Spinnerbait

U ribolov na štuke sam sa prijateljima išao na terene i mesta gde sam znao da ih ima. Ti tereni, obično zatravljeni i puni granja i drugih prepreka, teški su za ribolov. Nije lako tu uloviti ribu, na dozvoljene i nedozvoljene načine, pa u tim vodama još ima ribe, posebno štuke i to kakve. Mreža u njima nema. Loviti na prirodne mamce i razne balerine i dubinke je otežano, a klasične varalice je prosto nemoguće koristiti, zbog stalnog kačenja za prepreke, gubitka varalica i nerviranja. Na izvikanim terenima više nema štuke, ili je ima, ali su primerci, koji se ulove, mali ili izuzetno mali. Te “poznate” vode su opustošene od strane lokalnih ribokradica, koji ih smatraju ličnom svojinom, i nesavesnih, nazovi sportskih, ribolovaca. Tužno ih je gledati kad nalove po 10-tak i više štuka ispod mere i ponosno ih pokazuju, bez namere da ih vrate u vodu i time poštuju zakon i mere. Hvale se kako su one najslađe kada se reš isprže. Zakon ne poštuju zbog neznanja ili nemaju dozvolu u kojoj je lepo napisano koje su obaveze ribolovca kada ulovi ribu ispod mere. Ako pak imaju dozvolu, onda su ili nepismeni ili bezobrazni.

Za vode koje obiluju raznim preprekama (trska, trava, drezga, sečena trska, granje i…) rešenje smo našli u primeni raznih vrsta tzv. antitravnih (widlless) varalica, koji se na tim terenima mogu koristiti, mada ni one nisu uvek sprečavale gubitak varalice. Ako želite varalicu koja je izuzetno sigurna od kačenja za prepreke, ona će opet teško da kači ribu koja je napadne. Tu se mora naći kompromis. Nezakačive varalice nema, osim one koja nema udice. Mi smo rešenje našli primenom varalica koje su došle na naše tržište iz Amerike, a uglavnom se koriste za lov bassa i zovu se spinerbajtovi.

Ova varalica je jedinstvena po svom izgledu i vibraciji koja je specifična i neobična. Ona je kombinacija triju svima dobro poznatih varalica: tvistera (klasičan, dvorepi, višerepi i slovačka suknjica), spinera (kod nas poznat kao leptir ili jednostavno meps) i kašike (kašikare). Izuzetno je lovna, a i prilično je sigurna kada se koristi na težim terenima. Osmislio ju je i prvi put upotrebio Amerikanac Rolland Martin, jedan od najpoznatijih ribolovaca na maskija, štuku i bassa na svetu. Nezakačive su za razne vrste prepreka u vodi, ali samo kada su u pokretu. Kritičan momenat je pad varalice u vodu i pokretanje iste, posebno ako se želi ispitati dno ili blizina neke prepreke. Bolje je varalicom prepreku prebaciti pa spinerbajt prevući preko nje ili kroz nju, nego prepreku direktno gađati. Tada će varalica biti nezakačiva za prepreke. Kod nas, nije česta u upotrebi i samo retki sportski ribolovci je koriste. Ove varalice ne liče ni na šta što se kreće ili živi u vodi, na vodi ili pored vode, a opet dobro love.

Grabljivica nekada varalicu napada kao hranu (??), protivnika (??), uljeza (??) ili nešto što je iritira (??), te hoće da ga otera sa svoje teritorije ili nešto drugo. Spinerbajt je izuzetno dobro osmišljena varalica, jer “napada” sva čula grabljivice:

· bočnu liniju – kretanje varalice, krilaca i suknjice, s raznim frekvencijama u vibraciji,

· vid – glava s izraženim i upadljivim očima, boja i odsjaj krilaca, te boja i kretanje suknjice,

· sluh – lupkanje krilaca od udicu, te postavljanje dva krilca na istu kopču, koja lupkaju jedno o drugo ili pričvrstiti komoricu s kuglicama na gornju ruku,

· miris i ukus – ako namirišemo suknjicu nekim atraktivnim mirisom na bazi ribe, školjke ili krvi.

