranjajući vobleri, spineri i lake glavinjare tipa Cicada. Varalice se vode sa spuštenim štapom, da ne bi isplivale na površinu, a promenom visine i pravca vođenja vrši se zaobilaženje prepreka. Metod je primenjiv kada se uoči prisustvo grabljvice u površinskim slojevima, naročito noću, po zamućenoj vodi, vetru i na plitkim terenima sa puno prepreka i granja.

Površinski ribolov podrazumeva vođenje varalice na površini ili neposredno ispod površine. Primenjuje se na terenima na kojima trava dopire skoro do površine ili ako se uoči da grabljivica napada plen na površini. Varalice koje se da uspehom mogu koristiti za lov na površini su plivajući i plitko zaranjajući vobleri, vučeni lagano, tek toliko da vibriraju i da paraju površinu vode. Leptiri se vode sa visoko podignutim štapom, tako da pločica ide neposredno ispod površine i da pravi talasiće. Pilkeri i poperi se vode brzo tako da izleću iz vode i pljskaju ispred i oko sebe.

U površinskom ribolovu, na jako zatravljenim terenima delimično prekrivenim lokvanjem, jedini mogući način prezentacije je primena varalica od meke plastike na antitravnim udicama sa štitnikom. Izbacivanje varalice se vrši na zatravljeni deo i navodi na čistu površinu pod kojom je moguće prisustvo grabljvice.

<<< homepage