Često su odronjeni kamenčić, zaljuljana grana iznad vode ili pojava figure ribolovca na obali bili uzrok neuspeha. Zato ne treba potcenjivati riblja čula, korisnije je preceniti ih, pa se shodno tome i ponašati. Sve treba raditi tiho i sa pristojnog odstojanja. Treba izbegavati gacanje i pljuskanje po vodi ako to nije neophodno. Bacakanje ulovljene ribe po površini neće ostale naterati u beg, ali bučno kretanje ribolovca kroz vodu hoće. Sve one dobro prepoznaju zvuke koji potiču iz njihove prirodne sredine, ali i one koji ih upozoravaju na prisustvo neprijatelja. Ako mi ribu ne vidimo to ne znači da i ona nas ne vidi. Kada je ugledamo, tada može biti kasno da se bilo šta učini, jer smo i sami uočeni. Retki su oni ribolovci koji umeju da budu nevidljivi i nečujni, i oni su često i najuspešniji u ribolovu. Na ribolovnom mestu treba koristiti zaklone, a ako ih nema, treba se dovoljno odmaći od obale, tako da se ne vidi cela figura i ne treba činiti suvišne pokrete. Odeća ne sme biti upadljivih boja i preporučljivo je da se uklapa u boju okoline. Glasan razgovor ili trupkanje po čamcu, ako se iz njega lovi, umanjuje šanse za uspešan ribolov. Ribolovnom mestu se čamcem ne prilazi pomoću motora, već upotrebom vesla. Sidrenje se izvodi polaganim spuštanjem sidra i to tako da ne udari ni po površini ni po dnu. Čamac treba postaviti na dovoljnu udaljenost od ribolovnog mesta, da kretanje ribolovca ili pomeranje čamca usled talasa ili vetra ne uznemiri ribu. Treba obratiti pažnju i na položaj Sunca, i nikada se ne postavljati između njega i vode jer ćete biti lakše uočeni. Isto važi i za noći sa punim Mesecom. Postavljanje sa Mesecom u leđima, siluetu i pokrete čini uočljivim iz vode. Sav oprez naročito važi za bistru vodu i dobru vidljivost, a zamućena voda i noć bez mesečine dozvoljavaju prilazak vodi i nešto slobodnije kretanje. Nije neophodno biti indijanac da bi se riba ulovila, ali pridržavanje nekih pravila ponašanja i kretanja na ribolovnom mestu čine nam ribolov interesantnijim i uspešnijim.

Ribolov varalicom se započinje tako što se varalica, nakon izbačaja, navodi ka mestu očekivanog napada. Ako su sve pripremne radnje obavljene kako treba, ako je aktivna grabljivica prisutna na mestu na kojem je očekujemo i ako je prezentacija izvedena pravilno, napad ribe na varalicu bi trebao da usledi već nakon prvih nekoliko izbačaja. Ako do napada nije došlo, treba utvrditi uzrok izostanka reakcije grabljivice na ponuđeni mamac i korigovati prezentaciju. Prilikom vršenja korekcije treba imati u vidu da je aktivnost i prisustvo grabljivice na mestu na kojem uzima hranu vremenski ograničeno i da kratko traje, pa vreme treba racionalno koristiti. U skladu s tim, korekcije treba vršiti po određenom redosledu. Prvo što treba učiniti je promena ugla navođenja sa manjom promenom položaja na ribolovnom mestu. Ako ni tada ne dođe do napada, sledi promena varalice i tehnike vođenja. Kako uslovi diktiraju izbor varalice, ne treba promeniti na desetine modela da bi nam bilo jasno hoće li biti napadnuta ili neće. Poslednja varalica upotrebljena na istom mestu bi trebalo da bude odabrana van svake logike, odnosno da svojom pojavom ne