Kao najbolji za lov štuke su se pokazali sledeći spinerbajtovi: od stranih, Riverside, Bomber Bushwacker, Excalibur, Blue Fox, Booyah bait Co, Berkley Power Spin…, a od naših domaćih SPINER-ov spinerbajt. Varalice se izrađuju u raznim dekorima i u raznim bojama, a ukupne težine varalica su od 7 g (1/4 oz), 10,5 g (3/8 oz), 14 g (1/2 oz), 17,5 g (5/8 oz), 21 g (3/4 oz) i 25 g (7/8 oz). Unca (1 oz) je jedinica za merenje težine u anglosaksonskim zemljama i iznosi 28,34 grama. Za ribolov štuke na mirnijim vodama najbolje su se pokazale varalice u rasponu težine od 10 g do 21 g. Kada su u pitanju krilca spinerbajtovi imaju jedno, dva ili više krilaca. Boja krilaca može biti niklovana-srebrna, mesingana, bakarna, zlatna ili u nekom drugom dekoru (P, FT, SD… ). Površina krilca je glatka ili pikovana Po obliku krilaca razlikujemo sledeća tri osnovna oblika: WILLOW, COLORADO i INDIANA-AGLIA. Rupica za kačenje na krilcu je po pravilu ekscentrična, što daje jaču vibraciju pri kretanju krilca kroz vodu. Krilce je savijeno pod lukom, što dodatno izaziva vibraciju. Trakice suknjice su od silikona ili od gumica. U zavisnosti od toga šta predstavljaju ima ih oko 40 komada, iste ili različite dužine (od 15 do 25 cm). Sve zajedno su spojene na olovnoj glavi. One svojim kretanjem kroz vodu, imitiraju siluetu ribice kojom se grabljivice na toj vodi hrane. Boja suknjice se kreće od jednobojnih, dvobojnih, višebojnih, providnih, s gliterima, s tačkicama ili šljokicama. Najbolje su se pokazale kombinacije boja (crvena, crna, bela, žuta, narandžasta, zelena, plava i šartez).

Stanje kod nas

U našim prodavnicama ribolovačkog pribora se prodavci obično iznenade na pitanje: – „Imate li možda spinerbajtova?”. Obično kažu: – Šta je to?” ili – „opišite mi, pa ćemo videti da li to imamo u radnji!” ili – „o čemu se tu radi!”… Retki su oni koji barem znaju o čemu se radi. Tada mi je sve jasno, te odlazim na drugo mesto, u drugu prodavnicu, a u zadnje vreme to su samo dve prodavnice u Novom Sadu i okolini. Inače to je uopšteno stanje. Ono što bi trebalo od pribora da imaju – nemaju. Radnje su pune nečega za ribolov i navodno varaličarenje, što niko ne kupuje ili se kupuje veoma retko. Jedan od razloga je i taj što su se spinerbajtovi u zadnje vreme pročuli kao izvanredne varalice za štuku, pa se brzo razgrabe, jer se kupuje i po više komada odmah. Spinerbajt je osmišljen za ribolov na bassa, pa je i kod nas počeo da se koristiti na terenima gde bassa ima (severna Bačka). Pošto je primećeno da ga rado uzima i štuka, on se odomaćio u prslucima pravih štukoholičara. Oni ga sve više koriste i eksperimentišu s veličinom, oblikom, bojama i dekorom.