predstavlja ništa što je riba mogla do tada da vidi na tom mestu. To bi trebalo da izazove šok efekat i takva varalica se povlači samo jedan put na jednom mestu. Ako ni to ne upali sledi promena metoda u skladu sa promenama uslova ribolova. Svaka promena, već pomenutih faktora uticaja, dovodi i do promene položaja grabljivice u vodi ili do izoslanka njenog prisustva ili aktivnosti na određenom mestu. U ribolovu na neviđenu ribu, navođenjem varalice na mesto na kojem bi trebalo da bude grabljivica, promena metoda često dovodi do uspeha. Upornost je ribolovačka vrlina koja rezultira ulovom, ali ne treba uporno koristiti jedan metod ribolova, već traženjem odgovarajućeg načina doći do dobitne kombinacije. Ako se u toku varaličarenja na jednom mestu nametne zaključak da riba nije prisutna ili da prezentacija nije uspela, sledi promena mesta. Česta izmena mesta ribolova u varaličarenju na terenima sa izraženim reljefom dna i obale i bogatom vegetacijom priobalja je taktički najuspešniji potez u ribolovu salmonidnih vrsta riba kao i štuke, bucova, klena i basa. Laka opremljenost i mobilnost ribolovca-varaličara je velika prednost u odnosu na statične ribolovce i omogućava brzu promenu položaja i mesta ribolova i pretraživanje šireg ribolovnog područja. Pre nego što se započne sa varaličarenjem, treba izvršiti procenu mesta i na osnovu reljefa, položaja prepreka i toka vode, odrediti moguć položaj grabljivice. Ako se sa jednog položaja na obali može kontrolisati više takvih mesta, ribolov se započinje plasiranjem varalice na najbliže mesto. Ako u plićem delu u priobalju nema grabljivice i to se poklapa sa našom predstavom o položaju ribe u vodi toga dana, varalicom se kontrolišu dalja i dublja mesta. Na svakom izglednijem mestu, duž poteza predviženog za pretraživanje, primenjuje se odgovarajući metod i tehnika primerena karakteristikama mesta. Manje pokretljivi varaličari, upornim vođenjem varalice duže vremena na jednom mestu izazivaju neaktivnu grabljivicu i iritiraju je sve dok ne dođe do napada. To često uspeva, ali samo kada je grabljivica prisutna na tom mestu. U ribolovu na neviđenu ribu i u njeno prisustvo na mestu, ma kako ono dobro izgledalo, nikada nismo potpuno sigurni. Nasuprot tome, kada grabljivica razgoni ribu po površini ili je njen položaj vidljiv u vodi, tačno znamo s kim i gde imamo posla. To olakšava izbor metoda, tehnike i varalice i pruža najveće izglede za ulov. Ako riba ne napadne odmah ponuđeni mamac, ne treba uporno forsirati istu varalicu. Kratko napuštanje mesta i kontrola susednog, pa povratak prethodnom sa drugom varalicom, često donosi ribu i na jednom i na drugom mestu. Ako grabljivica prati varalicu, a ne napada je ni nakon ubrzanog povlačenja, treba pokušati sa promenom varalice, ugla povlačenja kao i sa promenama brzine i pravca vođenja. Prema tako vođenoj varalici grabljivice su agresivnije i manje sumnjičave. Bez obzira da li se lovi viđena ili neviđena, aktivna ili neaktivna grabljivica, veština je u tome da se varalica provuče u pravo vreme, na pravi način i na pravom mestu. Najveći uspeh u ribolovu se postiže kada se grabljivica lovi onda kada i sama lovi, ali to vreme traje kratko.