Tehnike

Ima raznih tehnika pri korišćenju varalica za ribolov na štuke. Mi ćemo objasniti klasičan ribolov spinerbajtom s obale. Sami morate naći kompromis, s obzirom na vodu na kojoj pecate, te količinu prepreka i očekivani ulov, koju ćete tehniku koristiti i koji pribor u ribolovu. Ako štuka ne radi, treba eksperimentisati sa bojama suknjice, veličinom i oblikom krilaca i težinom i oblikom olovne glave spinerbajta. Po mojim iskustvima klasične prirodne boje kedera i bandara, te crvena i narandžasta, bakarna i zlatno-srebrna boja su dobar i univerzalan izbor za glave, krilca i suknjice. Neki modeli spinerbajta su se pokazali kao pravi izbor u ribolovu na štuku na terenima u Bačkoj (neki od njih su: Excalibur, Riverside, Bomber, naš Novosadski Spiner, …) ili neke moje kreacije. Njih rado koristim posebno na težim terenima, jer u njih verujem, a nije mi ni žao ako i ostanem bez njih. Uvek mogu napraviti drugu varalicu, jer materijal za izradu nije skup, a dostupan je svakom. Prošle godine sam najbolje rezultate imao sa spinerbajtom sa jednim ili dva srebrna (niklovana) ili bakarna krilca, istog ili različitog oblika. Koristim oblike colorado i willow. Boja suknjice na mojim spinerbajtovima je najčešće bila kombinacija bele, tamnozelene, crne, narandžaste i šartez. Težina spinerbajta je bila oko 10 grama (3/8 unce). Kada pravim spinerbajt, najčešće je to modularni, kod koga se krilca, suknjica i glava mogu menjati na samoj vodi za kraće vreme upotrebom prostog alata.

Jasno je da je iz čamca daleko lakše i sigurnije varaličariti, jer varalicu možete bacati (plasirati) ka obali, pod granje ili u manje zalive, te je iz plićaka voditi ka dubini. Prepreci se može prići s najbolje strane, ali o tome nekom drugom prilikom. Idemo sada u ribolov s obale.

Tehnika stani – kreni u dubljoj vodi

Jedna od tehnika, koju često koristim, pri upotrebi spinerbajta je da se varalica daleko zabaci i pusti da padne do dna ili do određene dubine. Po otpuštanju strune varalicu počinjem polako vući sa kraćim trzajima. Trzaji i kretanje varalice su uzroci koji teraju štuku da je napadne. Pauze u namotavanju su preporučljive jer se po prestanku namotavanja najlona dešava da spinerbajt “klizne” unazad tačno u usta štuki koja ga prati. Taj iznenadni povratak varalice unazad izaziva po pravilu refleksni napad štuke. Očekujte uvek napad štuke na varalicu, pa čak i pri padu varalice u vodu. Pored redovnih od 10.5 do 14 grama, u ribolovu treba koristiti češće i teže spinerbajtove, pogotovu kada je vetrovito i kišno vreme, jer varalice brže dođu do dna, a i kreću se na oko pola metra iznad dna, s prekidima. Posebno je važno imati dalji izbačaj, a on je jedino moguć s težim spinerbajtom. To može nekada biti dobitna kombinacija, ali ne preterujte s težinom spinerbajta. Bakice su često zbog niskog pritiska na samom dnu, vrlo su mrzovoljne i samo čekaju na kome će da iskale svoj bes. Vaša varalica je tu da je isprovocira, ali samo ako je pravilno vodite. Očekujte siguran napad štuke, posebno ako varalicu vodite u blizini neke prepreke u kojoj je bakica u zasedi. Tada je moguće s jednog mesta izvući više lepih štuka, za kraće vreme, jer su grupisane i zajedno meditiraju u svojoj letargičnosti. Nekada su to samo one prave, a nekad … Napomena, dozvoljeno je dnevno upecati samo 3 kvalitetne ribe koja je u meri i preko nje.