Najveći deo vremena ribe miruju ne trošeći uzalud energiju. Tada je ribolov najmanje uspešan i ostvarljiv je jedino primenom posebnih metoda. Prezentacija je tada zasnovana na iritaciji jos jednog čula, veoma važnog za uzimanje hrane - čula mirisa. U ribolovu navođenjem i pretraživanjem mamac je tražio ribu, a u ovom slučaju miris treba da pokrene ribu koja će potražiti mamac. Varalicom se tada ne pretražuju mesta na kojima se riba nalazi kada se hrani, već se plasira u zonu u kojoj joj je prioritetan interes bezbedan i neometan boravak. S obzirom da su to najčešće dublja i nepristupačna mesta, puna prepreka, prezentacija mamca je prilično otežana, a problem je i spiranje mirisa sa varalice. Mirisi se spolja nanose na glatku povrsinu varalice i dok mamac potanja miris se oslobađa u srednjim slojevima vode gde nikome nije interesantan. Sa dodatkom parčeta sunđera, natopljenog mirisom, problem se delimično rešava, ali što varalica dublje tone pritisak vode na sunđer je veći i na većim dubinama od mirisnih efekata ne ostaje ništa. Na plićim stajaćim i sporo tekućim vodama mirisni efekti mogu doći do izražaja. Varalica sa dodatkom sunđeraste kuglice ili parčeta krpice, prethodno natopljene mirisom i sasušene na suncu, plasira se uzvodno od mesta na kojem se očekuje prisustvo neaktivne grabljivice. Na stajaćoj vodi mamac se spušta što bliže grabljivici. Tada se sačeka nekoliko minuta da se miris raširi kroz vodu. Nakon toga se vrši minimalno pomeranje varalice, pa opet čekanje. Strpljenje i samokontrola su neophodni kod ovog načina prezentacije. Alternativa ovom načinu ribolova je odustajanje od lova neaktivne grabljivice i varaličarenje one koja je aktivna. Retke su vode u kojima živi samo jedna vrsta grabljivice, pa strategijom treba predvideti i promenu vrste ribe koju lovimo kao rezervnu varijantu.

Dobar taktički potez je pravljenje mesta za ribolov. Na mestima na kojima reljef obale i dna nije izražen i na kojima riba nema razloga da boravi, postavljanjem prepreka od manjih stabala, granja i kamenja, može se napraviti prepreka koja može poslužiti grabljivici kao zaklon. Za kratko vreme oko granja će se okupiti mnoštvo larvica i planktona sto će privući i ribe koje se njima hrane, a prisustvo manjih riba je razlog pojave predatora. Naravno, ne mora se u vodu ubaciti tona balvana i granja da bi se malo izmenio reljef obale. Nekad je dovoljno samo staviti kamen na kamen pa da riba dođe i zauzme svoje mesto. Vremenom se stiču određena iskustva u pravljenju prepreka, pa se sa manje truda može složiti mini-šporna ili potez pod panjevima pogodan za ribolov svih grabljivica. Prednost pravljenih mesta nad ostalim je u tome što se može napraviti više mesta za različite nivoe vodostaja, pa čak i za različite vrste grabljivica. Pravljena prepreka se postavlja tako da se varalica može komotno provući iz nekoliko uglova bez zakačinjanja i obavezno u pravcu nekog uočljivog orijentira na suprotnoj obali. Kada voda nadođe i prekrije je, ribolovac tačno zna gde je prepreka i ne mora informaciju plaćati gubljenjem varalica kao na drugim mestima. Osim navedenih prednosti, najveća je ta da je mesto produktivno tek onda kada ostala, koja su dobra po srednjem vodostaju, to prestaju da budu. Prepreke treba praviti tamo gde neće nikome smetati. Najbolje je izbegavati plaže, pristane, ulaze u marine, zalive i sva ostala prometna mesta. Treba koristiti postojeću konfiguraciju i samo je dograditi i to na mestima koja su pri nižem vodostaju neinteresantna za ribolov. Reka u porastu ili u visokom vodostaju menja delimično tok jer nije u svim nivoima ista linija obale. Mesto na kojem je po maloj vodi bio brzačić po velikoj se i ne zapaža, a mesto na kojem je voda stajala ili imala povratni tok u novim uslovima teče u smeru glavnog toka. Prepreke treba napraviti tako da ih jaka matica reke u nadolasku bar neko vreme ne može razrušiti.

Iz knjige "Varaličarenje na rekama i jezerima" - Dragana Radojevića