Tehnika stani – kreni u plićaku

Korišćenje lakših spinerbajtova pri lovu na površini, posebno u kasno popodne i uveče, pre zalaska Sunca, ponekad može dati izvanredne rezultate. Iako se ova tehnika ređe upražnjava od strane ribolovaca. Posebno period posle mresta može biti i odličan period za upotrebu ovih varalica, jer su bakice nakon napornog mresta još tu u plićoj vodi, umorne i veoma, veoma gladne. Tada ga treba koristi u najtoplijem delu dana, oko podne, jer je mesec april i voda je još hladna. Trik je u upotrebi manjih spinerbajtova ili sličnih varalica, buzbajtova i džerkbajtova. Spinerbajtovi s jednim ili dva krilca mogu da rade dobro kada se vuku u plitkoj vodi preko male i tek izrasle trave, tako da krilca pljuskaju po površini vode, posebno gornje. Tehnika sa kratkim odsečnim trzajima i pauzom izmedju trzaja daju odlične rezultate. Strunu namotavati na mašinicu s prekidima. Za vreme letnjih vrućina štuka se skoro uvek nalazi u dubini, a tek ujutro i uveče prilazi obali, jer se tako ponaša i njena hrana – kederi. Kada je lepo vreme u toku dana zna biti u plićacima, u hladovini, ili na ivici hladovine, senke uz neku prepreku. Posebno ako znate mesta gde postoji pod vodom izvor hladne vode, tu treba bacati varalicu, jer se tu kriju prave i velike štuje i štukci!! Kod ovakvog načina ribolova vodi treba prilaziti oprezno i polako, zakljanjajući se iza drveća ili trske. Ako je teren čist treba se kretati pognut, pa čak i čučeći. Vaša senka ni slučajno ne sme da pada ispred vas, već sa strane ili iza. Varalicu plasirati u plićak iz kojeg će riba odmah reagovati na mamac, ako je tu i ako on skakuće po površini. Dakle spinerbajt voditi plitko, što pliće, tako da gornje krilce lupka po površini vode. Varalica ne sme da skakuće grubo, već mekano i živahno, da bi ribu zainteresovala, a ne preplašila. Ovde dolaze do izražaja boje, koje bi trebalo da odgovaraju prirodnoj hrani štuke (ribe, žabe, miševi, insekti…). Tada treba koristiti što lakše spinerbajtove, do max. 10.5 grama. Posebno je atraktivno što se napad štuke vidi. Nemojte tada brzopleto reagovati trenutnom kontrom, već odložite kontru za delić sekunde Udarci ribe su žestoki, našta morate biti spremni, da vam riba ne izbije štap iz ruke ili da vas ne iznenadi. Apsurd, ali se dešava.

Jednolično namotavanje spinerbajta

Jednolično namotavanje spinerbajta je najviše primenjiva tehnika vođenja varalice. Ja je nekad koristim na novom terenu, dok ne ispitam dno, poziciju i broj prepreka. Često je koriste početnici i oni koji se boje da ne izgube dragu varalaicu. Može se koristi u ribolovu varaličarenjem iz čamca, sa platforme ili sa obale. Vrlo je jednostavna, a koristi se na manjim i plićim vodama, s puno prepreka. Sastoji se u sporom ili bržem neprekidnom namotavanju strune na mašinici, što za posledicu ima kretanje varalice na istoj dubini konstantnom brzinom. Ona se često završava udarcem štuke na samome kraju, kada se varalica vadi iz vode ili se nalazi van vode, što vas može iznenaditi i često dovesti do spadanja “sigurnog” ulova. Riba je varalicu napala zbog toga što je pre vađenja varalice došlo do promene ritma vođenja. Tada obično stanemo s namotavanjem, što izaziva zaustavljanje i pulsiranje varalice. Zato je preporučljivo da se varalica nikada ne izvuče odmah iz vode, naglo, već polako. Pre izvlačenja varalice iz vode, treba da zagnjurite vrh štapa ispod površine vode i povučete varalicu levo ili desno od sebe, ili jednostavno napravite poznatu osmicu, ali samo ako pecate s platforme. Ova iznenadna promena pravca i ritma u kretanju varalice često refleksno natera štuku na napad.

Spinerbajti su najbolje rešenje za one dane u ribolovu kada se čini da štuka neće da radi ni na šta poznato. Ovo je zadnjih godina čest slučaj na našim vodama, posebno na poznatim i izvikanim. Spora prezentacija ovih mamaca pri dnu, s čestim promenama ritma, često može naterati štuke na napad. Štuke imaju neku “specijalnu” naklonost prema spinerbajtovima, što ribolov na štuku čini uzbudljivim i zabavnim. Ako ga koristite na poznatim štučijim vodama znaju se na spinerbajt prevariti i veće ribe iako ste mislili da tu već odavno nema ni “gladalica”. U ovu varalicu, bez obzira na izgled i to što je “nova” na našim prostorima, treba verovati i koristiti je. Neće vas razočarati, verujte mi.

Varalicar.com se zahvaljuje gospodinu Korhneru na ovom lepom tekstu o Spinnerbait-ovima